nedelja, jul 14Agro servis

Izvozni ponos Srbije danas je u slobodnom padu: Malinari tvrde da će mnogi odustati od proizvodnje

IZVOR:FORBES:RS

Statistika upozorava da će ove godine rod maline biti oko pet odsto manji nego prošle, ali malinari tvrde da je situacija mnogo gora.

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazani su prema stanju na dan 23. maja 2024. godine.

„Na osnovu stanja useva na dan procene, očekuje se proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 15,9% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini“, stoji u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku. „Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 4,7%, a kod višanja za 5,5%“.

U slučaju drugih posmatranih poljoprivrednih kultura, ovo bi mogla da bude uspešnija godina od prošle.

„U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza, za 4,1%, šećerne repe za 12,4%, suncokreta za 3,4% i soje za 3,8%“, beleži statistika. „U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja pšenice je veća za 2,4%, dok je kod zasejanih površina više šećerne repe za 3,3%, soje za 5,9% i suncokreta za 15,9%, a manje kukuruza za 2,3%“.

Zvanični podaci

Prema podacima zvanične statistike malina se uzgaja na 18.625 hektara. Prosečno rodi pet tona po hektaru, veruje RSZ, tako da očekuju rod od 94.026 tona. Najveće površine pod zasadom su u Šumadiji i Zapadnoj Srbijie – 15.895 hektara, a rod je najveći oko 5,3 tona na svakom.

Prema ovom izveštaju, najveći pad proizvodnje je bio u Beogradskom regionu i Vojvodini, gde se zapravo najmanje i gaji ovo voće. U okolini Beograda je ove godine skoro 40 odsto manje zasada, a u Vojvodini oko trećine manje. Nedaleko od prestonice je, međutim, svega 289 zasejanih hektara, a u Vojvodini 490.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije tvrdi da su te brojke u stvarnosti – daleko manje.

„Ove godine nema šanse da rod bude veći od 25.000 do 30.000 tona“, kaže Radojević za Forbes Srbija. „Sve iznad toga je uvezena malina. Ove godine je, zavisno od kraja Srbije, od 40 do 80 odsto manje zemlje pod malinom“.

Više je razloga zbog koji su malinari odustali ili uložili manje truda u ovogodišnji zasad maline.

„Zbog niske cene prošle godine neki nisu videli ekonomsku računicu i nisu jesenas ulagali u agrotehničke mere“, kaže Radović. „Drugi faktor je veoma topla zima. Krenula je vegetacija i aprilski mraz je obrao prvi i polovinu drugog roda. Treći faktor su elementarne nepogode od Valjeva prema Ivanjici. Kuda god je prošao gradonosni oblak, uništen je rod. I to ćemo osetiti i naredne godine. Uništen je i novi izdanak koji se sprema za sledeću godinu“.

Biće još manje zasada

Radović veruje da će sledeće godine površine pod malinama biti još manje. Pre svega zbog dogovorone cene od 250 dinara po kilogramu.

„Taj iznos nije isplativ i ljudi neće ni ove godine uložiti u agrotehničke mere i mnogi će povaditi zasade“, kaže Radović. „Podbacio je rod i u Poljskoj i Čileu. Nije problem samo u Srbiji. Tražili smo minimalnu cenu od 350 dinara i sa porezom na dodatu vrednost, to bi bila cena od 400 dinara po kilogramu“.

Malinari objašnjavaju da uz 250 dinara po kilogramu ne mogu da zarade. Sve i da se ne računaju troškovi pre berbe, jedva da mogu da se plate berači.

Berač košta od 4.000 do 4.500 dinara dnevno“, ističe Radović. „Na to treba dodati bar 1.000 dinara na ime hrane i prenoćišta. I sad računajte po beraču da ima 20 do 30 kilograma maline po toj ceni. Gde je tu zarada? Da je cena 400 dinara, tu bi bilo zarade za sve“.

Ukoliko je sezona loša i u konkurentskim zemljama, pitamo se kako je onda izvesno da garantovana cena neće porasti?

To je monopol. Dogovorili su se izvoznici i hladnjačari“, siguran je Radović. „I šta će biti sa ugovorima koje imaju? Hoće li uvesti maline iz neke druge zemlje? Zaboleće ih kada shvate da nema maline, nema robe. Institut za voćarstvo u Čačku je kalkulaciju o ceni uradio na osnovu prinosa koji je tri-četiri puta veći od prosečnog u Srbiji. To je računica za prinos od 10.000 tona po hektaru, a prosek u Srbiji je oko 3,5 tone. Zbog svega što se desilo tokom godine biće jedva 1,4 tone po hektaru“.

Asocijacija malinara Srbije ističe i da je broj hektara pod malinom mnogo manji od onoga koji se vodi u statistici. Tvrde da se gaji na oko 14.000 hektara.

Podaci o izvozu iz Srbije pokazuju da je poslednjih godina malina – u padu. Sa vrednošću od oko nepunih 300 miliona evra prošle godine, bio je skoro za trećinu manji nego 2021.

U poslednjih nekoliko godina, rezultat je bio najbolji 2021. godine. Izvezeno je 99.861 tona, od toga 1.900 tona sveže. Vrednost je iznosila ukupno 431,88 miliona evra.

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala