O OSTVARENJU PROLEĆNE SETVE, TRŽIŠTU KUKURUZA I PŠENICE I OČEKIVANOJ PROIZVODNJI PŠENICE RODA 2012.GODINE U AP VOJVODINI

Uspešna setva predstavlja preduslov za ostvarenja dobrih rezultata u agraru. Ove godine situacija u agraru znatno nepovoljnija nego predhodnih  godina. Rast cena inputa i nestabilni uslovi privređivanja, limitirali su ulaganja u novu proizvodnju – ocenilo je Udruženje za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine.

I pored teškoća u obezbeđivanju finansijskih sredstava, prolećna setva u Vojvodini je obavljena na oko 1,1 miliona hektara, ali  uz niža ulaganja od potrebnih.

NEBO I UČINAK

Analizirajući vremenske uslove na području Vojvodine iz predvegetacionog perioda može se konstatovati da su za ovu godinu karakteristične manje zimske padavine (X–III), koje su u proseku za Vojvodinu bile manje za oko  27% u odnosu na višegodišnji prosek. Ovoj činjenici treba dodati i podatak da je 2011. godina bila sušna i da je u toku vegetacije nedostajalo od 83 l/m² do 195 l/m².  Najmanje padavina bilo je novembru (1,7 l/m²) i martu (3,74 l/m²). U aprilu su zabeležene veće količine padavina u odnosu na višegodišnji prosek, izuzetak je Vršac gde se nedostatak padavina nastavlja i u aprilu.

Mart 2012.godine karakterisalo je značajno toplije vreme, što je opredelilo neke proizvođače da krenu sa setvom kukuruza u trećoj dekadi marta. Nedovoljno zagrejano zemljište nije povoljno uticalo na proces klijanja i nicanja. Veliko variranje temperatura i pojava mrazeva u aprilu nepovoljno je uticalo na razvoj jarih okopavina. Ovi mrazevi uništili su u većini slučajeva, usev kukuruza iz martovske setve. Kukuruz koji je sejan prvih dana aprila ponikao je žut zbog niskih temperatura. Po oceni stručnjaka, stanje useva kukuruza nije zadovoljavajuće za kraj prve dekade maja. Početkom maja setva kukuruza obavljena je na oko 607.000 ha.

Setva šećerne repe ove godine počela je u optimalnom roku jer su vremenski uslovi bili povoljni. Međutim, mrazevi u aprilu doveli su do izmrazavanja veće površine pod šećenom repom, i prema podacima Poslovne zajednice „Industrijsko bilje”, presejano je oko 6.000 ha. Prema istom izvoru šećerane su za sopstvne potrebe ugovorile oko 50.000 ha pod šećernom repom. Po podacima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koji su dobijeni od 45 opština u Vojvodini,  setva šećerne repe je završena. Ukupno je zasejano šećernom repom u Vojvodini oko 65.000 ha, što je u odnosu na 2011.godinu  više za oko 17%.  

Zbog karakterističnih vremenskih uslova setva suncokreta duže traje i prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu do 7.maja je zasejano oko 140.000 ha. Mraz koji se javio dva puta tokom prve dekade aprila nije oštetio zasejane useve suncokreta. Po oceni stručnjaka, stanje useva suncokreta je različito u zavisnosti od vremena setve. Usev iz ranijih rokova se ubrzano razvija i u fazi je 3-4 lista. Zbog hladnog vremena i vlažnih uslova primećena je fitotoksičnost od herbicida na delu parcela. Takođe, zbog povoljnih vremenskih uslova zapažena je pojava plamenjače na genetski neotpornim hibridima, ali još je rano da bi se procenio negativan uticaj.

  Stabilni prinosi i dobra cena suncokreta na budimpeštanskoj berzi u vreme setve i sve bolja informisanost proizvođača o kretanju cena na svetskim berzama, uticali su na odluku proizvođača o setvi ( tabela 1.). Majski fjučers za suncokret u luci Amsterdam iznosio je 640 $/t. Na budimpeštanskoj berzi u Mađarskoj oktobarski fjučer na dan 04.maj 2012.godine iznosio je 445,69 €/t. Na tržišu Rusije cena zrna suncokreta početkom maja iznosila je 450$/t, a u Ukrajini 545 $/t.

Setva soje na području Vojvodine do 7.maja obavljena je na oko 110.000 ha. Zbog visokih temperatura u martu i aprilu i malih količina padavina, zemljište je bilo isušeno, što je uticalo da se stvori pokorica posle kiša koje su bile sredinom i krajem aprila. Kiša je nepovoljno uticala na nicanje useva soje. Zbog izrazito rane setve i pokorice zapaženo je veće presejavanje soje od uobičajenog.

Pooceni stručnjaka, zbog nepovoljnih vremenskih uslova većina ratarskih useva je već sada manje ili više ugrožena. Sumirajući rezultate prolećne setve i uslove u kojima se razvijaju usevi, sada je od velike važnosti da se nastave poslovi na nezi useva, za šta treba obezbediti značajna finansijska sredstva, kako bi se ostvarili što bolji proizvodni rezultati.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Zvaničnih statističkih podataka o ostvarenju prolećne setve još nema, te su moguća  odstupanja u odnosu na iznete podatke. Na osnovu podataka koje smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sa stanjem na dan 7.maj 2012.godine u Vojvodini je ostvarena je sledeća struktura setve osnovnih ratarskih useva.

