ponedeljak, april 15Agro servis

Lekovito bilje

 

ZASNIVANJE PROIZVODNJE I OBRADA

Beograd, 18. decembar 2014.

Izvor: Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd

Dubina obrade i predsetvena priprema zavise od toga da li se bilje gaji radi dobijanja nadzemnog ili podzemnog dela, da li se seje ili rasađuje.

Od davnina je poznato da je obrada zemljišta jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koje treba obaviti na početku svake biljne proizvodnje.  Cilj obrade zemljišta je stvaranje sitno mrvičaste strukture i dovođenje zemljišta u stanje biološke zrelosti. Obrada zemljišta podrazumeva osnovnu, dipunsku i finu predsetvenu pripremu zemljišta.

Osnovnom obradom smanjuje se brojnost korova, biljnih štetočina, i prisustvo prouzrokovača biljnih bolesti, a u zemljište se unose organska i mineralna hraniva i žetveni ostaci prethodnog useva. Ukoliko su prethodni usevi kasnostasne biljne vrste (kukuruz i sl.), osnovna obrada se izvodi u jednom prohodu uz istovremeno zaoravanje mineralnih NPK hraniva i žetvenih ostataka prethodnog useva.

Postoji i način osnovne obrade bez prevrtanja plastice koji podrazumeva razrivanje zemljišta da bi se probudio oranični sloj a primenjuje se na teškim i zbijenim zemljištima.

Optimalan rok za izvođenje osnovne obrade je period jul-septembar, a krajnji septembra-novembra. U povoljnim vremenskim uslovima oranje se može izvesti u toku zimskih meseci. Važno je napomenuti da je i oaj rok bolji nego kada se osnovna obrada obavlja u proleće. Po pravilu, oranje se izvodi kada je zemljište optimalne vlažnosti.

Dopunska obrada ima za cilj da koriguje kvalitet osnovne obrade.

Fina predsetvena priprema izvodi se neposredno pred setvu. Cilj ove radne operacije je da se formira rastresit sloj zemljišta dubine oko šest centimetara. Način izvođenje predsetvene pripreme je takav da se obavlja pod uglom od 45 stepeni u odnosnu na osnovnu obradu zemljišta. Najkvalitetnija predsetvena priprema obavlja se setvospremačima (kombinovani kultivatori). Fina predsetvena priprema setvospremačima može se obaviti u jednom ili u dva prohoda, što zavisi od kvaliteta prethodne obrade zemljišta.

U proizvodnji lekovitog bilja, obrada zemljišta ima dosta specifičnosti i razlikuje se za razne vrste lekovitih biljaka. Za kamilicu je dovoljno obaviti samo redukovanu obradu i finu predsetvenu pripremu. Ona ne zahteva neke posebne mere, ima relativno plitak korenov sistem pa dubina obrade nema naročiti značaj. Važno je da se površinski sloj dobro usitni i pripremi, jer se kamilica seje isključivo na površini, a njeno seme klija samo na svetlosti. Na slabo pripremljenoj površini mnogo semena će ostati ispod krupnih grudvi zemljišta pa će klijanje i nicanje biti otežano ili potpuno onemogućeno. I valjanje koje je obavezno posle setve zatrpaće seme drobljenjem grudvi pa je i zbog toga od posebnog značaja kvalitetna predsetvena priprema.

Za biljke koje se gaje radi dobijanja korena, kao što je beli slez, neophodno je duboko oranje da bi korenov sistem nesmetano razvijao. Predsetvena priprema je važna bez obzira na to da li se zasnivanje proizvodnje ovih useva obavlja setvom semena ili sadnjom rasada. Osim za beli slez, ovaj način priprema važi zaangeliku, odonjen, gavez, lincuru, čičoku i ostale biljne vrste od kojih se koristi koren.

Za zasnivanje proizvodnje pitome nane važno je dobro pripremiti nešto dublji površinski sloj zemljišta jer se za sadnju stolona nane izvlače brazde dubine osamo do 12 centimetara. Osim što bi grubo pripremljneno zemljište ometalo izvlačenje brazdi i njihovo zatvaranje, bilo bi i dosta otežano.

Za neke biljne vrste čime seme klija na svetlosti (kim) važno je da, pored toga što oranje treba da bude duboko,i plitki površinski sloj bude dobro usitnjen i poravnat kako bi klijanje i nicanje bilo ravnomerno.

Za neke višegodišnje biljne vrste (lavanda, žalfija i sl.). važno je da oranje bude što dublje (bar 40 cm) jer će ove biljke narednih nekoliko godina koristiti produženo dejstvo duboke osnovne obrade.

Nepisano je pravilo da se za sve biljne vrste koje se kose, bez obzirna na način osnovne obrade i nezavisno od tipa zasnivanja (setva ili sadnja), površinski sloj treba da bude dobro poravnat radi lakšeg i ujednačenijeg košenja (bokvica, artičoka, matičnjak, nana, hajdučka trava i sl.).

Takođe, važno je da se zemljište za mašinsku sadnju nekih biljaka (timijan, vranilovka, ehinacija i sl.) dobro pripremi kako na površini, tako i do dubine sadnje (8-12 cm) kako bi zasađene biljčice imale povoljne uslove za prijem i razvoj. Bitno je i da diskovi sadilice mogu nesmetano otvarati i zatvarati brazdice. (Dr Radosav D. Jevđović)

Ostavite odgovor