POLJOPRIVREDNICI SMANJUJU POVRŠINE POD PŠENICOM ILI PRELAZE NA EKOLOŠKU PROIZVODNJU
Izvor: Agroglas
O gajenju pšenice u Srbiji pisali smo pre. Sada objavljujemo iskustva iz Hrvatske, koja su sabrali u redakciji Agroglasa. Koliko i šta ćemo sejati i za koga, osnovna su pitanja. Zbog obrušavanja Javnih skladišta imaju kapacitet od svega 100.000 tona, izgubljena je i tržišna sigurnost.
***
Godina je za pšenicu u proizvodnom smislu bila dobra, ali očekivani finansijski efekat kod proizvođača je izostao. Ratari su (u tom delu) izgubili utakmicu, zarada je izostala, pa se na pragu jesenje setve opravdano postavlja pitanje – šta sejati, a da se setvom poseje i dobitak. Sejati (visoko) kvalitetne ili (visoko) rodne sorte pšenice, ili druge kulture, ili se okrenuti proizvodnjama, ili… – pitaju se ratari uoči radne jeseni, dok otkupljivači i prerađivači podižu svoje letvice. Jer, npr., najveći prerađivač Granolio, najveći lider u proizvodnji pšeničnog brašna, već je, naime, najavio da neće uzimati pšenicu s manje od 12 posto proteina, a kodeksom za otkup žitarica i uljarica, koji je prvu praktičnu primenu doživeo upravo tokom žetve 2015., taj postotak (za treću klasu pšenice) iznosi već 10,5…
Ni Željko Fabric iz Drenja nije zadovoljan postignutom cenom pšenice od 1,17 kn za drugu klasu. Prvu klasu ove godine nije ni imao. A računao je, kaže, cenu od 1,35, 1,40 kuna…
NEBRIGA DRŽAVE
Ocenjuje da je doživeo podbačaj za 30-ak posto. I pred njim je stalno dilema – sejati kvalitetne ili rodne sorte? U traženju odgovora na pitanje šta sejati, a ne izgubiti, Fabric kaže:
– Delom je tu nebriga države za svoju hranu, a delom i naša odgovornost, jer nemamo skladišta, čime bismo imali manevarski prostor da rod držimo do trenutka kada će nam cena biti povoljna. Tako smo prisiljeni da sve odvezemo odmah, a ne da svoju pšenicu držimo do Božića i onda je prodamo, kad je cena najjača. Mi to ne možemo jer, ako prinos ne predamo odmah, nemamo finansijski prostor za nabavku za novu setvu i za dalji rad. Kad sam radio kod gazde u Austriji, on zadrži prinos do povoljne cene, a za setvu uzme pozajmicu u Komercijalnoj banci, s kamatom od 5,8 posto. Prinos sa kojim čeka proda kada dođe povoljan trenutak i tom zaradom vrati pozajmicu, ujedno još i zaradi, a priredio je i novu setvu. E, to je posao! Naš seljak to ne može – on nema mogućnost da jednu pšenicu drži u skladištu i ima za novu setvu. To mogu samo pojedinci, na kvalitetnom tlu i s manjom proizvodnjom. – kaže Fabric. Dodaje kako je pre šest-sedam godina prodavao pšenicu, kako kaže, ˝A jedan˝ kvaliteta, sorte Renan.
– Tada smo proizvodili vrhunsku pšenicu s više od 15 posto proteina i 32 i više glutena. Tada su nam platili 1,38 kn, a komšija je vršio sortu Srpanjka s prinosom od 7 tona i dobio 1,30 kn, a naš prinos je bio 4,5 tone. Znači, mi smo dobili samo osam lipa više za našu visokokvalitetnu pšenicu, pa smo prešli na domaće sorte koje dobro rode – prenosi svoje iskustvo.
SMANjUJU POVRŠINE POD PŠENICOM
– Partner i ja svake godine pratimo protein i dr., pa smo odlučili da sejemo iste sorte kao i ranije – Renata, Matea i Bolonja, ali smanjujemo površine pod pšenicom, jer polako prelazimo na ekološku proizvodnju, s ekološkom lucernom i travama. – ovo je Fabricov odgovor na pitanje šta sejati, a ne izgubiti. Kaže, ima stoku i to ima ko da jede. Najavljuje i povećanje stočnog fonda.
