Šta pokazuje analiza Privredne komore Srbije o poljoprivredi?
HRANA LJULJA INFLACIJU
Beograd, 1. oktobar 2010.

Privredna komora Srbije uveliko priprema paket predloga i mera za poboljšanje stanja u privredi, a pogotovo u agroindustriji i sa tim želi upoznati Vladu u toku priprema za novi budžet – 2011. godine.
Među tri osnovna pristupa su – smanjenje javne potrošnje, izvoz i poljoprivreda.
Stručnjaci, iako godina još nije završena, tvrde da inflaciju veću od projektovane od 6% (± 2%) ozbiljno uzdiže cena hrane u Srbiji, koja je po svim pokazateljima najskuplja u regionu, i da se za smanjenje iznosa od 8% do kraja godine ne može naći nijedan valjan argument. (Hrana je u pređenju s istim periodom prošle godine skuplja za oko 35%).
Na drugoj strani, u proteklih sedam meseci Srbija je imala i najnižu zaradu – oko 319 evra. To je za 65 godina najslabiji rezultat i sve to može uveliko otežati život.
U ranijim vremenima Vlada je osnovne potrebe, zbog niskih zarada, rešavala prodajom namirnica po socijalnim cenama – ulje, brašno, hleb, uz nisku cenu struje.
Sada se to, kako se čulo u Privrednoj komori Srbije, neće dogoditi, već se nude brza i, pre svega, održiva rešenja za poljoprivredu, ali ne bez novih podsticaja.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je poručio da bez većeg Agrarnog budžeta neće biti napretka u srpskoj poljoprivredi, a na tome se zaniva i predlog mera za iduću godinu.
Od 2004. godine, kada je izdvojeni dinar za poljoprivredu u Srbiji iznosio 5,6% od ukupnog budžeta, dospeo je do 3,4% ove godine (25,621 milijardi), što se pokazalo kao loše.
Među merama koje proističu iz ovakvog finansijskog odnosa države prema agraru nalazi se proširenje kvote podsticaja – od iznosa do pojedinih kategorija u stočarstvu, ali i zadržavanje postojećih, što je opredelilo Komoru da ulaganje za poljoprivredu u 2011. godini bude 10% od ukupnog budžeta države.
U olakšavanju poslovanja agrara Upravni odbor Komore vidi beneficiranje kamata, što banke i pored potpune sigurnosti teško prihvataju, a što je u svetu normalan bankarski posao kao i ulaganja u održivu proizvodnju.
Među sugestijama za proizvodnju mleka napravljen je ceo miks mera da bi svi bili zadovoljni, ali u tome nema podsticaja za uvećanje broja muzara, što je sada najveći nedostatak.
Komora predlaže da korisnici ostvaruju pravo na podsticajna sredstva u proizvodnji mleka za najmanje tri grla, a najviše 100 grla po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, dok za zadružno organizovane proizvođače i veće farme nema ograničenja. Subvencionisanje ulaznih troškova u poljoprivredi, kako tvrde u Komori, potrebno je obezbediti nižim stopama poreza (PDV) na: dizel gorivo (D-2) za poljoprivredu, kao i za određenu opremu i rezervne delove.
Prvo ozbiljno reagovanje celog privrednog sistema prema agraru biće ishod prolećne setve ako se rast ulaganja, pre svega kroz mineralna đubriva, prenese u nove cene, a što poskupljenje gasa može da učini.
Ceo lanac poskupljenja agrarnih proizvoda je deo tržišne nesigurnosti (bez ugovora) i slabe likvidnosti poljoprivrede (dug obrt kapitala), što moćne kompanije uveliko koriste jer poljoprivrednici nisu suvlasnici prerađivačkih kapaciteta – što u naprednim zemljama nije slučaj. Ovo je, uz trgovačke lance sa otegnutim plaćanjem i nestabilnim ugovorima, osnova ekonomske nesigurnosti poljoprivrednika.
S obzirom da Srbija nema Agrarnu komoru, ova inicijativa postojeće Privredne komore može u mnogome doprineti poboljšanju stanja u poljoprivredi u idućoj godini. (AgroServis)