ponedeljak, april 15Agro servis

Jelena Tanasković za „Blic Biznis“: Stavili smo našeg primarnog poljoprivrednog proizvođača konačno za sto, subvencije u 2024. biće samo veće

Izvor: Blic

Autor:
Vesna Bjelić

01.01.2024

Foto: FOTO: DJORDJE KOJADINOVIC / RINGIER

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji prvi put su stavljeni za sto i ravnopravno učestvuju u budžetu, što smatram najvećim uspehom, rekla je u intervjuu za „Blic Biznis“ ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tansković.

Budžet za agrar je rekordan i namenjen je godini u celosti, što znači da nema zaostalih dugovanja. Dalje, to imlicira da će i davanja i subvencije u ovom sektoru biti samo veća.

Osniva se se i poljoprivredna komora, a nastaviće se projekat „Najdomaćin„. Očekuje se da Sporazum sa Kinom vine dodatno naše proizvode i preghramenu proizvodnju, što već sada privlači strane kompanije.

*Na poslednjem sastanku, poljoprivrednici i Vlada dogovorili su osnivanje Komore za agrar. Šta je još bila tema, i kakve forme bi mogla da bude Poljoprivredna Komora?

– Bio je to istorijski sastanak i po broju prisutnih i tema. Pokazali smo da država ima otvorena vrata i da ništa ne taji od svojih poljoprivrednika. Zapravo, cele godine pokušavam da vodim politiku poljoprivrede transparentno i otvoreno, oni su često u neverici.

Prvi put se dogodilo da poljoprivrednici znaju šta će tačno da dobiju i kako da se prijave. Svi koji su u skladu za zakonom, mogu da budu korisnici subvencije.

Ubuduće će proizvođači učestvovati i u odlučivanju mera i načinu njihovog finansiranja. U tom smislu mislim da je ovaj sastanak koji je trajao šest sati presedan.

Formiranje poljoprivredne komore pokazalo se tokom godine kao neophodnost. Naročito kada je bilo reči o predstavnicima, predsednicima ili asocijacijama udruženja – bilo je uvek polemika da li su podobni.

Komora bi funkcionisala nalik na PKS, ali bi zastupala isključivo interese poljoprivrednika, gde bi oni bili njeni članovi. Država podržava inicijativu i uvek je korak ispred jer brine o svojim poljoprivrednicima.

Dodatno, na sastanku smo prezentovali mere i načine do kojih smo došli za povećanja davanja u poljoprivredu. Podsetimo, ideja države je da se sva direktna davanja u primarnu proizvodnju uvećaju i to smo uradili do 2023.

Predložili smo podsetiću, da pored 18.000 dinara po hektaru, koje idu već u isplatu zaključeno sa krajem prvog kvartala, da se novi javni poziv raspiše u junu, kako bi obuhvatio celu poljoprivrednu sezonu od oktobra 2023. do aprila 2024. i da svi proizvođači koji su koristili sertifikovano seme dobiju dodatnih 17.000 dinara po hektaru.

*Budžetom za sledeću godinu predviđeno je 105 milijardi, što je rekord, kako će novac biti raspoređen, koji su najvažniji projekti?

– Poljoprivredni budžet za sledeću godinu je veći nego ikada ranije jer pored čistih budžetskih 105 milijardi dinara uključuje i refakciju na akcize od 14 milijardi dinara, što ukupno iznosi 119 milijardi.

Osim toga što je najveći u apsolutnom iznosu, važno i to što će ceo biti usmeren na obaveze iz sledeće godine jer neće biti zaostalih dugovanja.

Posle više od 20 godina, prvi put, budžet će biti namenjen toj godini, u celosti.

Planirano je povećanje subvencija za hektare, za ovce, koze, ovnove, jarčeve, za kokoške, krave, kao i za pčelare.

Postoje mere i zakonske odredbe koje se tiču dokumentacije oko prijava i određenih žalbi, i to je jedino što se pojaviti za isplatu u januaru, ali smo već izdali rešenja i rezervisali deo novca za to, što ne zavisi od nas već samih poljoprivrednika.

