PUKAO AGRARNI BUDŽET – POOLJOPRIVREDNICI TRAŽE ZAŠTITU OD PREMIJERA VUČIĆA I EVROPSKE KOMISIJE
Novi Sad, 18. septembar 2015.
Izvor: List „Gazdinstvo”/„AgroServis”
Ostalo je još 60 dana do predstavljanja novog Agrarnog budžeta u okviru državne kase za 2016. godinu, a isplate za tekuću godinu – obaveze prema Zakonu o podsticajima kasne. Istina je u tome da nema novca za upisane obaveze i da je Agrarni budžet pukao, jer u njega nije uneto najmanje 12 milijardi (a možda i više) dinara. Tako nije uplaćen novac „6.000 dinara po hektaru”, nestalo je para i za gorivo i mineralno đubrivo, za tov iz 2015. godine, ali i za ovogodišnji tov…
Nedostatak novca za obaveze prema poljoprivrednicima Ministarstvo poljoprivrede još nije nabavilo, već se za docnju koriste različite priče – od toga da se nalozi obrađuju, da se dokumentacija gazdinstava vraća na dopunu, a poseban biser je uveravanje da je 70 odsto ovih zakonskih obaveza isplaćeno.
Naš list je prvi pre četiri meseca upozorio na to da su od strane Ministarstva poljoprivrede uneta simbolična sredstva od 2,7 milijardi dinara za „6.000 dinara po hektaru” i da bez rebalansa ova zakonska obaveza ne može biti realizovana, bez razlike šta, ko i kome obećava.
Kada su planirana budžetska sredstva predstavnici Ministarstva poljoprivrede su dobili realniju računicu za ovu isplatu – sedam milijardi dinara, ali iz njima poznatih razloga su je odbili.
Uz to, oni su bez prave procene loše odmerili ograničavanje podsticaja na 20 hektara (12.000 dinara po hektaru), što je bila promena u pomenutom zakonu, a koja nije uticala na smanjenje broja gazdinstava, već suprotno. U registar je upisano oko 12.000 novih gazdinstava više nego lane.
A moglo je biti sve drugačije da su u Ministarstvu poljoprivrede imali viziju budžeta. Kada su već odlučili da promenu Zakon o podsticajima imali su šansu za dve racionalne dopune: da registracija-prijavljivanje gazdinstava traje do 1. marta i da registrovano gazdinstvo pravo na podsticaje stiče u drugoj godini postojanja. Takve predloge su imali pred sobom, ali se očigledno nisu hteli mešati u sopstveni posao i sada je Agrarni budžet pukao – u gubitku.
I šta sada: tim Ministarstva poljoprivrede beži od istine i predsednika Vlade, koji je pre dva meseca shvatio da je ovaj sektor celu Vladu i njega doveo do kolapsa.
Udruženja poljoprivrednika o ovome prilično stidljivo reaguju u javnosti, a mala gazdinstva kukaju.
Istraživanje o tome ko i koliko ima gazdinstava u užoj familiji je zakasnela priča u odnosu na rešenja koja su imali u Ministarstvu poljoprivrede.
I još nešto: Ministarstvo poljoprivrede je krovnu uredbu o podsticajima donelo prekasno, čime je zakasnila i obrada naloga, odnosno isplata ono malo odvojenih para. A možda je to i bila namera da što više isplata pređe u drugu polovinu godine, pa i u narednu.
Premijer Vučić je nedavno prema saznanjima iz Ministarstva poljoprivrede dao nalog da se seljacima isplati novac i to je zakonski pokriveno, ali trenutno takva stavka ne postoji u državnoj kasi. Nije jasno ni da li se dug prema poljoprivrednicima iskazuje u onih tridesetak milijardi mesečnog minusa u budžetu, što značajno menja sliku o finansijskom stanju u državnom trezoru.
Svakome ko prati detaljno trošenje i šminkanje budžeta bilo je jasno da tokom boravka misije Monetarnog fonda u Srbiji neće biti isplata sa gimnastikom prema poljoprivrednicima. To se dogodilo i ovog leta, ali nije jasno koji je novi korak do obezbeđenja najmanje 12 milijardi dinara za uplate gazdinstvima?
Sve osim ovog scenarija, koji navodim, je dobra vest za poljoprivrednike. Naime, prenošenje obaveza u 2016. godinu je, zapravo, značajno umanjenje Agrarnog budžeta. Računica je jasna: redovno prenošenje obaveza iz tekuće godine u narednu iznosi oko četiri milijarde dinara. Uz pridodatih 12 ili više milijardi za taj iznos može biti umanjena osnovica novca u budžetu za 2016. godinu.
To znači da bi za trošenje po obavezama iz 2016. godine Ministarstvo poljoprivrede imalo toliko manje para, a nastao bi i lančani dug – prenošenje iz godine u godinu.
Gde je rešenje? Povećanje Agrarnog budžeta u 2016. godini za iznos duga i promena pravila o registraciji i prijavljivanju gazdinstava. Šta će se od mogućih varijanti naći pred Vladom i Narodnom skupštinom, zavisi od dinamike izbora i njihovog nivoa. Bez razlike na termine ovog događaja, teško je poverovati da će Vlada ostati dužna gazdinstvima i otvoriti nova nezadovoljstva. Ono što je svima jasno, tim oko ministarke Snežane Bogosavljević Bošković je bez kompatibilnosti, jer odnos prema zakonskim obavezama u isplati podsticaja nema opravdanja.
Gazdinstva, u odnosu na sva obećanja i kliktanje o ulaganjima u agrar, očekuju da se prema njima finansijske obaveze realizuju u potpunosti. Neki su za ovaj propust države konsultovali pravnike o tome da li putem tužbe mogu ostvariti svoja zakonska prava. Odgovor je da mogu, ali po pojedinačnoj tužbi.
***
Reagovanja povodom objavljenog teksta u „Gazdinstvu” uglavnom se svode na razočarenje i kritike prema Ministarstvu poljoprivrede, za koje farmeri tvrde da se zaista „ne meša u svoj posao” i da su zreli da „lete kao kruške”. Najviše reakcije na objavljeni tekst je stiglo iz malih gazdinstava, a regionalno iz Srema, Mačve i okoline Subotice, gde gazdinstva nisu dobila pripadajuće podsticaje. Iz Unije poljoprivrednika, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, stigla je vest da će poljoprivrednici okupljeni u ovu asocijaciju potražiti zaštitu od Evropske unije, njenih predstavnika u Beogradu. Oni žele da ih upoznaju sa ogromnim propustima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u formiranju Agrarnog budžeta, gde fali više od 10 milijardi dinara, a čime se krši Zakon o podsticajima, što, po njima, umanjuje konkurentnost domaćih gazdinstava i direktno ugrožava i ekonomska osnova za korišćenje podsticajnih sredstava iz IPARD programa. Neka manja gazdinstva i tovljači stoke kojima se duguje još od prošle godine su posebno oštećeni.
Pre obraćanja Evropskoj komisiji u Beogradu poljoprivrednici će još jednom tražiti ragovor sa premijerom Vučićem, koji je nedavno najavio da će ovi propusti biti ispravljeni, ali se već danima ne beleže isplate iz trezora koje po zakonu pripadaju poljoprivrednicima.