MLEKO PREKIPELO OD MUKE
Beograd, 5. novembar 2012.
Strahovanje da nam prete nestašice mleka, po svemu sudeći, nije bilo bez razloga. Farmeri u Srbiji sve glasnije upozoravaju da su količine mleka koje isporučuju iz dana u dan sve manje.
Suša je, naime, „desetkovala“ prinose kukuruza i soje i time uslovila rast cene stočne hrane, a proizvodnja mleka je sve teža.
– Situacija je jako ozbiljna, a količina mleka koje isporučujemo mlekari opada iz dana u dan – zabrinut je ovih dana Josip Dulić iz Đurđina, kod Subotice, vlasnik farme sa 160 muznih krava, rase crni holštajn, koji je, pre samo godinu dana, mlekari isporučivao 1.600 litara mleka dnevno, zatim je smanjio na 1.100 litara, ovih dana, sveo je isporuke na samo 800 litara. Lucerku sam već potrošio, nabavka novih količina mi je suviše skupa, a zamena u „recepturi“ za stočnu hranu, sigurno će dovesti do daljeg smanjenja količine mleka. Uz ovo, od države nam stiže samo niz obećanja, i isplata drugog kvartala premija za mleko.
Za domaće prerađivače nedostatak domaćih sirovina jeste moguć scenario, ali se oni ipak nadaju da do nestašice mleka neće doći. „Somboled“ je iz tog razloga korigovao otkupne cene mleka na svom otkupnom području za 14 odsto u odnosu na otkupne cene mleka u julu.
– Deficit svežeg sirovog mleka na tržištu Srbije svakako može da postane ozbiljan problem i zato je neophodno sagledati ga na svim nivoima mlekarskog sektora, od proizvođača mleka, industrije i nadležnih institucija – kažu u „Somboledu“, koji posluje u okviru francuske „Laktalis“ grupe.
S druge strane, stručnjaci ističu da se ne očekuju veći potresi na tržištu mleka.
– U slučaju da dođe do manjka sirovine, kod nas posluju velike mlekarske industrije iz Francuske, Velike Britanije, Nemačke, koje mogu da koriste svoje zalihe iz ispostava u regionu, kako ne bi izgubile svoje pozicije na tržištu – kaže za „Novosti“ Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije. – To međutim ne znači da ćemo imati veću domaću produkciju, ali ono što je najbitnije, potrošači neće osetiti bilo kakve poremećaje na tržištu. Inače, zbog slabe kupovne moći smanjena je potrošnja punomasnih sireva i maslaca, pa je i taj deo sirovina preusmeren na preradu dnevnog, pasterizovanog mleka, koje se najviše traži.
KOLIKO KO ZARADI
SELjACI, kao primarni proizvoćači mleka dobijaju od 29 do 43 dinara po litru, zavisno od mlečne masti i takozvane ekstraklase. Pitanje je kako to da krajnji potrošač plati dva-tri puta višu cenu. Litar prerađenog mleka u prodavnicama košta od 70 do 85 dinara. Na pitanje zašto seljaci u ovom „lancu“ najmanje zarade, kažu da odgovor treba tražiti na relaciji prerađivač – trgovina.
– Vodeće mlekare nikada nisu pokazale kalkulaciju njihovog koštanja mleka – kaže Milan R., proizvođač mleka iz okoline Uba. – Litar sirovog mleka u zimskom periodu je mahom četiri odsto mlečne masti, a prerađivači ga „oberu“ na 2,8 ili pak 1,6 odsto, i isti litar kasnije prodaju dva-tri puta skuplje. („Večernje NOVOSTI”)