Zamolila sam sve predstavnike koji su bili na sastanku da pozovu svoje poljoprivredne proizvođače čije dopune čekamo. Njih ima oko 5.000 na direktnim davanjima i oko 6.000 na merama za ruralnog razvoja.

Tamo gde smo videli da postoji zastoj, isrpavili smo kroz zakon, pa je rok za žalbe smanjen na osam dana.

Srećna sam i što će izvršenje budžeta biti na nivou 97-98 procenata što se nikada nije dogodilo u Ministarstvu poljoprivrede. Ljudi su zaista videli sistemsku promenu. Zahvaljujem se pre svega zaposlenima Upravi za agrarna plaćanja, koji praktično, otkako sam postala ministar, nemaju slobodan dan. Naravno, i drugi zaposleni u Ministarstvu dali su svoj maksimum jer žele da učestvuju u pozitivnim promenama. To je ukupno rezultiralo pomakom, a to će poljoprivrednici u narednom periodu moći da osete.

*Kada se osvrnemo na prethodnu godinu, koje su to posebne oblasti koje biste izdvojili, a na šta ste ponosni kada je reč o poljoprivredi?

– Ponosna sam pre svega na rekordan budžet, kao i na to što smo fokus stavili na primarnog proizvođača, odnosno, što je on prepoznat kao najvažnija karika u lancu i kao ravnopravan učesnik.

Stavili smo ga za sto i promenili način komunikacije.

Tokom 2023. godine, iz meseca u mesec nizali su se novi izazovi. Godina je bila izuzetno turbulentna za poljoprivredu.

Poljoprivreda je navikla i na sušu, manji prinos i na veći prinos, kao i poplavu. Međutim, prvi put se dogodio poremećaj i na tržištu u ovim razmerama. Vodi se ekonomski rat na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

U takvim uslovima nismo imali nestašice, već viškove. Dogodilo se onda da ima viška mleka po niskim cenama, sireva, urušuvala se primarna poljoprivredna proizvodnja. Morali smo brzo da reagujemo i donosimo brze odluke koje su izuzetno teške i odgovorne.

Uz svu podršku zaista koju sam imala, pre svega od predsednika koji je razumeo da primarni proizvođač mora da bude zaštićen. Efekat je vrlo brzo postao vidiljiv, stabilizovali smo tržište.

Ponosna sam i na povećanje i dupliranje subvencija, kao i rešavanje zaostalih dugovanja.

E-agrar zatim, nije samo plaftorma, to je kompletna promena načina funkcionisanja poljoprivrede u Republici Srbiji. Ponosna sam što sam učestvovala u tom projektu i razumem sada u decembru, zašto je predsednik baš mene odabrao da budem deo ljudi koji će takve promene uraditi, jer sve se svodilo na uređenje finansija.

Rekla bih da je napravljena revolucija – digitalizovali smo poljoprivredu i mislim da smo mnogo pomogli poljoprivrednim proizvođačima. Već sada oni sami to priznaju na sastancima, a sigurna sam i da će postati svesniji u godinama koje dolaze.

*I ovakvoj godini, srpski poljoprivredni proizvođači osvojili su neka tržišta, naoročito se ističe značaj Sporazuma s Kinom?

– Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom obuhvaćeno je 10.412 proizvoda iz Srbije

Srbija će dobiti bescarinski pristup kineskom tržištu za sveže jabuke, breskve, šljive, višnje, lubenice, suvo grožđe, semensku raž, ječam, ovas, seme suncokreta, seme uljane repice, ruže, sušeno mahunasto povrće, kisele krastavce. Bez carine će se izvoziti i kukuruz šećerac, smrznuto svinjsko meso, svinjska mast, riba, džemovi…

To su mere države kojih mislim da naši proizvođači u potpunosti nisu svesni.

Bilo je teško uvesti prelevmane kad nam je EU najveći spoljnotrgovinski partner. Međutim, najbolji proizvod po kvalitetu sa najnižom cenom je onaj koji treba da pobedi. I trebalo je to odbraniti. Kada imate cenu mleka 0,3 euro centa iz Poljske, trebalo je reći: „Sada mi to nećemo. Hoćemo da zaštitimo našeg primarnog proizvođača“. To su jako veliki izazovi.