– Drastično smanjujemo dosadašnje ratarenje. Neka se zemlja odmara i čeka bolja vremena, ne možemo večno proizvoditi s minusom. – kaže Fabric.
– Pravi poljoprivrednik mora se držati reda u plodovima i vrteti četiri-pet kultura. Ako će se držati prakse i nekog stručnog dela, jednostavno izbora nema – mora se potruditi da smanji troškove na minimum, a pri tome ne smanjiti prinose i kvalitet. Tako na pitanje šta sejati, a ne izgubiti, odgovara predsednik HPK-a, Matija Brlošić. On poručuje da seljak mora da bude organizovan, udružen. – No, u ovom trenutku seljaci su svako za sebe. Udruženi su jedino oko istog organizatora proizvodnje, ali u tom ˝udruživanju˝ on najbolje prođe, jer nabavlja velike količine i dobija za to određene popuste, a poljoprivrednicima to plasira po maloprodajnoj ceni. A oni moraju da smanje ulazne troškove i da se udruže zbog povoljnije nabavke repromaterijala i izlaska na tržište. – smatra Brlošić. Kaže, našem tržištu je potrebno 5% pšenice prve klase i 70% druge i treće klase, a ostalo je pšenica izvan klase. To su potrebe tržišta i seljaci to moraju osluškivati i pratiti. – poručuje prvi čovek komore.
SEJATI PROFITABILNE SORTE
Prof. dr sc. Georg Drezner, predsednik Odseka za oplemenjivenje i genetiku strnih žitarica na Poljoprivrednom institutu Osijek, kaže da bi poljoprivredni proizvođači trebalo da seju one sorte pšenice kojima će ostvariti najbolji finansijski rezultat.
Poljoprivredni institut Osijek na tržištu ima 23 sorte ozime pšenice. Najtraženije i najrodnije sorte dobrog i vrlo dobrog kvaliteta su Srpanjka, Lucija, Katarina, Kraljica, Vulkan, Renata, Feliks, Anđelka… Vrlo rodne sorte su i Os Alka i Leuta. Nudimo i pet novih sorti: Os Jelena, Silvija, Dam Daj, Tika Taka i Klasan. S obzirom na kodeks pri otkupu pšenice, koji se počeo primenjivati u ovogodišnjoj žetvi, treba reći da u prvi razred kvaliteta najčešće ulaze sorte Os Olimpija, Kraljica i Renata, Rebeka, Silvija, Ficko i Os Jelena, a u dobrim uslovima proizvodnje i Feliks, Vulkan, Super Žitarka i Golubica. Sorte Srpanjka, Katarina, Lucija, Anđelka… najčešće su u drugom razredu kvaliteta uz ˝standardnu tehnologiju proizvodnje˝. U protekloj godini ostvareni su izuzetno veliki prinosi zrna, posebno u istočnoj Hrvatskoj (npr. Vupik je na gotovo 1900 ha ostvario prosečan rod od 9,4 t/ha…). Dobri proizvođači ostvarili su prinose veće i od 10t/ha. Pšenice su uglavnom imale vrlo dobru/odličnu hektolitarsku masu i niži sadržaj belančevina, što je u velikoj meri zavisilo od vremenskih prilika (više su pogodovale za stvaranje skroba), ali i od proizvođača (sorta, tlo, đubrenje, rok setve…). Na lošijem, kiselom tlu, tamo gde je bilo previše padavina pri setvi, a i posle u vegetaciji, ostvareni su niži ili prosečni prinosi zrna, najčešće lošijeg kvaliteta.
SADRŽAJ PROTEINA JE INTERAKCIJA GENOTIPA I OKOLINE
Iz Bc Instituta d.d. takođe podsećaju da se ove godine cena pšenice u Republici Hrvatskoj prvi put formirala primenom Kodeksa o otkuipu žitarica i uljarica, prema kojem se pšenica klasifikuje u tri klase. Ističu kako je sadržaj proteina svojstvo na koje utiče interakcija genotipa i okoline. Dakle, izbor sorte, lokacija, kao i primena pravilne agrotehnike, značajno utiču na sdržaj proteina prožete pšenice.
