ZEMLjORADNICI U DUŽNIČKOM ROPSTVU
Izvor: Vaseljenska Televizija, adv. Zorica Tršić
Pre izvesnog vremena objavljena je vest o protestu žena Malog Zvornika ispred filijale Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) u Prijepolju, koje su uveče zaspale kao domaćice i supruge radnika, a probudile se kao zemljoradnice sa prosečnim dugom od 1,5 miliona dinara po osnovu neizmirenih doprinosa za PIO. Zaključak novinskog teksta je bio da niko, pa ni filijala PIO u Prijepolju ispred koje je organizovan protest, ne zna o čemu se radi, što je direktno protivno propisima matične evidencije i zdravom razumu.
U filijali Šabac je teško bolesni muškarac, koji nije mogao da overi zdravstvenu knjižicu zbog navodnog duga za PIO, za koji nije znao, pretio da će skočiti sa zgrade filijale ukoliko mu ne overe knjižicu. Delegacija na čelu sa bivšim direktorom Vladimirom Stankovićem pohitala je u Šabac da smiri osiguranika i reši problem. Ovo je bio signal da se radi o velikom problemu, jer nadmeni i bahati Stanković nikada nije obraćao pažnju na takve sitnice kao što je život osiguranika, niti je sa tolikom predusretljivošću hitao da problem reši, čak ni onda kada je bio u njegovoj nadležnosti. Sve to je ukazivalo da se radi o velikom problemu, koji više ne može da se prikriva.
U pitanju je sistemska pojava retroaktivnog prevođenja nezaposlenih lica u status zemljoradnika, bez njihovog znanja.
Ovo je samo produžetak procesa koji Fond PIO po službenoj dužnosti sprovodi godinama, manipulišući podacima matične evidencije. Manipulacija ima mnogo pojavnih oblika, a zbog nepoznavanja materije i zatvorenosti sistema, osiguranici nemaju saznanja o promeni kategorije osiguranja, o periodu u kome im je nametnut status zemljoradnika, ni o visini duga na ime neplaćenih doprinosa za PIO. Ovo poslednje saznaju tek pri podnošenju zahteva za penziju, kada im se naloži da pribave poresko uverenje o plaćenim doprinosima po osnovu bavljenja poljoprivredom i kad se nađu pred svršenim činom da duguju po nekoliko stotina hiljada dinara sa zakonskom zateznom kamatom, iako se nikada nisu bavili zemljoradnjom.
Radi boljeg razumevanja, pokušaću na primerima da objasnim, na koji način se stanovnici sela dovode u dužničko ropstvo kod Fonda PIO. Najviše zastupljen i najjednostavniji metod je prijava na zemljoradničko osiguranje počev od 1.01.1986.godine. Dakle, iako se Zakon o PIO primenjuje na sve kategorije osiguranika: zaposlene, samostalne delatnosti i zemljoradnike, iako su rokovi za prijavu na osiguranje striktno propisani navedenim zakonom, u praksi se prijavljivanje ne vrši u skladu sa zakonom, nego u skladu sa „višim interesom“, koji sigurno nije javni interes, jer da jeste, znalo bi se ko ga definiše i zbog čega.
Šta znači retroaktivno prijavljivanje na zemljoradničko osiguranje? To znači, da ako je stanovnik sela svoj prvi radni odnos zasnovao kod poslodavca i bio u osiguranju Fonda zaposlenih, svaki put kad mu prestane radni odnos iz bilo kog razloga, automatski će po službenoj dužnosti u periodu nezaposlenosti biti prijavljen na zemljoradničko osiguranje bez svog znanja. Ovo Fond čini po službenoj dužnosti i bez obaveštavanja lica koje prijavljuje.
Kad „novopečeni zemljoradnik“, koji se nikada nije bavio zemljoradnjom i koji nema obradivo zemljište, već isključivo kuću i okućnicu, nađe drugi posao, poslodavac ga po propisima o matičnoj evidenciji prijavljuje na osiguranje u zakonom propisanom roku, a Fond ga po službenoj dužnosti odjavljuje sa zemljoradničkog osiguranja. Sam osiguranik nema pojma o navedenim promenama, niti da je npr. 3 godine od 1988. do 1991. god. bio u zemljoradničkom osiguranju i da je za to vreme redovno zaduživan doprinosima za PIO, već smatra da je bio van radnog odnosa i da nikome ništa ne duguje. U tom uverenju ostaje sve do kraja radnog veka. Kada na kraju radnog veka podnese zahtev za penziju, dobija obaveštenje da duguje npr. 500.000,00 din. sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1986. god. i pošto nema para da izmiri dug, prinuđen je da potpiše izjavu da pristaje da mu se odbija 1/3 penzije do konačne isplate duga.
