MINISTARKA ODLUČUJE DO KADA ĆEMO JESTI MLEVENE KOSTI U MESU
Novi Sad, 31. decembar 2014.
List „Gazdinstvo” u decembarskom broju lista objavio je predloge za izmenu Pravilnika kojima se reguliše kvalitet mesa za izradu kobasičastih proizvoda i pašteta. List ukazuje da je odgovornost za izmene Pravilnika kojima se može zabraniti upotreba mesa sa mlevenim kostima (antibioticima, kokciodiostaticima…) na Ministarstvu poljoprivrede i Uprave za veterinu.
– Više od pola godine tragamo za istinom – kog kvaliteta je meso koje uvozimo i koliko nas to košta, kao i šta se sve stavlja u kobasičarske proizvode, paštete, odnosno polutrajne i trajne proizvode i od domaće prerade – piše „Gazdinstvo”.
Prema postavljenom modelu samokontrole u klaničnoj industriji i nejasnim (skrivenim) deklaracijama za smrznuto živinsko meso naši potrošači jedu meso u kome ima svega i svačega – antibiotika, kokciodiostatika, pa i mlevenih kostiju… Ovo meso ozbiljno narušava kvalitet proizvoda, bilo da se uvozi ili da je iz naše proizvodnje. Još od 2001. godine to nikoga ne zabrinjava, jer je ceo krug onih koji od ovoga žele profit savršeno zatvoren.
Taj krug želimo da presečemo i pored nedostataka volje u Upravi za veterinu, da se to uradi već sutra jednim potpisom na izmene odgovarajućih pravilnika ministarke dr Snežane Bogosavljević Bošković.
Sva istraživanja koja smo sproveli svode se na to da državna administracija, bez razlike na posledice od upotrebe ovakvog mesa, nekome čuva leđa, pa danas na deklaracijama imate podatak „ukupni proteini”, umesto da piše kog su porekla, a na proizvodima ne piše ni od kog kvaliteta je meso. Samokontrola proizvođača otišla je daleko ispod poslovnog morala. Do tog dna stigle su i inspekcijske kontrole i mnoge institucije sistema.
Predlog do koga smo došli glasi: hitno zabraniti upotrebu separisanog mesa sa mlevenim kostima iz domaće i uvozne proizvodnje.
U Pravilniku o kvalitetu zaklanih svinja i kategorizaciji svinjskog mesa, koji je donet 1985-te godine i objavljenim izmenama u službenom glasniku 12/85 i 24/86, potrebno je promeniti član 12. gde se navode pojedinosti o upotrebi zamrznutog mesa. Član12. sa ovom izmenom glasi:
„Svinjske polutke i osnovni delovi svinjske polutke koji su bili prethodno zamrznuti mogu se stavljati u promet na malo samo ako nisu bili zamrznuti duže od 6 meseci i ako u toku skladištenja nisu promenili organoleptička svojstva.
Jednom odmrznute polutke, osnovni delovi polutke i estivi delovi zaklanih svinja ne mogu se ponovo zamrzavati.
Jestivi delovi koji su bili prethodno zamrznuti mogu se stavljati u promet na malo samo zamrznuti.“
U pomenutom pravilniku rok za upotrebu mesa koje je zamrznuto je 12 meseci.
Na ovaj način klaničarima iz EU gde je u većini slučajeva rok za trajanje zamrznutg mesa odnosno njegovu upotrebu 6 meseci omogućeno je da izvezu ovo meso, a naši uvoznici da ga kupe po nižoj ceni i čuvaju.Time utiču na smanjenu upotrebu svežeg svinjskog mesa u Srbiji i oscilacije cena. Osim toga, ne postoji jasna niti transparentna nomenklatura carinski tarifni brojevi, pa ne postoji ni uvid u potpun uvoz smrznutog mesa. Posebno je nejasno koje i kakvo separisano meso uvozimo u zemlju u kome su mlevene i kosti. Utvrđivanje novog roka za upotrebu prethodno smrznutog mesa tj. smanjanjem sa 12 na 6 meseci pospešilo bi korišćenje domaćeg mesa i otklonili mnoge rizike u kvalitetu o zdravstvenoj ispravnosti. Ovaj Pravilnik je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i od njene volje zavisi kada će biti kvalitetno promenjen.
U Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesau većem delu teksta nisu precizno navedene pojedinosti koja vrsta i koji delovi mesa se stavljaju u pojedine vrste proizvoda. Nije ni naveden izvor proteina već se za pojedine sadržaje navodi formulacija „ukupno proteina“ što proizvođača ne obavezuje da proteini budu iz mesa. Zbog takvih formulacija, na proizvodima ne postoji ni precizna deklaracija iz koje se vidi koje je meso (koji delovi su upotrebljeni u proizvodu) a nema navedene ni energetske vrednosti proizvoda.
Ovaj pravilnik je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br.31/12 ali u njemu nisu ugrađena savremena merila kvaliteta proizvoda, što omogućava zloupotrebe stavljanjem separisanog mesa u proizvode od parizera, preko šunkarice do viršli. Zbog toga je potrebna njegova izmena i dorada. Predlažemo da se član 19 navedenog pravilnika u prvom stavu menja i da glasi:
„MSM dobijeno korišćenjem tehnoloških postupaka koji ne menjaju strukturu kostiji u toku proizvodnje tog mesa i čiji sadržaj kalcijuma nije značajno veći od sadržaja kalcijuma u usitnjenom mesu, može da sadrži najviše do 100 mg/kg kalcijuma.“
Obrazloženje: deo ovog člana koji govori o drugim tehnološkim postupcima dobijanja MSM mesa sa najviše sadržaja do 150 mg/kg kalcijuma se briše iz ovoga dela jer zapravo određeni navedeni nivo od 150mg/kg kalcijuma dozvolio je prarađivačima da melju šiju, trticu i leđa (kosti), i da to stavljaju u proizvode. Istraživanja u svetu pokazala su da se u kostima nalaze štetne materije, antibiotici, metali, kokcidiostatici i da ti elementi štetno deluju na organizam čoveka odnosno da su kancerogeni.
Upotreba mesa sa prisustvom 150 mg/kg kalcijuma je otvorilo mogućnost da taj procenat bude i veći i još više štetan. Zabrana upotrebe ovakvog mesa je sa stnovišta zdravstvene bezbednosti hrane opravdana. Ovu količinu kalcijuma u mnogim Evropski zemljama ne upotrebljavaju ni za proizvodnju hrane za životinje. Naučno je utvrđeno da korišćenjem MSM mesa kućni ljubimci postaju otporni na delovanje antibiotika (rezistentni) i zbog toga se u tim zemljama ne dozvoljava njegova upotreba za životinjsku hranu.
Ne postoje precizni carinski podaci koliko smo MSM mesa uvezli u zemlju jer se taj proizvod sa još nekim artiklima vodi pod „ostalo“ u tarifnom sistemu. Promena i ovog Pravilnika je u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu i životnu sredinu.
***
Do 2000.godine korišćenje MSM mesa bila je regulisana preciznim pravilnikom i nije bilo dozvoljeno korišćenje ostataka mesa sa kostima. Ponudom ovog proizvoda u Evropi i uz toleranciju zvaničnih organa pre svega tadašnje vlade i njene veterinarske inspekcije ovaj artikl je ušao na velika vrata na naše tržište. Ovo meso bez sumnje u naprednim zemljama se smatra otpadom, i ugradnja u proizvode iz prerade gledajući cene najbolje pokazuje da ono nema nikakvu nutritivnu niti energetsku vrednost a da je po sadržaju opasna po zdravlje. Gledajući to šta rade u tehnološki razvijenim zemljama, naši klaničari su krenuli istim putem i pored uvoza prerađuju delove mesa sa kostima, naročito u obradi živinskog mesa. Primećeno je da kod nas u toku gajenje tovnih pilića ne postoji kontrola stočne hrane na prisustvo kokcidiostatika. Naime, ovaj dodatak se koristi zbog navodne zdravstvene zaštite pilića u dužem periodu, čak i za vreme celog tova, što je izuzetno štetno po zdravlje ljudi. Još niko nije zbog toga odgovarao, jer je izostala kontrola.
Naša redakcija ove predloge je uputila Vladi, nadležnom ministarstvu, savetima potrošača i medijima. Uz dve dokumentarne emisije o ovoj temi, to je naš doprinos u odgovoru na sveopšti poziv premijera Aleksandra Vučića da ličnim doprinosom menjamo Srbiju na bolje.