Činjenica da imamo manje krava za mužu još uvek ne ugrožava sirovinsku bazu mlečne industrije. Dakle, imamo dovoljno mleka za potrošnju, za koju se pouzdano ne može reći kolika je – 50 ili 150 litara po stanovniku godišnje. Zbog toga je bitnije ući u podatke o porodičnoj potrošnji. U javnosti se često čuje da četveročlana manje imućna familija potroši 1,5-2 litre za sedam dana, ali se ne navode kategorije članova.
Međutim, više od svega brine istina da imamo mnogo dece koja od svojih roditelja dnevno ne dobijaju čašu mleka. Ta istina danas nije briga socijalnih ustanova, škola ili humanitarnih organizacija. Država još nije pravno definisala ko bi i na koji način mogao da sprovede zdravstveno-socijalnu meru – „mleko za đake”.
U ovom času to bi mogao da bude Crveni krst, koji je nizom akcija već povezan sa mladima, a ima i pravne uslove da otvori donatorski broj za novčane uplate.
Forma i model raspodele tako kupljenog mleka je lakši deo posla.
Trajnost i pakovanje mleka omogućuje dužu manipulaciju, što je značajno za dostavu. Foto: Pixabay