KO I ZAŠTO ČUVA SVINJSKU KUGU

Novi Sad, 18. maj 2018.

Izvor: Radio Beograd emisija Nedenjom za selo i AgroServis plus

U Srbiji se i dalje sprovodi redovna vakcinacija svinja protiv klasične kuge, mada se najmanje decenijunajavljuje njeno ukidanje. To traže i proizvođači svinja, koji zbog vakcinacije ne mogu da izvoze sveže mesou Evropsku uniju, pa ni u Rusku federaciju. I ne samo to, nego nije dozvoljen ni prevoz preko zemalja Evropske unije, što otežava i poskupljuje i izvoz smrznutog svinjskog mesau Rusku federaciju, jer se transportuje skoro 50 dana. O tome, zašto se vakcinacija nastavlja, razgovarali smo sa nadležnima u Upravi za veterinu,ali i sa stručnjacima.Direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara kaže, da je odluka o nastavku vakcinacije doneta na osnovu ozbiljne analize, a pokušavamo da saznamo kakve su bile analize do sada i zašto se odluka o prekidu vakcinacije nije donela?

Direktorka Emina Milakara razgovor je započela porukom.

• Vakcinacija protiv klasične kuge svinja nastavlja se i ove godine. Koristim ovu priliku i da apelujem na sve vlasnike, držaoce životinja da se izvrši kompletna vakcinacija na celoj teritoriji Srbije, kako mi kažemo pojačana vakcinacija. To se odnosi i na mala gazdinstva kojih imamo najviše u odnosu na velike farme.Imamo oko 200.000 malih gazdinstava koji imaju jednu, dve, tri ili pet životinja. Oni nam u ovom momentu predstavljaju rizik i obavezno je da se vakcinišu svinje na gazdinstvu.

Bilo je govora o tome da će se ove godine ponovo razmotriti to pitanje vakcinacije, zapravo o tome se priča već godinama da će biti ukinuta vakcinacija. Zašto se sada ipak nastavlja sa tim? Koji su razlozi za to?

• Veliki broj malih gazdinstava koji predstavljaju rizik. Takođe, na monitoringu kod divljih svinja pronađen je virus što je nama alarm da moramo da nastavimo dalje. Okruženje naše, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija isto nastavljaju vakcinaciju klasične kuge, a imali smo i stručnu grupu sa profesorima sa fakultetaisa epizatiolozima iz naših instituta.Kad se sagledalo sve, doneta je odluka da se nastavi i ove godine vakcinacija– rekla je Emina Milakara.

Načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Budimir Plavšić kaže da u populaciji domaćih svinja od 2010. godine nije zabeležen ni jedan slučaj klasične kuge. Problem, je međutim, što virus može da se prenese sa divljih svinja na domaće i to u seoskim domaćinstvima gde obuhvat vakcinacije nije dobar.

• Na velikim farmama i na porodičnim farmama sprovodi se kompletna vakcinacija svinja. Dakle, to je 100% ili blizu 100%. Nažalost, u seoskim gazdinstvima obuhvat nije dovoljno dobar. Mi imamo podatke da se radi selektivna vakcinacija,gde je određeni broj vlasnika odlučio da vakciniše samo one svinje koje idu u promet. To je jedna veoma retrogradna situacija.

Zašto bi to neko radio?Tim pre,što vi kažete,vakcinacija je besplatna.Njemu je potpuno svejedno da li je pet vakcinisao ili jedno.

• Moguće da je zato što oni to ne poznaju dobro. Moguće je zato što oni imaju određene zablude,ali vakcinacija svinja kod te populacijestanovništvaje za nas kritična tačka i tu smo ranjivi, i zbog toga mi radimo te edukacije i insistiramo na sprovođenju adekvatnog nivoa higijene i biosigurnosti na farmama. Kada prestanete sa vakcinacijom, vi nemate drugo oružje. Imate samo higijenu, biosigurnost, striktno obeležavanje i praćenje kretanja svinja, nipošto puštanje u promet svinja koje su sa nesigurnih farmi. Kontrola prometa, zabrana i potpuno poštovanje principa prometa bez crnog tržišta i tako dalje, i to je ono što jeste najveći izazov.

Bilo je govora o tome da će se makar neka područja u Srbiji proglasiti oslobođenim od svinjske kuge i da bi prestala vakcinacija. Da liima nešto od toga?