– Bc Institut d.d. u ponudi ima visokorodne sorte ozime pšenice, koje su u ovogodišnjoj žetvi zabeležile nadprosečan sadržaj proteina. Tu najpre mislimo na sorte Bc Anicu, Bc Lorenu i Bc Dariju. U većini slučajeva kod proizvođača, uz odlične prinose, te sorte su imale i odličan sadržaj proteina. Bc Mandica je sorta nešto nižeg sadržaja proteina, ali izuzetnog prinosa. Bc Bernarda, Bc Tena i Bc Lira su visoko kvalitetne sorte u ponudi Bc Instituta d.d., vrlo velikog genetskog potencijala kada je u pitanju sadržaj proteina. Bc Institut d.d. svake godine na više lokacija u Republici Hrvatskoj seje makroeksperimente, namenjene u promotivne svrhe, određivanje prinosa i kvaliteta. Tako je i ove godine u akreditovanoj laboratoriji firme Inspecto d.o.o. određen kvalitet najzastupljenijih Bc sorti na tržištu, zasejanih na dve lokacije. Iz rezultata se može videti da je sadržaj proteina bio izuzetno visok na obe testirane lokacije. Na obe lokacije setva je obavljena u optimalnom agrotehničkom roku, pa je primenjena standardna pšenična agrotehnika. Rezultati ovogodišnje žetve potvrđuju visok genetski potencijal za prinos i kvalitet Bc sorti ozime pšenice, koje se nameću kao vrlo konkurentan izbor za nadolazeću setvu, kako u Republici Hrvatskoj, tako i u širem okruženju – izjavio je u ime Zavoda za strne žitarice i krmno bilje Bc Instituta d.d. Marko Maričević, mr ing. Agr.
ZABORAVILI POZNATU SLAVONSKU TEHNOLOGIJU
Prof. dr Milutin Bede, vlasnik firme Agrigenetics d.o.o. Osijek, oplemenjivač i genetičar pšenice, kaže da se protekle vegetacijske godine pokazala i potvrdila velika razlika u prinosima pšenice, koji su se kretali od 3 do 10 t/ha.
– To je posledica nedovoljne primene agrotehnike – nedovoljnog đubrenja, neodgovarajuće zaštite i korišćenja merkantilne pšenice u setvi (tzv. Tavanuše) umesto deklarisane semenske. Proizvođači moraju da znaju da se ne može proizvoditi pšenica s utroškom od stotinak kilograma mineralnog đubriva po hektaru. Očito je da se zaboravilo na poznatu slavonsku tehnologiju proizvodnje pšenice, čije je temelje postavio prof. Zvonimir Mađarić i prof. Ivan Mušac, što dolazi do izražaja sada, kada smo svedoci izrazitih promena klime. Kod proizvodnje pšenice osnovno je zaorati dovoljne količine uree i NPK đubriva, jer na taj način biljka razvija dovoljne korenov sastav tamo gde joj je dato to đubrivo, a na dubini tla od 30 centimetara ima više vlage nego na površini. – izjavio je dr Bede i dodao kako je, kada je reč o prošloj vegetacijskoj godini, ona afirmisala hrvatske sorte pšenice. – Sve su naše sorte, Maja, Mia, Srpanjka, Kraljica, Anica, dale prinose od 7 do 9 t/ha i od 12,5 do 15 posto proteina. To strane sorte nemaju. Što se tiče primene kodeksa o kvalitetu, ja to pozdravljam, jer to znači da se Hrvatska napokon opredelila za proizvodnju pšenice za ljudsku ishranu, a ne za ishranu stoke. – kaže dr Bede i poručuje da se seju sorte Viktorija, Maja, Mia i Mateja, jer su sve odreda dale prinose iznad 9t/ha i 15,5 posto proteina, nezavisno od roka setve, koji igra veliku ulogu. – Smatram da – dodaje dr Bede – svakako valja uzeti u obzir da će sortiment, koji će se sejati, odrediti tržište, ali i da se seju sorte koje su kreirane i stvarane za ovo područje.
UKLjUČITI I DRUGE PARAMETRE OSIM PROTEINA?!
