STOČARSTVO - UZDANICA POLJOPRIVREDE

Novi Sad, 22. oktobar 2010.

Departman za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu danas je skromnom svečanošću obeležio šest decenija postojanja.

Današnji Departman je, ustvari, nasledio Pokrajinski zavod za stočarstvo, formiran 1950. godine, zatim Zavod za stočarstvo, pa Institut, da bi u maju 2002. godine postao sastavni deo Poljoprivrednog fakulteta.

Trenutno u ovom Departmanu radi 16 doktora nauka, a ceo posao je organizovan kroz šest katedri i radnih celina. Oni se uveliko pripremaju da  pored laboratorije za ispitivanje stočne hrane instaliraju, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, i laboratoriju za kontrolu mleka iz otkupa, čime bi se otklonile sumnje u dosadašnje analize koje obavljaju mlekare.

Govoreći o pređenom putu, prof. dr Dragan Glamočić, direktor Departmana, osvrnuo se i na aktuelnosti u stočarstvu:

- Nećemo, niti smemo, biti ravnodušni na ocenu da stočarstvo u Srbiji nije na potrebnom nivou, pre svega, za proizvođače. Podatak da stočarstvo u ukupnoj poljoprivredi učestvuje sa svega 32-35 odsto – je veliko upozorenje i poziv za promene! Razloga za ovo ima puno i o njima nismo ćutali i ne želimo da se branimo. U celom lancu stočarske proizvodnje, nauka i struka, a i sam proizvođač, nemaju uticaj na tržište. Dakle, ta tržišna sigurnost zavisi od druge, surovije strane – zavisi od onih koji žele u stočarstvu profit po svaku cenu. Prilagođavanje farmera takvoj praksi nije uvek uspešno i mnogi su propali ili teško posluju. Broj stoke je smanjen. Najduže će trajati oporavak mlečnog govedarstva. Umanjena dnevna proizvodnja mleka danas u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu, je oko 850.000 litara i na tržištu je takvu novu ponudu realno očekivati kroz dve ili tri godine.

Za sigurnost stočarske proizvodnje potrebno je mnogo mera – od državnih podsticaja do izvoza, primene visokih standarda u preradi i poštovanju struke u primarnoj proizvodnji. Uvoz mleka neće dugoročno rešiti snabdevanje, niti će povećati proizvodnju naših farmera – tvrdi prof. dr Dragan Glamočić.

- Fali nam regionalizacija uzgoja i programi o održivoj proizvodnji, a to bez države nije moguće ostvariti. Padom stočarske proizvodnje ugrožen je kvalitet zemljišta, izvozni potencijal, zaposlenost na selu... Ulazimo u fazu zavisnosti od uvoza, a to sve ne garantuje lepu budućnost. Sve ove obaveze i ocene nije realno vezati samo za Ministarstvo poljoprivrede, niti samo za vreme sadašnje – rekao je prof. dr Glamočić.

Učesnicima proslave obratio se i Siniša Lazić, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, koji je rekao da je poljoprivreda u Srbiji u istoriji prošla kroz velike oglede i da vladajuća elita danas ima obavezu da promeni situaciju na bolje.

- Za to je potrebno imati veći agrarni budžet, a odgovornost za proizvodnju hrane ne može pripadati samo nekim resorima, već celoj Vladi. Vreme je da se shvati da je poljoprivreda nacionalni interes i da ona jedino ima šansu da ubrza razvoj Srbije, jer ne zavisi mnogo od spoljašnjih faktora – kazao je Siniša Lazić.

Dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, je poručio sa ove svečanosti da je za državu važno da zadrži sve talentovane stručnjake i da ih uključi u naučne projekte koje prepoznaje napredni svet.

- Već kod renbalansa agrarnog budžeta očekujemo nova izdvajanja za poljoprivredu i ta sredstva će najvećim delom završiti u stočarstvu. Mi smo se opredelili da jačamo porodično komercijalno gazdinstvo, a ne velike sisteme, zbog kojih nas dnevno napada štampa, ali mi nećemo promeniti opredeljenje - rekao je dr Dragin.

Kolege na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu pozdravio je dr Cvijan Mekić sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i tom prilikom istakao odličnu saradnju ove dve institucije i izrazio želju da se konačno zamisli nauke poštuju i brže pretaču u praksu.

Departman za stočarstvo, povodom svog jubileja, poklonio je Poljoprivrednoj školi u Futogu mini mlekaru u kojoj će se proizvoditi sir za roštilj od mleka sa školske ekonomije, koji će se uskoro naći u maloprodaji.

                  (AgroServis)