• Apsolutno da. Ja ne kažem da je odluka doneta. Međutim, doneti su svi drugi preduslovi. Mi to zovemo regionalizacija ili zoniranje. To se najpre krenulo da se primenjuje u živinarstvu zbog influence, takozvana regionalizacija ili kompaktmetalizacija. Mi smo to pripremili za klasičnu kugu svinja i mi zapravo smo sproveli u poslednjih nekoliko godina kompletnu sveobuhvatnu analizu na svim farmama svinja. Uradili smo prvo kategorizaciju svih gazdinstava. Kao i u EU i kod nas su propisi potpuno striktni. Svako gazdinstvo gde se drži bar jedna svinja moraju biti registrovana. Drugo, sproveli smo analizu rizika prema biosigurnosnim merama, klasifikaciju gazdinstava u zavisnosti od toga kako se primenjuju veterinarske mere i prošle godine smo uradili spovođenje evoluaciju, sprovođenje dobrih vanjskih praksi. Svi ti parametri, koji su urađeni za svaku pojedinačnu farmu i za gazdinstva, da li su nam ne samo podatak da se svaka farma sertifikuje već i na nivou regiona, da li je to naseljeno mesto, da li je to opština, da li je to region, mi možemo da utvrdimo kakvi su faktori rizika - adekvatni, neadekvatni ili negde između. Tako da smo ih podelili na visok, srednji i nizak rizik.

Gde bi moglo najpre da dođe do iskorenjivanja?

• Mi imamo područja koja mogu biti kandidati za regionalizaciju. Prerano je upućivati na bilo koji region. To zavisi i od intenzivne komunikacije sa uzgajivačima i sa lokalnim samoupravama. Mi znamo da su potrebni i neki drugi preduslovi, sakupljanje leševa, komunalne neke aktivnosti i mi na tome radimo,tako da je strategija opredeljena u tom smeru. Ali, opet kažem,farmeri trebaju da budu svesni da to iziskuje određene aktivnosti sa njihove strane. Na primer, ukoliko neka farma koja ima svoje klanice i više objekata za poljoprivrednu proizvodnju želi da bude sertifikovana kao kompaktna i da dobije sertifikat za izvoz, ona mora sprovesti intenzivne mere na sopstvenim farmama i mere uključuju takođe i zatvoren krug kada je u pitanju nabavka priplodnog materijala i tovne prasadi,njihova distribucija, klanje i tako dalje. A u intenzivnoj komunikaciji mi ne možemo govoriti o prestanku vakcinacije,ni o nekim drugim bolestima,bez direktnog razgovora sa uzgajivačima, sa farmerima, sa investitorima, sa objektima koji vrše klanje i preradu mesa, sa industrijom koja se bavi svinjskom proizvodnjom i tako dalje. Tako da je neophodno direktno razmenjivati informacije i zajednički ući i u odluku o prestanku vakcinacije u regionima ili u zonama u čitavoj zemlji.Mi smo spremni i za obe opcije– rekao je Budimir Plavšić.

Profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu, šef katedre za zarazne bolesti životinja Miroslav Valčić, takođe smatra da samo većim obuhvatom vakcinacije mogu da se stvore uslovi za njenog ukidanje.

• Ovo je jako dobra prilika da se preko medija podigne nivo pažnje i odgovornosti ne samo farmera,nego,možda,i struktura koje će i biti uključene u donošenje odluka vezano za prekid vakcinacije i kasnije postupak sa eventualno prisutnim epizotijama.

Kako bi taj proces išao,ukoliko bi smo mi prekinuli vakcinaciju?

• Onoga trenutka kada se prekine vakcinacija mi ćemo imati,da kažem,jedan period zatišja,gde ćemo se pripremati za eventualno prisutna žarišta. Očekujemo da će biti i pripremaćemo se. Pazite,to su krizni planovi, planovi za postupak u vanrednim situacijama.

Ali sad još nije jasno kada bi mogao da dođe taj trenutak?

• Niko to ne može da vam kaže. Za taj trenutak treba da se steknu uslovi. Zaraze se suzbijaju novcem. Mora da se steknu uslovi da ono što nas čeka možemo da ispratimo ozbiljno i da niko ne bude na šteti. Naročito ne farmeri.

Sve u svemu država pre nego što se odluči za to mora da obezbedi sredstva.

• Ja bih rekao uslove. Nije sve u novcu. Naravno,novac je jako važan,ali i uslovi. Znači,mi moramo da se pripremimo da kada prekinemo sa vakcinacijom ne kompromitujemo tu odluku. Znači, moramo predočiti da će biti epizotija, biće šteta. Moramo predočiti da će biti jako teško,jer to je virus. Treba da steknemo uslove i verujte da se jako mnogo radi na tome– kaže Miroslav Valčić.

