četvrtak, april 18Agro servis

KOLIKO ORGANSKA NJIVSKA PROIZVODNJA MOŽE UTICATI NA PROIZVODNJU KVALITETNOG MLEKA (2)

Novi Sad, 22.08.2023.

Nevladina organizacija Zelena mreža Vojvodine ima niz kvalitetnih programa edukacije o organskoj proizvodnji. Iz stručnog osvrta ove mreže prenosimo značajne pojedinosti iz koji hi naši farmer mogu izvući zaključke za napredak u proizvodnji.

Korišćenje organskih đubriva, kao što je stajnjak, zelenišno đubrivo i kompost čini osnovu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane zbog potencijalnih negativnih efekata, koje može izazvati nekontrolisana primena sintetičkih materija kao đubriva. Vrsta, količina i način primene đubriva u organskoj poljopriverdi zakonski je regulisana. U skladu sa EC regulativom 1804/1999. za organsku proizvodnju predviđen je maksimalni unos 170 kg ha-1 godišnje N organskim đubrenjem. Nivo hraniva u zemljištu i njihova pristupačnost u znatnoj meri zavise od načina proizvodnje pre prelaska na organsku proizvodnju, kao i tokom perioda konverzije. U našim uslovima najčešće se koristi stajnjak različitog porekla (Tab. 1), pri čemu se posebna pažnja posvećuje njegovom čuvanju i negovanju, ređe se koristi kompost, a zelenišno đubrivo izuzetno retko. Zakon o organskoj proizvodnji dozvoljava primenu i određenih vrsta đubriva mineralnog porekla, u kojima aktivna materija nije direktno pristupačna, već mora da pretrpi određene hemijske promene pre nego što ga biljka usvoji. Od „mineralnih đubriva“ najčešće se koriste krečnjak, dolomitno brašno, lapor, prirodne kalijumove soli, fosforitno brašno, Tomas fosfat, koštano brašno i dr. Treba napomenuti da je u organskoj proizvodnji raširena primena različitih mikrobioloških preparata: Bactofi A i B, Fosfobakterin, Nitragin, Slavol, Humisin, Bioplazma i dr.

Veliki izvor hraniva za biljke je unošenje biljnih ostataka leguminoznih i neleguminoznih biljka. Međutim, neposrednim zaoravanjem nakon žetve žetveni ostaci mogu dovesti do azotne depresije povećanjem C/N odnosa u zemljištu i smanjenjem pristupačnosti N za naredni usev. Istovremeno, inkorporacija žetvenih ostataka može doprineti smanjenju ispiranja azota iz zemljišta. Unošenje biljnih ostataka (zaoravanje) predstavlja važan metod „dugoročnog građenja“ plodnosti zemljišta i čini važnu kariku u kruženju materije u agroekosistemu.

Združivanje useva

Združivanje useva predstavlja gajenje dva ili više useva istovremeno na jednoj parceli. Time se povećava biološki biodiverzitet agroekosistema i efikasnost gajenja useva. Najčešće se kombinuju usevi sa različitim životnim potrebama, biljke sa dubokim sa biljkama koje imaju plitak koren; biljke sa različitom razvijenošću listova; biljke sa uspravnim stablom sa biljkama sa polegljivim stablom. Gajene biljke na istoj parceli trebalo bi da se međusobno pospešuju u porastu i time utiču na povećanu produkciju biomase i prinosa, bolje korišćenje resursa, smanjenju šteta od bolesti štetočina i korova i stabilnosti sistema. Kao najbolje kombinacije korišćenju osnovnih resursa (vode, hraniva, svetlosti i toplote) u ratarstvu su se pokazale one koje se sastoje od trava i žita, leguminoza i žita. Osim različitih vrsta biljaka, prisutno je združivanje i različitih sorti iste vrste. U organskoj proizvodnji postoji nekoliko mogućnosti združivanja useva: ozima pšenica – soja, leguminozni pokrovni usev sa kukuruzom, pšenicom i sojom, kukuruz – soja, kukuruz – pasulj, jari ječam – crvena detalina, ovas – grahorica, pšenica – raž, kukuruz – tikve i dr. Gajenjem međuuseva ili pokrovnih useva možemo znatno unaprediti organsku poljoprivrednu proizvodnju. Pokrovni usevi mogu se gajiti tokom godine kada polje ne zauzima glavni usev.

Zaštita bilja

U dinamičnim i veoma osetljivim agroekosistemima u kojima se obavlja organska proizvodnja, u borbi protiv bolesti, štetočina i korova neophodno je razvijati i podsticati prirodne mehanizme, koji će biti u funkciji samoregulacije njihove brojnosti. Uspešna zaštita bilja ostvaruje se planiranjem i pravilnim izvođenjem preventivnih mera (plodoreda, obrade, đubrenja) i podsticanjem biodiverziteta. Efikasnost zaštite bilja povećava se gajenjem otpornih (rezistentnih) sorti i hibrida, korišćenjem alelopatije, pasivnih prepreka, praćenjem prognozno-izveštajne službe i zasnivanjem biopojaseva. Zaštita bilja može se obavljati i biološkim preparatima, koji se mogu pripremati ekstrakcijom neotrovnog lekovitog i začinskog bilja (kopriva, luk, preslica, paprika, kamilica, pelen, ružmarin i dr).

Suzbijanje korova u organskoj poljoprivredi bazira se na dugoročnoj strategiji koja uključuje sprečavanje njihovog porasta, iznurivanje i uništavanje. Međutim, ako uslovi dozvoljavaju, najefikasnije je subijanje korova nakon klijanja i nicanja ili u fazi male rozete. Postoji tzv. „prag tolerantnosti“ prisustva korova na oranicama, nakon čega preduzimamo mere suzbijanja u cilju očuvanja prinosa. Veoma efikasno oruđe za mehaničko suzbijanje korova jeste drljača-češalj i četkasti valjak.

(U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Tabela 1. Sadržaj hranljivih materija u stajnjaku različitog porekla

Vrsta stajnjakaMasa životinje kgProizvodnja kg/živ/danSM kg/tEfektivna org.materija kg/tSadržaj hraniva (%)
NPKCaMg
Goveđi55030-35215700.450.250.400.30.18
Konjski500253101000.650.130.520.210.11
Ovčiji702.5290900.850.140.660.250.12
Svinjski802230640.450.200.600.800.15
Kokošiji20.075301401.51.40.51.1

PLODORED

Uloga plodoreda u organskoj poljoprivredi je da: obezbedi dovoljno hraniva u zemljištu i da minimizira njihov gubitak; omogući samoodrživo snabdevanje sa azotom gajenjem leguminoza; smanji prisustvo i pomogne u kontrolisanju korova, bolesti i štetočina; održava nivo organske materije u zemljištu i strukture zemljišta; obezbedi dovoljno hraniva za ishranu stoke i omogući profitabilnu proizvodnju u datim uslovima.