četvrtak, april 18Agro servis

Govedarstvo – gde je naša kravica – MASTITIS VIMENA – MANJE MLEKA

U anketi koju smo sproveli među potrošačima čuli smo da znaju šta kupuju, ali da se u poslednje vreme pojavljuju pakovanja mleka kao „robna marka”. Kako kažu, gledaju sastav mast ii rok trajanja. Naši sagovornici pominju da bi najviše voleli  da kupe mleko od krava sa pašnjaka, ali znaju da je to i nemoguće. Od problema  koji ponekad muče farmera zavisi mlečnost muzara. Agroklub je objavio vrlo stručan i lako razumljiv tekst o bolesti vimena i šta to znači za stočare.

Mastitis goveda je zapaljenje parenhima tkiva vimena koje može rezultirati fizičkim, hemijskim i bakteriološkim promenama u mleku i patološkim promenama u tkivu mlečne žlezde. Iako postoji više uzroka za nastanak mastitisa, kao što su traumatski, fiziološki, alergijski i tako dalje, infektivni uzorci su najzastupljeniji, pošto je više od 140 vrsta mikroorganizama uključeno u nastajanje mastitisa kod muznih krava.

Bolest dovodi do značajnih finansijskih gubitaka zbog dijagnostičkih testova, veterinarskih usluga, izgubljenog mleka, ukidanja podsticaja i povećanog obima rada, kao i indirektnih troškova kao što su niske stope reprodukcije i prerano izbacivanje obolelih jedinki iz stada. Sve češća je pojava bakterija otpornih na antibiotike u mleku i mlečnim proizvodima zbog neselektivne upotrebe antibiotika za lečenje mastitisa.

Značajno je da je Escherichia coli vodeći uzrok akutnog kliničkog mastitisa kod krava širom sveta. Ona obuhvata veoma heterogenu grupu komenzalnih stanovnika creva. Međutim, zbog prilagodljivosti svog genoma, ovaj organizam je evoluirao u patogene sojeve koji mogu da izazovu bolesti, uključujući mastitis kod krava nakon fekalne kontaminacije najčešće sisnog otvora tj. kanala.

Prema podacima velikog broja istraživača, patogena E. coli (MPEC) je patotip najčešće odgovoran za izazivanje mastitisa kod muznih krava. Treba svakako naglasiti da mlečna žlezda nije njeno prirodno ili primarno stanište, zbog komponenti urođenog imuniteta povezanih sa mlekom, kao što su antimikrobni peptidi, lizozim, laktoferin i drugi sastojci. Međutim, neke E. coli su stekle specifične faktore virulencije koji mogu pomoći bakterijama da napadnu mlečnu žlezdu, prežive i umnože se u mleku, na taj način pretvarajući mlečnu žlezdu u pogodno stanište za ove bakterije.

Pored uticaja na muzna grla, mastitis predstavlja pretnju i po zdravlje ljudi zbog rizika od prenošenja zoonotskih patogena putem konzumiranja kontaminiranog mleka ili direktnog kontakta sa zaraženom stokom. Ako govorimo o sledećoj karici u lancu vrednosti proizvodnje mleka, tj. preradi, pojava nedijagnostikovanih slučajeva mastitisa u stadu dovodi do povećanja proseka sadržaja somatskih ćelija u mleku, što pogoršava tehnološka svojstva mleka, na primer, smanjena termostabilnost mleka i neposredno smanjen prinos sira. Takođe, životinje koje su isključene iz muže, smanjuju dostupne količine prerađivačima, bez obzira na konačan proizvod. To neposredno utiče na popunjavanje kapaciteta prerade, rentabilnost proizvodnje i stepen amortizacije proizvoda.

Zbog toga su prevencija, odnosno rano otkrivanje mastitisa i njegovo pravilno lečenje od izuzetnog značaja za stabilnost proizvodnje i prerade mleka, te očuvanje brojnih radnih mesta u ovom sektoru. 

Prema nekim podacima, od 10 muznih krava, do dve se godišnje isključe iz proizvodnje zbog ovog problema. Navode i da je nešto veća uspešnost ranog otkrivanja mastitisa kod novijih robotizovanih sistema muže. Ipak treba naglasiti iskustvo poljoprivrednika i vreme koje posveti životinji. Od posebnog značaja je redovna kontrola kvaliteta mleka (zbirni uzorak), kao i kontrola proizvodnosti koja podrazumeva uzimanje uzoraka po svakom grlu. Foto:Pixabay

U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.