Eva Kapitanj-Živković

Razvoj poljoprivrede, odnosno proizvodnja i plasman hrane, više ne može bez dobro smišljene strategije tek tako da se organizuje. Moramo krajnje ozbiljno pristupiti tom poslu u cilju da se što pre i što uspešnije uključimo u tokove EU. Na tom putu svakako nam je dragoceno svako iskustvo Republike Mađarske, koja je pre pet godina postala članica i koristi sve moguće ili raspoložive beneficije. Uistinu, nije uvek dobila baš sve ono što je i kako je očekivala ili želila, odnosno planirala i čemu se nadala. Ali u svakom slučaju je na dobiti. Prvenstveno zbog veće mogućnosti ulaganja u proizvodnju i razvoj . Kako nam je istakao Đerđ Mađar, sekretar Zadružnog saveza Mađarske, kod njih je poljoprivredno zemljište raspadom velikih državnih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga nakon restitucije od 1991. godine u potpunosti u privatnom vlasništvu. Od ukupno šest miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, 4,5 miliona hektara je obradiva površina, a ostalo su uglavnom livade i šuma. Proizvodnja se ravnomerno odvija u dva sektora. Veliki robni proizvođači su osnovali deoničarsko društvo, a sitni proizvođači posluju u okviru DOO, gde se pola proizvodnje plasira na tržište, a pola služi za sopstvene potrebe. U 19 županija pre sistemskih promena bilo je 1.300 proizvođačkih prodajnih zadruga i 160 državnih gazdinstava (kombinata). Zadruge su proizvodnju organizovali na oko 3-4 hiljade hektara po zadruzi, a veliki kombinati u proseku na oko 10.000 hektara. Sada je evidentirano oko 8.000 preduzetnika sa po 1.000 hektara zemljišta, a broj zadruga je sveden na minimum i one se bave raznim uslugama: stočarstvom ili trgovinom. Pre poslednjih promena stočarstvo je bilo izuzetno razvijeno. Godišnje su tovili od 12-13 miliona svinja i preko dva miliona junadi i imali su oko 700-800 hiljada muznih krava. Danas u Mađarskoj jedva utove tri milina svinja i imaju svega 800.000 tovni junadi i 300.000 muznih krava. Sve to je rezultat ukidanja većih subvencija za stočarstvo. Tamošnji seljaci dobijaju subvencije samo na ratarsku proizvodnju i to 150 evra po hektaru, osim toga nešto malo za preživare, goveda i koze. Za tovne svinje i živinu proizvođačima ne pripada nikakava podrška. Mađarska inače na dve trećine obradive površine proizvodi žitarice, najviše kukuruza, pšenicu, ječma i raži. Tako da se rezervni fond za intervencije na tržištu pri EU uglavnom punio iz Mađarske proizvodnje. Pošto je 2006. godine, a naročito 2005, Mađarska imala rekordne prinose, ujedno i ogromnu proizvodnju, EU je ukinula taj fond, što Mađarskoj nije odgovaralo. Mađarska nacija se nadala da će im ulazak u EU osigurati sigurnu proizvodnju i dinamičan razvoj, a to se nije ostvarilo zbog nastale krize i nedostatka novca u budžetu. Oni su verovali da će dobiti novčanu podršku i za razne programe u cilju obnavljanja i osavremenjivanja mehanizacije i tehnologije. Tačnije, očekivali su 200 miliona evra za izgradnju raznih objekata još 2003-2004. godine pred pristupanje, a posle, od 2004. do 2006. godine, dodatnih 400 miliona evra za razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralni razvoj, a to nisu dobili. Obećano im je i da će od 2007-2014. godine dobiti 500 miliona evra, od toga polovinu za modernizaciju i obnovu nekih objekata, a takođe i mehanizacije, a drugu polovinu za prehrambenu industriju, ruralni razvoj i izgradnju infrastrukture.
Problem je bio što je uslove dobijanja para EU prilagođavala po njihovim, a ne mađarskim objektivnim uslovima (vreme iznošenja organskog đubriva na njive vezali su za rok do kraja novembra, a vreme u Mađarskoj nije pogodovalo za to, a u decembru i januaru nisu dobili novac ili su dobijeni novac morali vratiti), tako da su se mnogi razočarali.
Đerđ Mađar je baš zbog toga poručio seljacima u Srbiji da se uče na njihovim greškama i iskustvima. Pregovori sa EU su važni. Treba izdejstvovati da EU uzme u obzir naše - srpske, a ne njihove specifičnosti (klimatski i ostali uslovi). Razvoj poljoprivrede u Srbiji narednih 20 do 50 godina, čak u velikoj meri, zavisiće baš od toga kakav dogovor postigne Srbija u Briselu. Inače, Đerđ Mađar nas je podsetio da je pre pet godina, pre pristupanja EU, jedan hektar dobre zemlje u Mađarskoj koštala 800 evra, a sad je najjeftinija između 1.000 i 2.000 evra, a bolji kvalitet je čak tri-četiri hiljade evra. Na kraju su nam predstavnici Zadružnog saveza Mađarske skrenuli pažnju da biramo dobre pregovarače koji će uspeti da postignu dogovor povoljan po nas, jer mi kao buduća članica treba da imamo bolje uslove nego oni koji su već dve, pet deset godina u EU. Tačnije rečeno, da subvencije budu pomoć da se podstiče razvoj i zapošljavanje seoske populacije, naročito mladih. Subvencije za razvoj uz direktna davanja su glavni oslonac.