KUKURUZ STALNO U IGRI

Promet kukuruza rod 2011.godine startovao je sredinom septembra prošle godine na Produktnoj berzi u Novom Sadu sa cenom od 18 din/kg bez PDV. Slabiji izvoz usled niskog nivoa Dunava i pada cena na svetskim berzama uticao je na pad cena na domaćem tržištu sve do kraja 2011.godine. Početkom ove godine cena kukuruza je u porastu. Na domaćem tržištu cena kukuruza je porasla sa 15 din/kg koliko je bila u oktobru na 19,5 din/kg u aprilu

( grafikon 1. ).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fjučers cene kukuruza na evropskim berzama do nove berbe beleže pad. Na berzi u Čikagu početkom maja beleži se pad cene kukuruza do nove berbe, sa 260 $/tona za isporuku maju na 197 $/tona za isporuku kukuruza u avgustu. Na domaćem tržištu početkom maja kukuruzom se trgovalo po  ceni od 19,60 din/kg do 19,90 din/kg. Cena kukuruza u narednom periodu pretežno će zavisiti od izvoznih cena i količine izvezene robe.

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema projekciji Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede izvoza kukuruza u ekonomskoj 2011/12 godini iznosi će 1,9 miliona tona zrna kukuruza. Prema podacima „Žita Srbije“ od oktobra 2011.godine do aprila 2012.godine izvezeno je1,4 milion tona zrna kukuruza što je za 7,6 % manje nego u istom periodu prošle godine ( grafikon 2.)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PŠENICA VARIRA

U Vojvodini je setva pšenice roda 2012.godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, obavljena na 237.462 ha što je na približno istom nivou kao i u jesen 2011.godine. Setva pšenice obavljena je u optimalnom roku na svega 40% površina. Nepovoljni vremenski uslovi tokom jeseni i zime uslovili su slab razvoj useva. Početak 2012.godine bio je period sa izrazito niskim temperaturama ( i do -29°C), koje su nepovoljno uticale na pšenicu jer nije bila optimalno razvijena zbog suše koja je usporila razvoj.  Temperature u aprilu koje su varirale od visokih do pojave prizemnih mrazeva nisu pogodovale pšenici, jer su ubrzale prolazak faza razvoja. Ovaj ubrzan razvoj pšenice uticao je na njen niži porast, slabo bokorenje i formiranje manjeg broja klasova u klasu, što po oceni stručnjaka znači da je prinos ugrožen već u ovom trenutku, a vremenski uslovi i narednom periodu mogu dodatno ugroziti ovu biljnu vrstu ili neznatno ispraviti stanje. Majske kiše uticale su pozitivno na razvoj useva.

Prema bilansu pšenice za ekonomsku 2011/12. godinu procenjuju se da će pšenice biti dovoljno za domaću potrošnju. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, očekuje se proizvodnja pšenice u Srbiji od oko 1,9 miliona tona. (obračunata preko prosečnog prinosa u poslednjih 5 godina ). Procena je da će u 2011/12.godini biti izveženo oko 500.000 tona pšenice.

Prema podacima „Žita Srbije“ izvoz pšenice roda 2011.godine u periodu od jula 2011. do aprila 2012.godine iznosi 412.412 tone, što je u odnosu na izvoz pšenice rod 2010.godine u istom periodu manje za oko 20% (grafikon 3.)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Cena pšenice na domaćem tržištu od žetve pa do aprila ima tendenciju rasta (grafikon 4.). Evropska terminska tržišta gde su cene ugovarane početkom maja pokazuju tendenciju blagog pada cene pšenice posle žetve. Tako je cena pšenice u Mađarskoj BSE Budimpešta za  isporuku u avgustu 2012.godine, početkom maja imala vrednost od 182,49 €/t, a na berzi u Francuskoj  220,5 €/t. Na berzi u Čikagu, početkom maja ove godine, pšenica koja treba da bude isporučena u julu ove godine imala je cenu od 223,95 $/t.

Prema podacima “Žita Srbije” od 04.maja 2012.godine, cena pšenice III klase u Ukrajini trenutno iznosi 218 $/t, a IV klase 204,94 $/t. Prema istim podacima cena pšenice III klase u Rusiji iznosi 242,5 $/t. Kada je domaće tržište u pitanju početkom maja pšenicom roda 2011.godine se trgovalo po ceni od  21,6 din/kg do 21,8 din/kg, a pšenicom roda 2012.godine  po ceni od 15 din/kg.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Republičke robne rezerve krajem februara otpočeli su interventnu prodaju 50.000 tona pšenice po ceni od 20,00 din/kg. Početkom maja prodaja pšenice preko Produktne berze iz Novog Sada privedena je kraju. Razlog neočekivano duge prodaje govori o maloj tražnji.  Vlada Republike Srbije na svojoj sednici od 10.05.2012. godine donela je Uredbu o prodaji novih 50.000 tona pšenice proizvođačima mlinarskih proizvoda po ceni od 20,00 din/kg uz obavezu kupaca da od kupljene pšenice proizvedu brašno T–500 čija cena ne sme preći 27,00 din/kg. Ovom Uredbom obezbeđen je kontinuitet u intervenciji na tržištu pšenice i realno je očekivati da će novih 50.000 tona pšenice pokriti period do žetve.