Mnogo je faktora koji će da dovedu do zatvaranja malih farmi mlečnih krava u Evropskoj uniji.
Budućnost proizvodnje mleka u Evropskoj uniji nije ni malo ružičasta. Sledeće godine će doći do pada proizvodnje kao rezultat stalnog smanjenja broja mlečnih farmi, pokazao je nedavno objavljen izveštaj Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država USDA, a prenosi Agroklub.
Očekuje se pad proizvodnje za 200.000 tona, na 144,6 miliona tona. Manji broj mlečnih grla neće se moći nadoknaditi boljim performansama.
Razlog smanjenja broja krava je stalni pad cena mleka u kombinaciji sa dugotrajnim visokim troškovima proizvodnje. Proizvođači su pod pritiskom, a negativan efekat je posebno izražen u članicama Unije koje su vodeći proizvođači kao što su Nemačka, Francuska, Španija i Poljska.
Najviše će da trpe male farme koje nemaju kapacitet da se odupru stanju na tržištu, ali ni uticaj prilikom pregovora sa otkupljivačima, prerađivačima, kako bi dobili što bolju cenu za proizvedeno mleko.
Proizvođači u EU kontinuirano se bore sa potrebom da se pridržavaju strogih ekoloških propisa, stoji u izveštaju. Članice predlažu inicijative koje stvaraju dodatni pritisak. Tako holandska Vlada insistira na ograničenjima emisije azota, dok Irska predlaže šemu dobrovoljnog plaćanja za podsticanje klanja mlečnih krava što dodatno komplikuje situaciju.
Za očekivati je da će zbog svega navedenog da dođe do zatvaranja manjih farmi, ali da će veći proizvođači održati broj mlečnih grla što će usporiti pad broja u 2024. godini.
U Irskoj imaju predlog na klanje poslati 65.000 krava u periodu od tri godine kako bi se postigli klimatski ciljevi koje su sami postavili.
Pred stočarima Irske je veliki izazov koji izaziva bes, posebno među proizvođačima mleka. Vlada želi eliminisati 200.000 krava, izveštava Agrarheute.
Predlog je na klanje poslati 65.000 krava u periodu od tri godine kako bi se postigli klimatski ciljevi koje su sami postavili. Primena ovakve odluke bi državu koštala 600 miliona evra, a na godišnjem nivou poreski obveznici bi trebalo da obezbede 200 miliona evra. Ovi podaci iz Ministarstva poljoprivrede su izazvali bes i ogorčenje irskih poljoprivrednika, a njihova udruženja oštro protestuju protiv planova za zaštitu klime.
U Irskoj je poljoprivreda označena kao najveći emiter gasova staklene bašte, sa 37,5 odsto emisija u 2021. S obzirom na to da se emisije iz sektora povećavaju svake godine, vlada cilja smanjenje emisija za poljoprivredu za 25 odsto do 2030. godine. To znači da bi poljoprivreda do kraja 2030. godine trebalo da smanji svoje emisije za ukupno 5,75 miliona t CO2 ekvivalenta.
Pat Mekormak iz „Irish Creamery Milk Suppliers Association“ (ICMSA) objasnio je da bi se tako drastično smanjenje broja životinja trebalo odvijati samo na dobrovoljnoj osnovi. Mnogi farmeri su uzeli kredite na osnovu broja i učinka njihovog stada krava. Postavlja se pitanje kako će vratiti kredite ako im oduzmu životinje?
Zbog toga Mekormak poziva na ulaganje u infrastrukturu, nauku i istraživanja kako bi se smanjile emisije štetnih gasova. Sličnog mišljenja su i naučnici koji su potpisali Dablinsku deklaraciju koji se zalažu za klimatski prihvatljiv razvoj stočarskog sektora.
Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da je objavljeni dokument samo deo konsultativnog procesa, predlog za raspravu i da nije konačna odluka, dok Vlada naglašava da je u potpunosti posvećena dugoročnom opstanku stočarstva, posebno mlekarstva koje je temelj poljoprivrednog sektora ove ostrvske zemlje. Foto naslovna: Pixabay