Београд, 12.05.2022.

Политика

• У провом тромесечју ове године на руском тржишту смо продали седам одсто мање робе него лане, а укупна трговинска размена између Србије и Руске Федерације је већа за 35 одсто и износи 836,1 милион евра

Српски извоз у Руску Федерацију је опао за 26 одсто у марту када је због почетка рата у Украјини неизвесност била на врхунцу.Али су српске компаније наставиле да са мање или више тешкоћа продају робу на овом тржишту, а главне препреке су им скуп транспорт и отежана наплата. У једном тренутку српске фирме нису могле наводно да наплате око 40 милиона евра потраживања због погрешних уплата, односно административних зачкољица које су настале у „свифт” систему међународног плаћања након што је Наша Аик банка преузела руску Сбер банку.

Милица Девић, менаџерка за продају у компанији „ИТН Еко Повлен”, која у Русију извози смрзнуто воће, каже да је наплата проблематична јер су блокиране руске државне банке и да може да се ради само преко страних банака. Код нас је велики проблем настао када је Сбер банка у Србији продата Аик банци, јер нису унапред обавештени клијенти.

– Купци робе су новац уплаћивали на старе рачуне. Рачуни су остали исти, али у „свифт” поруци није више требало да стоје прва три слова Сбер, већ Аик банке. Клијенти нису знали. То „свифт” сматра погрешном уплатом. У једном тренутку је било таквих уплата, односно погрешних налога у вредности од око 40 милиона евра. Аик банка нема сва та средства да врати назад, па да их прими поново са правилно попуњеном уплатницом – објашњава Девићева.

„Политика” од Наше Аик банке није добила одговоре због чега касни повраћај новца који су руске компаније српским добављачима уплатиле преко „свифта” са погрешном ознаком СБР уместо АИК банка, као и колико укупно новца треба да буде враћено руским фирмама, како би поново био уплаћен. Девићева наглашава да када се уплаћује преко страних банака, све иде брже и новац се исплаћује у еврима. Додуше, некада се те уплате проверавају два до три дана.

– Ми снабдевамо „Метро” у Русији. Он послује преко страних банака и ујутро уплати, по подне добијемо новац. Али нашем купцу треба двадесет дана да нађе камион да би стигао овде по робу. Са друге стране, имамо доброг и поузданог клијента који нам је грешком уплатио новац на рачун у Сбер банци, који смо угасили и већ месец дана чека да му АИК банка врати та средства – каже Девићева. Оцењује да се са Русијом и даље послује, али све иде траљаво. Некада без проблема, а некада се дуго чека.

Напомиње да је превоз робе драстично поскупео. Транспорт од Србије до московске области који је пре кризе коштао две до три хиљаде евра, сада се плаћа од пет до шест хиљада евра.

Додаје да су Руси заинтересовани за нашу роби и да су их недавно посетили руски купци са којима годинама сарађују а никада до сада нису долазили. Посетили су неколико фирми у Србији и надају се да ће на јесен потписати нове уговоре.

Према подацима Привредне коморе Србије, трговинска размена између Србије и Руске Федерације у првом кварталу ове године већа је за 35 одсто у односу на прво тромесечје претходне и износи 836,1 милион евра. Српски извоз бележи пад од седам одсто и био је 242,8 милиона долара. Раст увоза номинално је већи 105 одсто количински 11 процената (пре свега због раста цена енергената и сировина)

Дејан Делић, директор представништва Привредне коморе у Москви, каже да је извоз јабука у првом тромесечју пао 48 одсто, хулахоп чарапа 29, спољних пнеуматских гума 52 и лекова 3,5 процената. Са друге стране, продаја препарата за прање и чишћење (кућна хемија) порасла је за 14 одсто. Повећана је и продаја хартије и картона премазаног пластичним масама за 4,2. За по неколико процената порасла је и продаја смрзнуте вишње, доњег рубља, семенског кукуруза, купаћих костима.

– Српске компаније осећају последице санкција због захтевности и поскупљења цена услуга логистике, шпедиције и транспорта робе. Потом због задржавања и додатних провера међународних новчаних трансакција и девизних плаћања. Као и због забране транзита кроз ЕУ за производе који су под санкцијама ЕУ и осцилације курса руске домаће валуте. С тим у вези, повећани су захтеви за директним трансферисањем девиза и плаћањем у рубљама за српске производе, које се конвертују у стабилан српски динар – наводи Делић.

Наш саговорник наглашава да су повећани захтеви водећих руских трговинских ланаца, преко ПКС, за пласманом кућне хемије, козметичких средстава за личну хигијену, смрзнутог поврћа и месних деликатеса.

--- Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Vaš komentar na nove cene žitarica ---  
---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Besplatni Agro Saveti ---
---> KLIKNITE OVDE! <---