U firmi RWA Raiffaisen Agro smatraju da je tema mnogo šira od samog postotka proteina u pojedinim sortama.
– Možemo to reći jer u Hrvatskoj imamo značajan udeo sorti s visokim postotkom proteina, tzv. poboljšivača, sorti s povoljnim odnosom kvaliteta i kvaliteta te visokoprinosne sorte , s više od 8 t/ha. No, pitamo se koliko je pravedan otkup samo prema postotku proteina? Treba li uključiti koji drugi parametar? Koliko na kvalitet i količinu pšenice utiče korišćenje ˝farmskog“ semena, koliko primena agrotehnike, prihrane i zaštite? Koje su posledice bolesti i ko treba da plati štetu, direktnu ili indirektnu? – komentariše Zlatko Janečić, direktor firme koja smatra da ima mesta za sve sve sorte za koje tržište ima interes i da se pšenica ove žetve visokih prinosa od 9 t/ha mogla prodati i ostvariti veći prihod od pšenice 12-13% proteina. Naglašava kako je važno znati šta tržište traži i koliko je spremno da plati, ističući kako Reiffeisen Agro garantuje otkup ugovorene pšenice.
Prošle sezone je ova firma plasirala velike količine semena pšenice, posebno sorte Graindor i Sofru, kojih se tražio i džak više. Za dolazeću sezonu osigurali su dovoljne količine semena ovih sorti, kao i poboljšivač Renan, koja je još uvek, kako kažu, najtraženija sorta. U ponudu od ove godine najavljuju i uvođenje novog poboljšivača sorte Julie, kao i dve visokoprinosne sorte Diamento, Accroc i Sofolk CS. Novitet je i ozimo-jara pšenica Lenoxx, koja se po kvalitetu ubraja u poboljšivače. Osim standardnog, u ponudi ćemo imati i seme za ekološki uzgoj sorti Renan, Energo i Ostro.
Za kraj posebno ističu da su zbirni demoeksparimenti RWA pšenice u 2015. godini pokazali da je najrodnija (8.954 kg/ha) naša sorta Accroc, dokj je najveći sadržaj proteina (15,3 %) imala sorta Element.
ULOGU IGRA I TOLERANCIJA SORTI NA BOLESTI
KWS sorte pšenice su novost na hrvatskom tržištu, jer su u ponudi ove firme dve godine unazad, ali iz KWS -a ističu svoje zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima na terenu i predviđaju sjajnu godinu. U ponudi imaju tri novije sorte: Basmati, Calisol i KWS -ovu sortu broj jedan – Farinelli. Izdvajaju posebnost sorte Farinelli – izraženu otpornost na niske temperature zimi, kao i visoku granicu pekarskih parametara kvaliteta. Calisol je vrlo sličan Farinelliju, nešto većeg kvaliteta, ali i nešto manjeg prinosa. Izrazito je otporan na bolesti, kao i na poleganje, a njegovi izvanredni parametri pekarskog kvaliteta, kao što je visoka hektolitarska masa i dobar sadržaj proteina, čine ga izuzetno traženim ove godine – ističu stručnjaci KWS -a. Kao njihovu najprinosniju sortu ozime pšenice navode Basmati, koja je ovogodišnjim eksperimentima dala prinos 10 do 11 tona po hektaru, a kao posebnu odliku Basmatija ističu vrlo visoku otpornost na bolesti, posebno na rđu, pepelnicu, sivu pegavost lista i palež klasa.
TREĆA PREHRANA SA VIŠE PROTEINA
Glavna odlika svih Syngentinih sorti pšenica je kombinacija visokih prinosa, vrhunskog kvaliteta i odlične otpornosti na bolesti. Osim već dobro pouzdanih i proizvođačima dobro poznatih sorti Bolonja i Ingenio, kao vrlo dobar izbor Syngenta preporučuje sorte Illico i SY Molson. Illico i na težim tlima daje visoke prinose i odličan je izbor za oranice sa uskim plodnim površinama. Uz optimalno sprovođenje svih agrotehničkih mera, koje podrazumevaju i povećano đubrenje N u drugom delu vegetacije, Illico i u stresnim proizvodnim godinama daje odličane prinose i kvalitet – ističu stručnjaci Syngente. Proizvođačima koji traže vrhunske prinose i za setvu preporučuju sortu SY Moisson na svim tipovima tla, koja odlično prezimi i raste, a posebno izdvajaju njenu otpornost na najvažnije bolesti lista i klasa, posebno na napad pepelnice.
