ponedeljak, april 15Agro servis

KOLIKO ORGANSKA NJIVSKA PROIZVODNJA MOŽE UTICATI NA PROIZVODNJU KVALITETNOG MLEKA

Novi Sad, 18.08.2023.

Nevladina organizacija Zelena mreža Vojvodine ima niz kvalitetnih programa edukacije o organskoj proizvodnji. Iz stručnog osvrta ove mreže prenosimo značajne pojedinosti iz koji hi naši farmer mogu izvući zaključke za napredak u proizvodnji.

Tehnologija gajenja biljaka na organskoj farmi treba da bude prilagođena uslovima na gazdinstvu sa odgovarajućim odabirom oruđa, vremena i načina primene u cilju povećanja proizvodnog kapaciteta agroekosistema i stvaranje uslova za procese samoregualcije koji vode njenoj održivosti. Suprotno konvencionalnoj poljoprivredi, gde se agrotehničke mere mogu individualno planirati i optimizovati (obrada, đubrenje, zaštita bilja i dr) tehnologija proizvodnje u organskoj poljoprivredi je kompleksnija, jer se agrotehničke mere dopunjuju u cilju postizanja kumulativnog efekata.

Zasnivanje organske proizvodnje zavisi od stanja parcela, načina korišćenja u prethodne tri godine i rezultata hemijske analize zemljišta. Proizvodni program najčešće počinje prelaznim periodom (konverzijom) u trajanju 2-3 godine, tokom kojeg se preporučuje sastavljanje prelaznog plodoreda i zasnivanje tzv. ,,ekokoridora“. Po završetku prelaznog perioda predstoji detaljno planiranje tehnologije gajenja pojedinih vrsta (sorti) u okvirima sistema proizvodnje koji uključuje: plodored, obradu, đubrenje, združivanje useva i zaštitu.

Izbor useva

Gajenje useva u plodoredu predstavlja sistem ratarenja kojim se planski koriste raspoloživi resursi, oranične površine i vegetacioni činioci smenjivanjem useva u prostoru i vremenu. Zbog toga on ima ključnu ulogu u ostvarivanju ciljeva organske poljoprivrede, očuvanju i poboljšanju kvaliteta zemljišta, ispoljavanju biodiverziteta, čime se doprinosi procesima održivosti na farmi i multifunkcionalnosti agroekosistema. Značaj gajenja useva u plodoredu ogleda se u stvaranju efikasanog sistema ratarenja, koji se dobro prilagođava postavljenim uslovima sa dugoročnim stabilizovanjem i unapređenjem proizvodnje. Izbori vrsta useva koji će se gajiti u sistemu ratarenja baziranom na plodoredu zavisi od: proizvodne orijentacije gazdinstva, vrednosti useva za održavanje plodnosti zemljišta i akumulaciji hranivih elemenata, efikasnosti u suzbijanju korova, bolesti i štetočina.

Prilikom sastavljanja plodoreda postoje pravila koje je neophodno poštovati, kako bi se ispoljio njegov kumulativan efekat na proizvodnju. Potrebno je uspostaviti odnos između pojedinih grupa biljaka (leguminoze-strnine-okopavine), ali i vreme između ponovne setve jednog useva na istoj parceli. Preporučeni intervali između ponovne setve pojedinih useva u rotaciji su: crvena detelina, krompir i lucerka 5-6 godina, grašak, pasulj, stočna i šećerna repa 4-5 godina, kukuruz, ovas, pšenica i ječam 3-4 godine, soja i raž 2-3 godine. Odstupanje od ovih principa plodosmene može dovesti do problema sa korovima, bolestima i štetočinama, što dovodi do smanjenja prinosa.

 Obrada zemljišta

Preduslov uspešne organske proizvodnje jeste plodno zemljište, zbog toga zemljište manjih proizvodnih kapaciteta može ograničiti izbor oruđa, primenu pune agrotehnike i odabir useva. Analizom zemljišta, koja prethodi početku proizvodnje, dobijamo uvid u specifične pokazatelje kvaliteta neophodnih za uspešnu proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Razlike u odnosu na konvencionalnu obradu se ogledaju u broju i intenzitetu operacija, a značajnu ulogu imaju različiti konzervacijski sistemi obrade. Zbog težnje za minimalnim mešanjem zemljišta po dubini profila, najpovoljnija oruđa za korišćenje u organskoj poljoprivredi jesu čizel plugovi ili razrivači. Na težim zemljištima ili pri lošijem mehaničkom sastavu preporučuje se korišćenje i tanjirača. Osnovna obrada može se obavljati i oranjem raoničnim plugovima, ako dubina oranja nije veća od 20 cm, naročito na težim, vlažnim zemljištima ili u jesenjem periodu.

Za setvu je neophodno obezbediti stabilnu, vlažnu i toplu posteljicu i rastresit pokrivač. U tehnološkom procesu biljne proizvodnje, prva operacija u proleće jeste plitka obrada zemljišta (5-10 cm dubine), kako bi se zemljište poravnalo, sprečilo stvaranje pokorice i sprečio gubitak vode isparavanjem. Zadatak predsetvene pripreme je da otkloni eventualne neravnine, stvorene nakon osnovne obrade, i obezbedi povoljnu strukturu oraničnog sloja zemljišta. U zavisnosti od stanja parcele, primenjuju se lake tanjirače, drljače ili laki setvospremači, a najveću pažnju prilikom izvođenja predsetvene pripreme, treba posvetiti pravovremenom izvođenju i kvalitetu operacija, koje će zemljište dovesti do stanja biološke i fizičke zrelosti.

(U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)