Konzerviranje biljnih energenata treba obaviti po biološkim pravilima. Da bi uštedeli na troškovima, mnogi odustaju od pokrivanja silažnih hrpa folijom, mada se radi o samo 20-25 evra/ha.
Biološka pravila ne možemo i ne smemo zanemariti. Siliranje počiva na dva temeljna načela: hermetičnost i kiseljenje. Bez hermetičnosti na dobitku su mikroorganizmi – gljivice plesni, bakterije truljenja i klostridije, agensi stvaranja sirćetne kiseline i kvasac – koji zagrevaju silažu. To nisu jedini problemi. Osim gubitka mase i energetske vrednosti, posledice nepokrivanja ili lošeg pokrivanja su širenje smrada, zagađenje okoline zbog nekontrolisanog isticanja fermentacijskih i proceđenih sokova i negativan uticaj pokvarene silaže na proces fermentacije u postrojenju za dobijanje biogasa.
Naučnici instituta u nemačkom Aulendorfu obavili su više merenja stanja bioenergenata za dobijanje gasa ostavljenih u nepokrivenim silažnim kamarama. Samo tri nedelje posle berbe kukuruza, pri spoljašnjoj temperaturi od 12 °C, u gornjem sloju silažne gomile izmerili su 35 °C, deset stepeni niže nego u najnižem sloju. U bočnim slojevima silaže temperatura je bila čak i do 45 °C. U decembru, pri spoljašnjoj temperaturi oko tačke smrzavanja, u gornjem sloju silaže temperatura je već dostigla 40 °C. To jako zagrevanje ide do dubine od 1,5 m. Najniži slojevi bili su dostigli 30 °C.
Do februara je lako iskoristiva energija u gornjim slojevima takvih silažnih gomila već bila potrošena. Posle toga, razgradnja energije širila se prema dnu. U gomile koje nisu bile dobro izgažane vazduh i kiša prodirali su vrlo duboko i na taj način omogućili jako bujanje kvasca i gljivica plesni.
Gubici energije zbog nepokrivanja silaže su veliki. U martu je izmerena energetska vrednost najvišeg sloja bila 5,0 MJ NEL/kg SM, dok je istovremeno u najnižem sloju na koji je nepokrivanje najmanje uticalo ista bila 6,3 MJ NEL/kg SM. Gubici lako iskoristive energije dovode do povećanja sirovog pepela i sadržaja sirovih vlakana. Normalna kukuruzna silaža uvek sadrži oko 20% sirovih vlakana u suvoj materiji (SM). Silaža „pokvarena“ nepokrivanjem već u martu sadrži 30%. Pokrivanje silaže za proizvodnju biogasa silažnom folijom svakako se isplati, jer se tako mogu sprečiti veliki gubici energije i mase. Nastavlja se ispitivanje uticaja pokvarene silaže na odvijanje procesa u fermentorima za dobijanje biogasa, mada se već sigurno zna da takve silaže imaju znatno smanjenu iskoristivost za dobijanje biogasa, kako količinski tako i u pogledu kvaliteta. (Gospodarski list)