UZ NOVI ZAKON BRŽE I LAKŠE DO SPAJANJA POSEDA

Beograd, 31. decembar 2019.

• Ministarstvo poljoprivrede formiralo radnu grupu čiji će zadatak biti da izradi novi zakon za efikasniju komasaciju

Ideja da se od udaljenih, rasparčanih njiva formiraju veći posedi, tokom poslednje decenije pokušana je na 125.000 hektara u Srbiji. Komasacija, kako pokazuju neka istraživanja, traje u proseku tri i po godine. I na kraju nisu svi zadovoljni. Ministarstvo poljoprivrede formiralo je radnu grupu zaduženu za izradu novog zakona, a cilj je da ovaj proces bude efikasniji. Jedna od ideja je da se komasacija centralizuje i sprovodi preko Ministarstva poljoprivrede.

Novi koncept će se oslanjati na razvoj digitalizacije u državnoj upravi. Koristiće se podaci iz svih raspoloživih izvora. U Ministarstvu ističu da je trenutno najveći izazov nedostatak stručnog kadra koji sprovodi ovaj postupak.

- Komasacije će biti planirane sa jednog mesta i unapred će se planirati sredstva neophodna za njeno sprovođenje na jedan novi sinhronizovani način - kažu u resornom ministarstvu. - Upravo je način finansiranja komasacija i nedostatak novca u budžetima lokalnih samouprava jedan od osnovnih problema koji onemogućavaju ili otežavaju njeno sprovođenje. Ideja je da se oforme specijalizovane komisije za sprovođenje samog postupka komasacije sa stalno zaposlenima koji će imati posebne kvalifikacije, znanja i iskustva za vođenje ovog složenog procesa.

U radnoj grupi je i Republički geodetski zavod i zadatak mu je da pruži informaciono-tehnološku podršku. Biće ustanovljen jedinstven geografsko-informacioni sistem, koji će povezati Ministarstvo poljoprivrede i Republički geodetski zavod i koji će biti posebno formiran da podrži i olakša planiranje i sprovođenje komasacije.

Novi zakon treba da omogući efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, poveća zemljište za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje njime, uredi imovinsko-pravne odnose - ističu u Ministarstvu poljoprivrede. - Komasacija treba da omogući bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima.

Trenutno na terenu ima više fizički završenih komasacija, ali su pravno i dalje sporne. Neki propusti se mogu nazvati kao loše novo grupisanje oranica, a ima i takvih gde vlasnici optužuju komisiju za zloupotrebe i korupciju. U opštini Bački Petrovac više je nezadovoljnih nego zadovoljnih, kao i u selu Botošu (grad Zrenjanin), obavljenom komasacijom. Seljaci u Kulpinu tvrde da je komisija menjala pravce puteva i „obrtala” njive da bi se došlo do viška oranica, koje su nekome pripisane kao svojina. Najgore u obavljenim komasacijama su prošli domaćini koji svoje zamenjene oranice nisu preveli na svoje ime. U pomeranju parcela ti vlasnici su za komisiju bili nepoznati.

Komasacija u Srbiji je neophodna i korisna, kažu agronomi, ali bez uređenog katastra nju je nemoguće sprovesti, jer se prosečan posed u Srbiji sastoji iz najmanje 3-5 parcela. (Večernje novosti/AgroServis plus)

UŠTEDA

Pojedina istraživanja su pokazala da komasacija donosi uštede poljoprivrednicima od 3.300 dinara po hektaru u centralnoj Srbiji do 4.100 dinara u Vojvodini. Štede po osnovu smanjenih troškova proizvodnje, pre svega za gorivo i seme.

SNIMANJE PARCELA DO 2023. GODINE, OSNOV ZA SUBVENCIJE

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture. Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...