DRŽAVNE ROBNE REZERVE U SISTEMU JAVNIH SKLADIŠTA

Beograd, 3. decembar 2010. 

Državne robne rezerve i Kompenzacioni fond Srbije danas su ozvaničili saradnju koja se odnosi na korišćenje javnih skladišta za potrebe smeštaja robe čiji vlasnik je država. Protokol o tom poslu potpisali su Milan Đakov, direktor fonda i Goran Tasić, direktor Državnih rezervi.

Rezerve su do sada za čuvanje robe za intervencije na tržištu koristile kapacitete silosa koji su imali status „ovlaščenog skladištara“, ali bez dovoljno sigurnosti u kvalitet usluge i poslovnost vlasnika ovih objekata. U ovom sistemu do sada je bilo oko 85 objekata na teritoriji cele države. Među ovim skladištima ima najmanje polovina pogodnih da uđu pod okrilje Kompenzacionog fonda, što bi, uz postojećih desetak koji počinju da rade, bila velika ponuda prema ratarima. Naime, korisnicima ovog prostora za njihovu robu izdaje se robni zapis koji uvažavaju banke i na osnovu kojeg se može koristiti kratkoročni kredit banaka. Ovo je prva godina redovnog poslovanja javnih skladišta u Srbiji, ali se pokazalo da bez potpunog subvencionisanja korišćenja, odnosno nadoknade troškova, ratari ovu ponudu teško prihvataju.

Ako bi robne rezerve nastavile praksu skladištenja i u narednim godinama, onda bi one koristile najmanje 400.000 tona skladišnih kapaciteta, što bi uz planirani lager Kompenzacionog fonda, Srbija u javnim skladištima imala oko milion tona žitarica, što bi bio i najveći kapacitet javnih skladišta u regionu.

Kompenzacioni fond Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Evopskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), organizovali su danas i savetovanje za bankarski sektor Srbije o finansiranju poljoprivredne proizvodnje po osnovu robnog zapisa.

Učesnicima ovog skupa obratio se dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, i zahvalio se na podršci koju je za realizaciju ovog projekta naša zemlja dobila od USAID-a, Evropske banke za obnovu i razvoj i FAO organizacije i tom prilikom rekao da funkcionisanjem javnih skladišta poljoprivrednici dobijaju priliku da svoju robu prodaju u trenutku kada oni ocene da imaju zaradu i da će zbog toga broj skladišta u idućoj godini biti znatno veći.

- Ministarstvo će nastaviti da putem Kompenzacionog fonda stimuliše skladištenje roba i za to će odvojiti sredstva. Međutim, nama ja potreban veći Agrarni budžet, koji u razvijenim zemljama iznosi najmanje pet odsto od državnog budžeta, i ako bi to postigli i u našoj zemlji, bio bi to značajan stimulans poljoprivredi – rekao je Dragin.

Kompenzacioni fond Srbije ove zime nastaviće edukovanje poljoprivrednika u saradnji sa bankama o tome kako se robni zapisi mogu na osnovu uskladištene robe koristiti za povećanje tržišne sigurnosti gazdinstava. (AgroServis)