Istovremeno, sprovode se mere kao bi se sprečilo da se afrička kuga svinja, koja se već mesecima širi Evropom, ne pojavi i kod nas. Šef odseka za zdravstvenu zaštitu životinja u Upravi za veterinu Boban Đurić kaže da je reč o veoma opasnoj zaraznoj bolesti koja se ne leči niti protiv nje postoji vakcina.

• Ono što je dobro za nas je da je ova bolest zabeležena u zemljama kao što je Češka, Poljska i Rumunija i to u severozapadnom delu, praktično je relativno daleko od naših granica. Međutim, to ne treba da nas opusti iz prostog razloga što je preduzimanje preventivnih mera protiv pojave ove bolesti jako bitno i mi smo kao Uprava za veterinu,još i čitave finansijske službe,preduzeli niz aktivnosti i mera kako bi se sprečio eventualni unos virusa ove bolesti.

Znam da je bilo edukacija farmera.

• Bilo je edukacija. Mi smo kao uprava za veterinu,i uopšte čitava finansijska služba,preduzeli niz mera za edukaciju vlasnika životinja.Naročito u delovima koji se graniče sa Rumunijom.Zatim, pojačana jekontrolagraničnih pojasa,u smislu zabrane unošenja proizvoda od svinjskog mesa i takođe na snazi je niz dokumenata koji zabranjuju promet svinja i svinjskog mesa iz zemalja gde je zabeležena ova bolest ili se čak sumnja na ovu bolest. Tako da smo preduzeli sve te neophondne mere – rekao je Boban Đurić

Direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, potvrdila nam je da se i ove godine na teritoriji Srbije sprovodi vakcinacija protiv bolesti kvrgave kože,kao i protiv plavog jezika. Ona kaže i da staro belgijsko meso koje se pojavilo u mnogim zemljama Evrope,ali i na Kosovu i Metohiji,nije stiglo na naše tržište.

• To belgijsko meso nije ušlo kod nas.Pogledali smo sva rešenja o dozvoli uvoza,a na graničnim prelazima, granična veterinarska inspekcija radi kontrolu dokumentacije i pregled same pošiljke. Znači, gleda se i deklaracija i sve. Ta ista pošiljka dolazi u unutrašnjost naša inpekcija u magacinu, u skladištu vrši kontrolu. Mesostaro deset, dvadeset godina apsolutno je nemoguće da uđe u našuzemlju.

Isto je bilo puno reči o uvozu mašinski separisanog mesa.Želimo čuti vaš komentar.

• Uvozi se kao i svaka druga sirovina.Ali postoje kriterijumi koje ta pošiljka mora da ispuni. Mi dobijamo kao dokument garancije veterinarski sertifikat,u kome je navedeno to to to,ali po uslovima uvozairešenju,nadležni inspektor vrši uzorkovanje. Uzorakse šalje u našu laboratoriju i ako je sadržaj kalcijuma ili nešto drugoneodgovarajući, nije u skladu sa našom zakonskom regulativom,takva pošiljka je nepodobna.

Tu se pisalo o novoj upotrebi antibiotika kod tog mesaida tu ima više kalcijuma, pa je onda bio promenjen ipravilnik.

• Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa je izašao 2015. godine.

Pre dve i nešto godine.

• Tako je. I apsolutno sve što nije usaglašeno sa našim propisom ne može ići u promet.

Vi sve to držite pod kontrolom na graničnim prelazima?

• Na našimgranicama inspekcija nije u mogućnosti to da čini, jer je meso smrznuto i pakovano u polublokovima,ali je tuunutrašnja inspekcija.Po proceduri, na istovaru se sa više mesta uzimaju uzorci,gde ihunutrašnja inspekcija dočeka, i šalje se na analizu– pokušala je da objasni direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara.

SAMO VETERINARI ZARAĐUJU – STOČARI NEZADOVOLJNI

To što se nismo oslobodili vakcinacijeod klasične svinjske kuge valja „zahvaliti” veterinarskom lobiju,koji je moćan i znaju posao kako doći do novca – javno, posredno i skriveno... Još pre više od deset godina ugledni profesori poljoprivrednih fakulteta iz Novog Sada i Zemuna su otvoreno predlagali ukidanje vakcinacije. Dato je pismeno obrazloženje za ovaj predlog Upravi za veterinu, ali je za pojedince u tom sektoru bilo važnije da kupuju vakcinu, a veterinarima da pelcujući ostvare prihod. U svinjarstvu, gde je kuga naša stvarnost, samo veterinari za (ne)obavljeni posao imaju novčanu nadoknadu od države.

