nedelja, april 14Agro servis

Govedarstvo – gde je naša kravica – ALEKSANDAR RADOJEVIĆ IZ KOVINA: NAŠU TELAD, BEZ PRIHRANE DOSTIŽU 200-280 KG, PRODAJEMO POSLE PET MESECI

Aleksandar Radojević iz Kovina, sa dva sina Ivanom i Milošem, odavno je vlasnik najbrojnijeg stada ovaca, krava i koza u južnom Banatu. Prebrodili su mnoge teškoće u očuvanju stoke – od nedostatka čobana do nerazumne administracije i raznih službi. Nisu se predali ni kada su ih nasilno novokomponovani stočari pritiskali da beže iz Deliblatske peščare, koju su u reonu koji im je poveren primereno održavali. Slušajući priče kako je u Deliblatskoj peščari bilo stotine goveda podolske rase doveli su svoje krave – domaće šareno goveče. Dok sunce ne osuši travu, stoka je uživala. Međutim, ovde vegetacija pašnjaka kratko traje i životinje nemaju brz i dovoljan obrok, a pogotovo ako pored sebe krave imaju telad. Zbog toga su bili prinuđeni da zakupe bolje pašnjake i danas njihovo stado krava broji 150 ukrštenih simentalki i desetak podolaca.

agroservisplus Aleksandar Radojevic

Otac Aleksandar je odavno usavršio ovčarstvo i kozarstvo i držanje krava u sistemu „krava-tele” za njega je bio novi izazov još pre desetak godina.

Junice pripuštaju najčešće sa 16, a ređe sa 18 meseci.

–        Imamo laka telenja.Težina teleta se kreće od 30-35 kg. Kada uspemo da telenje imamo u dva ciklusa u toku aprila i maja, onda računamo na dovoljnu količinu mleka koje tele sisa i nemamo dohranu teladi – kaže Aleksandar i tvrdi da se njihove krave najbolje osećaju kada su napolju uz Dunav ili u Dubovcu. Imamo 130 telenja i mušku telad prodajemo sa paše težine 200-280 kg. Moja preporuka, zbog čuvanja krava, da se bez razlike na bujnu pašu tele odvoji od majke sa najviše pet meseci starosti.

Gazdinstvo Radojevića procenjuje da je stado od 200 krava za njih potaman, jer za taj broj uvek, pa i u suši, mogu da pripreme dovoljno hrane za zimske dane.

Dobre rezultate u uzgoju povezuju sa pripremom junica za oplodnju. Kada ocene da je potrebno mlada ženska grla pripremiti za oplodnju oni imaju recepturu za dohranu.

Ove farmere do sada nije iznenadila ni jedna bolest, jer se stručno i blagovremeno bave zaštitom svojih životinja i ta iskustva prenose i drugima.

U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.