Hrvatska je pre izvesnog vremena dobila zahtev iz Evropske komisije da smanji proizvodnju mleka, a već je odavno mlečno govedarstvo u ovoj državi u silaznoj liniji. Pre 10-12 godina Hrvatska je imala skoro 70.000 proizvođača mleka. Ovaj proizvod je dnevno ili dvodnevno preuziman od seljaka širom zemlje. Danas je situacija drugačija. Otkupna mesta za male proizvođače su udaljena i desetak kilometara, a broj farmi je znatno smanjen.
Ovo je bio i okvir za razgovor sa Bojanom Kolarićem, predsednikom Udruge proizvođača mleka u Međumurju (Hrvatska).
Gospodine Kolariću vi ste proizvođač mleka, a imate osmeh na licu. Ima li osmeha na licu i kod drugih proizvođača mleka?
- U Hrvatskoj ga nema! Nažalost, cena se u poslednje vreme srozala, tako da je teško uopšte poslovati i investirati. Uzgajam goveda. Imam farmu sa 50 muznih krava. Obrađujem 70 hektara zemlje. Na farmi radimo sin, ja i supruga. Holštajn goveda, koja imam, su sa proizvodnjom od 7 do 7,5 hiljada litara po grlu na godišnjem nivou.
Sa tom proizvodnjom opstajete?
– Trenutno preživljavamo. Ne investiramo, ne ulažemo u mašine, niti u bilo šta drugo i čekamo bolja vremena.
Šta znači preživljavati?
– Znači podmiriti troškove, rešiti kredit i ono šta ostane od toga je za život.
Da li uspete da obezbedite hranivo?
– Uspevamo što se tiče leguminoze, deo krmiva radimo sami, a deo koncentrata kupujemo iz Austrije. Trenutno koncentrisana krmiva su jeftinija tamo nego kod nas.
Kako održati stado?
- Biti u štali, jednostavan recept. Dobre hrane, treba što više, kvalitetne leguminoze naročito. Čim više koncentrata tu je isplativost veća. Važno je proizvodnju dići genetikom iznad sedam hiljada litara mleka godišnje po grlu.
Gde su kritične tačke u proizvodnji mleka?
– Prevelika zaduženost. Ne smeju ljudi, primera radi, sa 20 krava odmah povećati na 70. Gazdinstvo se treba razvijati postepeno, bez velikog zaduživanja. Kod nas su ljudi ušli u velike kredite, kad je cena pala mnogi su ostali zatečeni. Trebali su raditi kalkulaciju gazdinstva sa najnižom cenom mleka. Ako to ide, onda će uspeti preživeti. Rekao sam vam, ne sme se previše zaduživati. Treba se maknuti od banaka, probati finansirati sam, bolje ići korak sporije nego upasti u neka velika zaduživanja. Kredit iznad 8 posto kamate je ubistvo.
Iz prethodnog razgovora, čini mi se, ne cvetaju ruže u hrvatskom mlečnom govedarstvu?
– Ne cvetaju. Ostalo nas je oko sedam hiljada proizvođača mleka, s tim da od tih sedam hiljada manje od hiljadu ljudi prodaje ispod sto hiljada litara mleka, tako da je u suštini u stvarnosti ostalo jako malo ozbiljnih proizvođača mleka.
Šta je sa onima koji imaju 1,5,10 ili 20 muznih krava?
– Ti su kod nas prestali proizvoditi u poslednjih pet godina. Ti ljudi su se preorjentisali na nešto drugo.
Još kad je osnovana laboratorija za kvalitet mleka, dosta ljudi je moralo otpasti. Evropa je puna mleka. Znate šta se događa sa cenom mleka, s proizvodnjom, ukinute su kvote, ima problema sa subvencionisanim mlekom… Možda ne toliko s mlekom koliko sa proizvodima, sa sirevima, koji dolaze po niskim cenama.
Šta dalje kad stanete i razmišljate ovoj proizvodnji?
– Osluškujete šta radi Evropa, šta radi Nemačka, Francuska, Holandija.
– Zato što puno radi za premalo novaca koji mu ostaje. Ako pogledate cene u Hrvatskoj unazad 20 godina svih poljoprivrednih proizvoda, od ratarskih do stočarskih i do mesa, su ostale iste. Ako pogledate unazad cene đubriva, mašine i sve ostalo je poskupelo 100% i više.
Kakva je saradnja sa mlekarskim sek- torom?
– Mleko predajem privatnoj mlekari i sa njom dogovaram cenu mleka svaka tri meseca. Potpisujemo ugovor i pratimo evropsko tržište mleka.
Da li su redovne platiše?
– E, to malo kasni. U suštini sve mlekare kasne sa isplatom sem „Dukata“. Koliko znam, mlekare kasne do 60 dana.
Da li vam to smeta?
– Da. Bolje bi bilo da imam svoje novce na raspolaganju, nego da ih čekam 60 dana.
Šta je vaša poruka srpskom seljaku koji se bavi proizvodnjom mleka?
– Ovi do 20 krava se trebaju truditi da puno lakše rade, uz manje fizičkih napora i uz manje troška radne snage. Oni sa preko 50 grla su se već stabilizovali, oni će preživeti. A ovi sa 1, 2, 3, 5 i više krava dok ide nek prodaju mleko, kući nek ga prerađuju u sireve, neka rade mini mlekare, to im je jedini opstanak ili prodati sve.
A udruživanje?
– Tu nema koristi. Mi smo pokušali te neke proizvođačke organizacije… Teško se udruživati kad svaki prodaje mleko kojoj hoće mlekari, nema tu previše koristi od toga.
Seljak je razdružen?
– Imamo mi Savez udruga. Kad je bitna cena, kad se mogla dogavarati cena sa mlekarom, kad se moglo to definisati, kad nije bilo slobodno tržište…, onda smo donekle funkcionisali, a sada nas je malo, nema nas više puno. Pogledajte, pre deset godina imali smo 68 hiljada proizvođača mleka u Hrvatskoj. Deset godina kasnije osam hiljada. To vam sve govori. To se događalo u Sloveniji, to će se dogoditi i vama.