Trebalo je EU, od koje toliko zavisimo, da kažemo da im spuštamo rampu i uvodimo dodatne takse na kilogram sira 300 dinara, na litar mleka 80 dinara.

Paralelno sa tim, svesni smo bili rizika da nam vrate malinu, a mi je nemamo gde u tom trenutku. Dalje, molimo ih da nam ne povuku sredstva IPARDA 2 koja nismo potrošili, koja su u tom momentu na nivou 100 miliona evra i da nam produže godinu dana.

Nismo imali dilemu i reagovali smo tako da zaštitimo našu poljoprivredu.

Kineski ugovor i otvaranje tog tržišta smatram velikim uspehom jer je to za naše proizvođače neprocenjivo blago.

Zahvaljujući odnosu dvojice predsednika, dobili smo mogućnost da nas Kina potpuno poravna sa svojim proizvođačima. To Kinezi nisu nikome dozvolili.

Naši prehrambeni proizvodi moći će da idu u Kinu sa 0% carine. Podsetiću vas da je carina kod njih 40% do 60%. To je šansa koju moramo i hoćemo da iskoristimo.

Ugovor je potpisan, mi smo ga i ratifiikovali, čekamo da to uradi kineska strana.

*Postoje li procene kada bi mogao da krene izvoz po novim uslovima?

Od trenutka kada Kina ratifikuje, 90 dana posle toga sporazum stupa na snagu.

Nadam se polovinom sledeće godine da će krenuti izvoz.

Ne gubimo vreme, mi imamo što da radimo. Usaglašavamo sertifikate, naročito proizvode koji su u prvoj grupi kako bi odmah mogli da krenu u izvoz.

Ove godine dobili sertifikat za hranu za kućne ljubimce, za med, za jabuku. Usaglasili smo i čekamo potpis sertifikata za piletinu i suvu šljivu. U velikoj većini radimo borovnicu.

*Često govorite o važnosti investicija u inovacije u poljoprivredi, na šta tačno mislite, koje su to inovacije koje menjaju stanje?

– Konkurentna poljoprivreda je najvažnji pojam u poljoprivredi. Da biste bili konkurentni, morate da pratite trendove. Naša poljoprivreda je po starosnoj strukturi izuzetno stara, a po organizacionoj smo mali – razbijena proizvodnja i mala gazdinstva. To je za izvoz proizvoda komplikovano, ali nije nerešivo. Rešenja su udruživanje, zato mislimo da je poljoprivredna komora, između ostalog, potrebna.

Bez inovacija, smanjivanja troškova, ulaganja i uvećavnja proizvodnog fonda ne možemo da budemo konkurentni.

Hranom i poljoprivredom danas svaka država želi da se bavi. U narednim godinama mnoge zemlje, poput Emirata ulagaće ogromna sredstva u hranu. Mi smo prepoznati kao poljoprivredna zemlja i kroz istoriju i moramo to da čuvamo, gajimo, a to možemo samo dodatnim ulaganjem.

Pojedini koriste subvencije za to, zbog čega već u decembru znaju šta imaju na raspolaganju i šta će dobiti od države u 2024. Želeli smo da bude transpranetno.

Poljoprivrednici treba da znaju da mogu da dobiju samo više, nikako manje.

Tokom godine menjali smo manjkavosti koje su nam navodili, poput administracije, i nastavićemo da se prilagođavamo njima.

Na njima je sada prvi novac koji stigne ne ode na letovanje, nego u inovaciju. Tu smo da pomognemo, da uputimo. IPARD je takođe njima namenjen, a tu je i nacionalni budžet. Subvencije su od države, kao i druga sredstva koja dobijaju kroz projekte, jer država vraća taj kredit.

To su sve sredstva koja moramo da trošimo, koja ne smemo da ispuštamo, tako su se razvile sve druge evropske poljoprivrede.

Zagovornik sam toga da ne sme nijedan evro da se vrati nazad.

*I krupni kapital se seli u poljoprivredu, da li ima zainteresovanih stranih kompanija i pojedinaca za naš agrar?

– Jako puno je zainteresovanih za ulaganje u našu poljoprivredu, naročito otkako je potpisan sporazum sa Kinom.

Strancima je jasno šta to znači, dok smo mi, čini mi se, još nepoverljivi. Govorim našim poljoprivrednicima da se za to spremaju, jer je to sadašnjost. Ojačavajte se, širite svoje kapacitete proizvodnje, biće vam potrebno.

Svakodnevno dobijam po nekoliko upita. Stranci traže zemlju, traže gde mogu da otvore farme, znaju da mogu samo pod srpskim brendom da izvezu u Kinu, a to oni neće da propuste.

Mi međutim, imamo problem što nemamo dovoljno obradive zemlje i moraćemo sada da se pozabavimo zaparloženim parcelama, zemljom koja se godinama nije koristila.

Stavićemo i veći akcenat na pravno imovinski deo kako bi se iskoristio svaki pedalj ove zemlje.

*I sami ste više puta rekli tokom godine da statistika jasno ukazuje da se mladi bave poljoprivredom, šta oni mogu da očekuju tokom sledeće godine, da li će biti dodatnih subvencija samo za taj sektor?

– Da, oni su prepoznati i u IPARD-u, kao i u projektu konkurentne poljoprivrede prilikom bodovanja. Dodatnu subvenciju nećemo davati, jer je ta mera jednom sprovedena i pokazala se kao manipulativna u smislu da su ljudi masovno svoja gazdinstva prebacivali na decu ili otvarali nova samo da bi dobili subvenciju, a to nije ideja.

Preuzeli smo pozitivne prakse iz sveta i posmatramo kako na najbolji način mlade vraćati i zadržavati.

Što se tiče nacionalnog budžeta, tu nema potrebe za bodovanje, jer svi dobijaju, a što se tiče drugih investicija, poput IPARD-a i kreditnih linija, tu će svuda mladi imati poseban dodatak u bodovima.

Cilj nam je da pomognemo i prepoznamo njih, kao i žene u poljoprivredi.

*Pretpostavljam i organsku proizvodnju? Tokom godine statistika pokazuje da se sve više naših poljoprivrednika aktivno bavi njome, šta oni mogu da očekuju?

– Organska proizvodnja je dobila ogromna ulaganja. 63.000 subvencija po hektaru nikada nije isplaćeno ranije. Poljoprivrednici su vrlo su zadovoljni i vidim da svakim danom sve više se registruje gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom.

Takođe, što se tiče stočarstva u tom sektoru, imamo uvećanje 40% u odnosu na konvencionalnu subvenciju, što je 56.000 dinara subvencija.

Već 7.000 poljoprivrednih gazdinstava se bavi organskom proizvodnjom i sve veći nam je izvoz organskih proizvoda. Takvu hranu svet traži, i to jeste naša šansa.

*Tokom godine, bilo je prilika za naše poljoprivredne proizvođače da osim subvencija dobiju finansijsku pomoć u vidu nagrada i kroz konkrus, poput „Najdomaćina,“ da li će biti sličnih inicijativa?

– „Najdomaćin“ je najbolji projekat koji smo mogli da uradimo u tako kratkom vremenskom periodu. Nismo ni slutili koje razmere ima. Najdomaćin nas je približio poljoprivrednim proizvođačima. Karavan nas je povezao i sa mnogo žena u Srbiji koje čuvaju našu tradiciju.

Razgovarala sam sa njima i imala priliku da se upoznam poljoprivrednike širom Srbije.

Sigurno ćemo nastaviti da sa Najdomaćinom i 2024. i nadam se u mnogo većem obimu, kao i da će karavan posetiti mnogo više mesta po Srbiji.

Ima u Srbiji šta da se vidi, ima šta da se nauči. Puno je vrednih i radnih koji svoj rad mogu da ponude ne samo široj Srbiji, već i svetu.

*Koja je vaša novogodišnja želja?

– Imam puno želja.

Sebi zadajem ciljeve za narednu godinu, a to su mi u suštini i želje i privatno i poslovno. Prve želje su mi u vezi sa porodicom, pre svega za decom – njihov uspeh u skladu sa njihovoim godinama i onim što oni žele.

Volela bih da zadržim isti entuzijazam, da budem srećna i zadovoljna i da živim u sopstvenom miru.