SPREGA VLASTI I MOĆNIH DONOSI BOGATSTVO?
Čedomir Keco
Ovih dana sve su glasniji zahtevi od strane poljoprivrednika da se strancima od 2017. godine zabrani kupovina zemljišta (oranica) u Srbiji, koliko smo se obavezali prvim Sporazumom sa EU.
Ovu temu pokušala je da „po dubini” analizira naša redakcija, o čemu će opširan tekst biti objavljen u narednom broju lista „Moje Gazdinstvo”, a ovom prilikom uz minuli dan o borbi protiv korupcije donosimo samo kraći osvrt.
Saznanja do kojih smo došli potvrđuju da se Vlada neće baviti izmenama ovog Sporazuma i odlaganju o prodaji, jer je put dug. Neizvestan je ishod i može da traje više godina. Uz sve to u državnoj administraciji se ovim pitanjem niko više i ne bavi.
Kako se onda odbraniti od primene ove državnički prihvaćene obaveze?
Ima više varijanti: od preciziranja uslova za kupovinu (promet zemljišta se uređuje zakonom koji je u procesu izmene), pa do proglašenja pojedinih zona za dugoročne potrebe zemlje…, a najbolje je, ipak, pomoću dugoročnih kredita sa regresiranom kamatom od strane države i lokalne samouprave, sa kojima bi mlađi farmeri i uz sopstveni novac uvećali posed.
Naši istraživači su otkrili da stranci ne planiraju da kupuju male parcele oranica, već krupna gazdinstva. Tragajući u tom pravcu saznali smo ko su onda potencijalni prodavci zemlje. Došli smo do kompanija koje imaju više hiljada hektara njiva i, zapravo, njihov interes je bio da se ta trgovina omogući strancima.
Kada se cela sloboda prodaje strancima poveže sa nekada vladajućim partijama onda je sve jasno: njima je omogućeno da jeftino kupen (u Banatu je hektar zemlje i zgrada plaćeno po 600 evra) njive, a u budućnosti da prodaju po nešto nižim cenama od EU.
I ova spona Vlasti i interesa krupnog kapitala je pokazala ono što je kod nas bilo pravilo. Moćni za sebe su pisali zakone naspram vizije njihovog puta do profita. Najveću štetu narod još trpi od posledica, pa čak i zloupotreba Zakona o privatizaciji. Ta korupcija je zemlju dovela do bede, a tim uzrocima se više niko i ne bavi.
Naklonost prema privatnom preduzetništvu išla je toliko daleko da u „projektu o prodaji preduzeća” kao stavka nije iskazivana roba u magacinima, niti vrednost brenda koji nosi prodaju, a o prikrivanju stvarne vrednosti firmi da i ne govorimo. Sve je funkcionisalo besprekorno u korist pojedinaca, a na štetu naroda, što državni aparat nije želeo da promeni.
Prodaja zemlje strancima je ustupak kompanijama koje su lako došle do sadašnjih poseda i, kako praksa pokazuje u drugim zemljama, prodaja pripremljenog zemljišta njima će tek doneti dobit.
U ovom poslu i nema mesta malim kupcima. Ali, šta će se desiti kada ovi veleposednici prodaju imanja i krenu da kupuju seoske atare?
Zemlja će dobiti na ceni i nju neće moći da prate mali kupci.
Trenutno je sve na nuli – nema povraćaja oranica, nema velikih kupaca, mali nemaju novca, Zakon o zemljištu (izmena) je u fazi pripreme, državne oranice su u zakupu…
Da li će i kako Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspeti da podstakne donošenje nove zemljišne politike i novog zakona sa uvažavanjem zemljišta kao najvećeg bogatstva, ostaje da se vidi!
Prva provera je uspela, ali još nije sve izgubljeno. Zbog čega su ovo mediji juče preskočili i nije teško zaključiti!?