nedelja, jul 14Agro servis

Govedarstvo – gde je naša kravica –  GDE SE I KAKO PRODAJE MLEKO

Odavno su prošle godine kada je u svakom selu svako domaćinstvo imalo po jednu ili dve krave. Tako da je svako imao svoje mleko, a prodavalo se onim porodicama koje su bile zaposlene.

Vremenom je mleko iz grada počelo da stiže u seoske prodavnice, kao uostalom i povrće, meso, voće…

Industrija se potrudila da ima mleka sa dužim rokom upotrebe i dorađeno na različite načine. Retko se događa da vlada nestašica mleka i da potrošači ostaju bez ove važne namirnice.

Poslednja pometnja u prodaji mleka, odnosno u preradi, nastala je u vreme pandemije 2020. godine.

Trgovci su uvozili mleko iz Poljske, Mađarske, kao i Bosne i Hercegovine. A država je, uplašena šta će se dogoditi sa ponudom mleka, ušla u skup aranžman za nabavku mleka u prahu. U celoj situaciji dobro je zaradila mlečna industrija, jer u državnoj administraciji nije bilo valjane procene o ovom prehrambenom artiklu. Kolebanja na tržištu podstakla su snabdevanje mlekom izvan trgovačkih lanaca. Prvo je povećana ponuda na gradskim pijacama mleka u flašama od mineralne vode sa visokom cenom – 150 dinara po litri. U selima je masovno krenula prodaja mleka na kućnom pragu, u pripremljenoj ambalaži kupca i po ceni većoj od one u marketima.

Najslabiji izbor mleka je u oko 600 sela gde ne postoji nijedna krava i gde je jedino mesto snabdevanja seoska prodavnica i to sa oskudnom ponudom.

Kakav je kvalitet mleka koje se sveže (bez kuvanja) prodaje? Kupci kažu da je dovoljno masno, da nema primesa, niti neprihvatljiv miris…

Dakle, mleko je bez analiza na štetne somatske ćelije, bez uverenja da u njemu nema antibiotika, aditiva, mikotoksina… Muzač prodaje mleko uveren da je zdravstveno bezbedno i da nema opasnosti za ljudsko zdravlje. U takvoj trgovini solidna sigurnost postoji ako farmer istovremeno mleko prodaje i profesionalnoj mlekari, koja kod svakog preuzimanja uzima uzorak i momentalno očitava potrebne podatke.

Zbog često niskih otkupnih cena mleka farmeri se opredeljuju za proizvodnju sira, pa i nisu baš raspoloženi da veće količine svežeg mleka prodaju svojim komšijama, iako se, ne retko, postiže cena od 200 dinara po litri. Seoski veterinari ne sprečavaju ovaj posao.

Gledano u celini, najveći prodavci mleka su marketi i podjednako prodaju različite vrste. Foto:Pixabay

U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala