Novi Sad, 23. decembar 2011.
Pred nama su dani povećane potrošnje ribe. I ove godine samo trećina ribe je iz naših voda, a dve trećine iz uvoza. Ponuda je povećana i riba se nudi u marketima, ali i na trotoaru.
Trebalo bi pazariti samo u prodavnicama koje imaju rashladne vitrine ili bazene. Važno je i da se pročita deklaracija na kojoj su navedeni podaci o proizvođaču, uvozniku, distributeru, kao i rok upotrebe i uslovi čuvanja. Treba izbegavati kupovinu van prodavnica, u kofama na trotoarima i pazariti samo u registrovanim ribarnicama – poručuju iz inspekcije.
Sveža riba mora da ima bistre oči, crvenkaste škrge, krljušti koje su svetle, čvrste i ne otpadaju. Na pritisak prsta riblje meso mora da bude čvrsto, nelepljivo i elastično. Nikako ne sme da ima neugodan miris. Treba je čuvati u ledu i ne treba je izlagati toploti – kažu lekari, dodajući da se u nekim slučajevima simptomi trovanja pokvarenom ribom javljaju veoma brzo posle konzumacije. Stomačne tegobe i povišena telesna temperatura najčešći su i prvi znaci trovanja ribljim mesom.
Oslić nam uglavnom stiže iz Argentine, a skuša iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu. Prema podacima trgovinskih lanaca , uvozna smrznuta riba stiže na naše trpeze i iz Španije, Kine, Vijetnama i republike Srpske, a trgovci nude i ribu iz domaćih ribnjaka i reka. Šaran koji kupujemo je najčešće naš, a slično je i sa pastrmkom. Najveću ponudu šarana ima ribnjak „Ečka”.
Oslić i tunjevina su kupcima prihvatljivi zbog cene, a skuša je, procenjuju stručnjaci, dobra jer spada u takozvane masne ribe i zbog sastava je nutritivno jedna od nejvrednijih riba.
Podaci pokazuju da prosečan Srbin ribu konzumira dva do tri puta ređe od jednog Evropljanina. Naši stanovnici godišnje pojedu između pet i sedam kilograma ove vrste mesa. U državama Evropske unije taj prosek je oko 15 kilograma, dok stanovnik Japana ili Islanda pojede i po 60 ili 70 kilograma ribe u toku jedne godine.
Kada se ovome doda da potrošnja ribe nije ravnomerna po strukturi stanovnika i regionima, onda je ocena o našoj potrošnji ribe još slabija.
Proizvođači šaranske ribe sve češće tvrde da im proizvodnja nije isplativa i da za izvoz u zemljama okruženja ribari imaju podsticaje i 0,50 evra po kilogramu. (Poljopress)