Međutim, tu nije kraj, jer se uglavnom radi o niskim zaradama kod kojih se umesto pripadajućeg iznosa penzije određuje najniži garantovani iznos. I ovde je napravljena razlika između najnižeg iznosa penzije osiguranika zaposlenog i osiguranika zemljoradnika. Najniži iznos penzije bivšeg zaposlenog iznosi oko 13.000,00 din. a najniži iznos penzije zemljoradnika iznosi oko 10.000,00 din. Zakonom o PIO je propisano da se najniži iznos penzije određuje prema pretežnom stažu. Dakle lice iz navedenog primera, koje je retroaktivno prijavljeno na zemljoradničko osiguranje, ima pretežni staž u radničkom osiguranju, ali mu se veštom manipulacijom određuje najniži iznos zemljoradničke penzije.
Na koji način? Tako što se umesto striktne primene zakonske odredbe o pretežnom osiguranju u praksi ova odredba slobodno tumači kao poslednje osiguranje. Iako nije ni pretežno, ni poslednje osiguranje ovaj stav se temelji na činjenici da se neosnovana uplata doprinosa za zemljoradničko osiguranje vrši kao poslednja pa se shodno tome, zemljoradničko osiguranje koje je fingirano uzima kao poslednje i određuje najniži iznos penzije od 10.000,00 din. umesto od 13.000,00dinara.
Dakle, ne samo što se fingira zemljoradnički staž i utvrđuje nepostojeći dug po osnovu doprinosa za PIO, ne samo što se zaračunava zatezna zakonska kamata na nedugovano, nego se određuje i najniži iznos penzije suprotno odredbama zakona o pretežnom stažu.
To, prevedeno na jezik matematike, izgleda ovako: umesto da se bivšem zaposlenom penzija odredi u iznosu od 13.000,00 din. fondovskom gimnastikom se određuje najniži iznos penzije od 10.000,00 din. kao da je bio zemljoradnik, a onda obračunava dug sa kamatom i odbija 1/3 penzije od dana ostvarivanja prava pa za ubuduće, možda i do kraja života, pa tako umesto 13.250,00 din. prima 6.500,00 din.
Na taj način bivši radnik koji živi na selu biva doveden u zabludu da duguje Fondu doprinose iako se nije bavio zemljoradnjom, biva prevaren da potpiše izjavu da mu se od penzije odbija 1/3 iznosa i opljačkan, jer mu se umesto 1/3 odbija 1/2 penzije.
Oštećeni korisnici penzija naravno znaju da nešto nije u redu, ali su bespomoćni, jer nigde ne mogu da dobiju objašnjenje o čemu se radi.
Ilustrativan je primer iz nedavne prakse kad je starosni penzioner od 70 godina života bio prinuđen da krene na put iz istočne Srbije po žestokoj vrelini od 40 stepeni u hladu, da bi potražio pravnu pomoć. Odmah sa vrata, onako umoran, znojav i zadihan rekao mi je umesto pozdrava: „Mnogo žurim, moram odmah da se vraćam, za sat vremena moram da uhvatim prevoz. Došao sam kod tebe samo da ti kažem da znam da me kradu, a ti da otkriješ kako. Nisu mi važne pare, neću da me prave budalom!“
Ovaj korisnik je pre penzionisanja bio NK radnik, neuka stranka, što dokazuje da je naš seljak mudar i da odlično rasuđuje i računa bolje na plajvajz nego organi Fonda na kompjuteru, ali je nemoćan da svoje osnovane sumnje dokaže i da se izbori sa zidom ćutanja zaposlenih u Fondu, kojima je objašnjeno da se retroaktivno prijavljivanje na zemljoradničko osiguranje bez znanja osiguranika vrši radi zaštite interesa Fonda, odn. radi zaštite zaposlenih, kako bi zarađivali svoje plate otimajući penzije od onih koji žive na selu.
Kao što im je objašnjeno da je za njih korisno da se određuju niži pogrebni troškovi za zemljoradnike nego za zaposlene, jer će im se od razlike plaćati prekovremeni rad. Što više zemljoradnika umre, to je njihov skok zarada veći.
Potpuno je jasno da mnogi od posetilaca ovog portala neće razumeti prikazani postupak, jer ga i sama nisam razumela iako sam provela nekoliko decenija u penzijskom i invalidskom osiguranju, sve dok nisam svojim očima videla kopiju prijave pomenutog korisnika iz istočne Srbije, koji je 30.09.1990.god. prijavljen na poljoprivredu po službenoj dužnosti sa 1.01.1986. godine.
Znači, sve navodne afere staža, koje se organizuju s vremena na vreme u Fondu, rezultat su različitog stava koji Fond zauzima u pojedinim periodima. U jednom periodu je stav Fonda da se prikupe pare povodom folklornog staža, pa kad se pare potroše, otvori se druga afera. U drugom periodu omogući se retroaktivna uplata staža koji poslodavac nije uplatio, a onda se ponovo pare potroše i otvori afera. Zajednički imenitelj ovih afera je retroaktivna prijava na osiguranje,koja je u zavisnosti od stava Direkcije jednom zloupotreba, a drugi put zaštita interesa Fonda.