ZAŠTO OD NEKIH VINA IMAMO GLAVOBOLJU?
Izvor: Jutarnji list
Ima li to veze s količinom, cenom ili nečim trećim?
Opštepoznata i planetarno raširena teorija da glava boli ako ste konzumirali vino s previše sumpora najčešće nije utemeljena u stvarnosti. Količina zakonski dozvoljenih sulfita što se nađu u vinu koje konzumirate daleko je ispod one koje će vaši receptori moći primetiti, a još dalje od one koja bi mogla uticati na vaše zdravlje.Razlog glavobolje ne leži u presumporenosti vina koje ste juče popili, nego je to najčešće obična dehidracija zbog preterane konzumacije.
Ako ste ikada ozbiljnije preterali s votkom, rakijom ili viskijem, zasigurno je ista ta glavobolja bila još jača, a tamo sulfita uopšte nema. Prilikom puštanja vina u promet uslov za dobijanje rešenja je kontrola udela slobodnih i ukupnih sulfita, pa je rizik pri kupovini legalnih i kontrolisanih vina zaista mali. Pri konzumaciji komšijinog vina, koji se zaklinje u izreku “domaće je domaće”, a zapravo je udeo sulfita određivao od oka, bez propratne analize i bez ikakvih saznanja o primerenim dozama, ne trebate se čuditi nikakvim posledicama, a kamoli glavobolji. Zapravo, možete biti sretni što ćete ostati živi za razliku mnogih Rusa, Poljaka i Čeha koje je konzumacija njihovih pandama našim žestokim pićima iz kućne radionice, znala stajati i glave.
Vino je čak i u tom crnom segmentu tržišta ipak puno sigurnija odluka od, recimo, votke. Ipak, neuverljivo traženje opravdanja za vlastitu neumerenost i pripisivanje glavobolje svemu drugom osim nedostatka sopstvene kontrole prerasla je modu, a sulfiti su globalno pribijeni na stub srama kao glavni uzročnik.
Ponovimo još jednom, to nije istina u većini slučajeva, to jest u svim slučajevima kad vino kontrolišu službena tela koja ga puštaju u promet. Međutim, kako su glasine večne i često jače od istine, još sedamdesetih godina prošlog veka počeli su se javljati vinari koji su tu prepoznali tržišnu nišu, deklarisali svoja vina kao slobodna od sulfita i davali im gotovo lekovita svojstva.
U poslednje dve decenije zahvaljujući razvoju svesti o sudbinskoj važnosti biološke održivosti, taj je trend postao još snažniji, a nedavno se pojavio i novi trend deklarisanja vina sloganom “vino s niskim udeom sulfita”. Ovo poslednje je krajnje nerazumno jer svi dobri vinari o tome itekako vode računa te se nizak udeo sulfita u dobrom vinu zapravo podrazumeva.
Naime, analizirajući visokokvalitetna vina obe grupe, konvencionalnih i organskih vinara, nivo sulfita uvek je bio podjednak – nizak. Nešto viši nivoi sulfita nalaze se u jeftinim i masovnim vinima, ali su još na dopuštenoj razini, pa ne bi trebali izazvati nikakve posledice.
Pokret organskih vina, koji je itekako smislen i utemeljen na odgovornostima, takođe često koristi spomenuti slogan, no njegova su vina ipak puno više od pukog isticanja doza sulfita. Oni udeo intervencije pokušavaju smanjiti na minimum u svakom segmentu od vinograda do podruma. Podstaknuti sve češćim marketinškim korišćenjem niskog doziranja sulfita u vinu brojnih vinarija, američki naučnici Marco Costanigroa, Christopher Applebya i Stephen D. Menkeb sa Colorado State University napravili su istraživanje o uticaju saznanja o niskim udelima sulfita u vinu na tržište i došli do zanimljivih rezultata.
U svom delu impresivnih gabarita, koje je za preporuku dobro i pitko reinterpretirala Becca Yeamans na blogu Theacademicwino pod nazivom ”Consumer Perceptions of Sulfi tes in Wine”, objavili su da kupci većinom zaista u sulfitima vide izvor glavobolje, što smo znali i bez njihovog istraživanja, ali da iznenađujuće nisu spremni platiti više od uobičajenog za vino označeno kao vino bez sumpora ili vino s niskim udeom sulfita, a da su istovremeno spremni platiti više za vino boljeg kvaliteta. Pritom su se tokom istraživanja kao izvor za određivanje kvaliteta koristile ocene iz Wine Spectatora. Kao najznačajniji faktor pri donošenju odluke kupci su naveli dobru razmeru cena i kvaliteta, a isticanje niske doze sulfita ili da je vino osobođeno od sulfita istakli su kao potpuno mariginalni razlog pri donošenju odluke. Dakle, ima nade.
Živimo u zabludi, ali svoje zablude nismo spremni platiti jer negde u sebi ipak znamo da je pravi uzrok glavobolje ipak u našem preterivanju.