Pojedinci u Upravi za veterinu još uvek ne vide gde će početi selektivno prestanak vakcinacije, što smo u razgovorusa direktoricom Uprave Eminom Milakara to nazvali krajnje neodgovorno i neprihvatljivo. Na naše komentare direktorka Uprave za veterinu je odgovorila da će rejonizacija biti uskoro postavljena i to najpre u okolini Zrenjanina, ali da je sada najavažnije da se zaštitimo i odbranimo od afričke kuge svinja.To što nama iz Brisela dozvoljavaju da vakcinišemo je njihov interes za prodaju vakcine i za ne ulazak na njihovo tržištesa svežim mesom.Naše meso, nastalo bez stimulansa rasta i raznih dodataka, iz tova dužeg od 100 dana, bilo bi konkurentnije od onog koje je za svega 86 dana isporučeno tržištu.Kada se u Program mera, koje saopštava Ministarstvo poljoprivrede, detaljnočita napisano, vidi se da su veterinari dužni da tri puta godišnje obiđu sve odgajivače svinja i živine i da su takav ugovor i potpisali. Za ove obilaske potrebno je sačiniti zapisnik.

Iz državne kase za vakcinaciju se veterinaru plaća 168 dinara, a vlasnik grla plaća markicu i kačenje 85 do 90 dinara. Međutim ovde još nedostaje i podatak koliko košta vakcina koji farmeri u EU ne koriste?

Deo tima koji je oko sebe okupula direktorica Uprave za veterinu Emina Milakara pojedinačno je poznat po ranije slabom učinku i grejanjem stolica u kancelarijama, kao i sumnjivim nabavkama.

Ko će se kome i kako u ovoj postavciprilagoditi, pokazaće upravo odnos prema ukidanju svinjske kuge i zaštiti od raznih bolesti. Međutim, to čekanjenijeopravdanoda se i farmeri ponašaju neodgovorno i da u svemu vide da su drugi krivi.Vlasnici stoke nemaju pravo da izbegavaju vakcinaciju.

Nedavno je o radu veterinara više udruženja stočara iz Vojvodine na sastanku u Novom Sadu iznelo niz primedbi, predloga i ocena o ovoj struci i njihovoj Upravi. O propustima, kako je rečeno, posebno pokazuje podatak da su cene usluga različite, kao i da je jedan cenovnik utvrdila Vlada, a primenjuje se drugi, koji su sačinili veterinari.

Rad pojedinih veterinarskih stanica stočari ocenuju negativno, ali nisu u mogućnosti da promene izvršioca u ovim poslovima. Za pojedine veterinare najvažnije je da ostvare prihod od raznih vakcinacija i programa mera, a sve ostalo naplaćuju skupo ili čak beže od poziva farmera za intervenciju. Ima i takvih koji javno govore da ne žele da se bave veštačkom oplodnjom niti za to imaju instrumente. Država je do sada svojim pravilima delila teritorije za posao na farmama veterinarima koji nisu po želji farmera. Stočari kažu danema nikakve potrebe da raznim administrativnim okvirima država propisuje koji veterinar i gde će obavljati poslove. Zalažemo se da stočari biraju svog veterinara i da sa njim sklapaju ugovorida na bazi tog sklopljenog posla država mu poverava da na toj farmi ispunjava propisane obaveze,programemera..., jasni su stočari. „Nije opravdano da se izvršilac poslova na našim farmama određuje voljom državnih službi, a ne našom”, poručuju stočari. U ovom slučaju država bira veterinara za farmerei ne snosi nikakvu odgovornost za kvalitet usluge. Uprava za veterinu do sada je u mnogo slučajeva dokazala da ne vlada situacijom na terenu, u pogledu kvaliteta usluge veterinara i primenjivanih cenovnika. Veterinari nisu čak obaveštavali stočare da imaju pravo na nadoknadu štete ako su kod telenja ili jagnjenja posle raznih vakcina imali gubitke.

Ima bezbroj primera da su cene za istu uslugu različite – od obeležavanja grla do raznih intervencija. Slična je situacija i sa izdavanjem papira za transport. Mnoge veterinarske stanice nisu dovoljno argumentovano i kompetentno obrazložile u lokalnim zajednicama kako se najefikasnije može rešiti problem animalnog otpada. Ima slučajeva da ti troškovi idu na teret farmera, dok su u nekim opštinama ponovo u funkciju vraćena stočna groblja. Od Uprave za veterinu očekujemo da prihvati takav model organizacije veterinarske službe, koji će otvoriti utakmicu i konkurentnost, poruka je udruženja stočara, koji su zatražili hitan sastanak u Upravi za veterinu i da pored ostalog kažu koju su sve štetu imali od zakasnelog sprovođenja programa mera prošle godine. Oni sumnjaju da je to učinjeno da bi se i isplate subvencija prenele u 2018. godinu. (Čedomir Keco)