KUPCI PŠENICE ČEKAJU ŽETVENU PONUDU

Novi Sad, 17. jun 2010.

Danas se nije trgovalo pšenicom na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu, što je zapravo uobičajena pojava pred žetvu. Za razliku od nas, u svetu promet pšenice ne jenjava iako se najavljuju ukupne zalihe zrna od oko 200 miliona tona.
U Budimpešti cena pšenice za isporuku u avgustu je 11,34 din/kg, a u Čikagu 14,23 dinara po kilogramu. Na ovoj berzi soja zrno je 349,71 USD/t, a sojina sačma 285,70 USD/t.
Na Berzi u Parizu pšenicom se trguje po 130 EUR/t, a kukuruzom 153 EUR/t, što je i najveća cena u svetu.
Proizvođači pšenice u Srbiji ove godine će imati priliku da svoj rod predaju u javna skladišta i da čekaju za njih odgovarajuću cenu. Kompenzacioni fond Srbije će nadoknaditi veći deo skladišnih troškova i garantovaće za poslovnost skladištara.
Ratare i pred ovu žetvu brine cena, a o kvalitetu i prinosima se malo govori. Ako naše prinose uporedimo sa prinosima u Francuskoj, onda se može primetiti koliko zaostajemo da bi pratili svetska tržišta.
Još 2003. godine imali smo prinos pšenice manji od svetskog proseka – svega 2,23 tone (svet 2,64 tone), a u Francuskoj je to onda bilo 6,45 tona po hektaru.
1965. godine Francuska je imala 3,27 tona, a Srbija je taj prosek ostvarila 1971. godine.
Francuska je 1972. godine ostvarila po prvi put prinos od 4,57 tona, a mi to tek 1984. godine 4,07 tona, ali je Francuska tada prvi put premašila 6 tona i zabeležila 6,46 tona po hektaru.
Srbija je ostvarila najveći prinos od 4,48 tona 1988. godine. Još su bile rodne 1990. - 4,39 tona i 1991. - 4,42 tone. Francuska je tih godina beležila prinos oko 6,5 tona.
Od 1996. godine do danas Francuska je pet puta premašila prinos od sedam tona po hektaru, a Srbija pet puta od 3,5 tona po hektaru. Površine pod pšenicom u Francuskoj su od 4,8 do 5,2 miliona hektara, a kod nas, u poslednjih 30 godina, najveće površine pod pšenicom su bile 1983. godine – 968.518 hektara, a najmanje 2010. godine – 484.840 hektara.