Uprkos nepovoljnoj proizvodnoj godini, ovogodišnji prinosi Syngentinih sorti pšenica u eksperimentima održanim na 27 lokacija širom Hrvatske, pokazali su vrlo dobre rezultate. U eksperimentima su sprovedene sve agrotehničke mere, koje podrazumevaju i nešto drugačiji raspored đubrenja azotom, odnosno dodatak treće prehrane početkom klasanja, što značajno utiče na povoljnu sintezu proteina. Rezultati eksperimenta pokazuju da su najviši prinos u Koprivničko-križevskoj županiji postigli Illico (10.763 kg/ha) i SY Moisson (10.783 kg/ha) uz zadovoljavajući postotak proteina. Bolonja je postigla najviši prinos (9.211 kg/ha) u Međimurskoj županiji, dok je Ingenio postigao najviši prinos (10.381 kg/ha) u Požeško- slavonskoj županiji.
GRANOLIO najveći prerađivač pšenice u Hrvatskoj
Pšenice s manje od 12,5 nećemo otkupljivati. ˝Ove godine u otkupu pšenice uvedena je klasifikacija pšenice prema novom kodeksu. Budući da je sadržaj proteina bio dosta nizak, a mlinsko-pekarsku industriju zadovoljava protein u zrnu od minimalno 12,5 %, stav je firme da se otkupljuje pšenica sa minimalnim navedenim postotkom proteina. Osim proteina za određivanje kvaliteta, bitni su i reološki parametri kvaliteta o kojima mogu više reći kontrolne kuće, koje utvrđuju kvalitet. Na tržištu je nekoliko domaćih semenskih kuća (Poljoprivredni institut Osijek, Bc Institut, Agrigenetics), koje mogu ponuditi sorte takvog kvaliteta zrna, što se može videti iz rezultata njegovih eksperimenata i analiza.˝
INSPECTO: Najveći udeo pšenice u 2015. bio je u III klasi
Inspecto d.o.o. je specijalizovana kontrolna kuća, koja se bavi kontrolom kvaliteta robe i sirovina u silosima, skladištima i teretnim lukama već 17 godina. U ovogodišnjoj žetvi pregledao je 21.041 uzorak pšenice. ˝Najveći udeo pšenice u 2015. Bio je u III klasi. Stoga bi trebalo da proizvođači pšenice s puno više pažnje i saveta vode računa o sortama pšenica koje će sejati u 2015./2016. Godini, jer će od toga sigurno zavisiti i njihov prinos po hektaru, kvalitet (protein), odnosno konačna cena pšenice. Pri odabiru sorte pšenice za setvu, svakako se mora voditi računa i o potencijalu zemljišta na kome se seje određena sorta, regiji, klimatskim uslovima i ostljivosti na bolesti. Za ocenu sorte nije dovoljan samo pokazatelj proteina, nego su potrebna i reološka laboratorijska ispitivanja (farinogram, ekstenzogram, amilogram, alveogram), koja se sprovode svake godine, pa se na osnovu svih tih pokazatelja procenjuje sorta i njen potencijal.˝ – ističu o firmi Inspecto d.o.o., dodajući da, na osnovu reoloških ispitivanja, mlinska i pekarska industrija odlučuje koje će vrste pšenice (sorte) koristiti za određene namene – pekarstvo, konditorska industrija i sl. Budući da su kriterijumi u pekarskoj i konditorskoj industriji sve zahtevniji, a sve više brašna visokog kvaliteta dolazi iz uvoza, potrebna je koordinacija proizvođača i prerađivača šta sejati i pod kojim uslovima. Važno je napomenuti kako je pšenica roda 2015. Zdavstveno ispravna, odnosno vrednosti mikrotoksina (DON, Aflatoxin, Zearalenonbile su unutar dopuštenih granica) – ističu stručnjaci Inspecta na kraju.