Lični stav
SINTETIČKA GOVEDINA MOŽDA TEK U NOVOM VEKU
Čedomir Keco
Novi Sad, 18.februar 2021.
Jedan od najbogatijih ljudi na svetu Bil Gejts poslao je poruku o tome kako se čovečanstvo može odbraniti od klimatskih promena, navodeći da je izlaz i u stvaranju veštačkog goveđeg mesa. Izgleda da Bil Gejts ima osim mnogo novca i dobru maštu.
Proizvodnja 100 odsto sintetičkog goveđeg mesa, kao doprinos smanjenju emisije gasova staklene bašte i sprečavanju klimatskih promena, je za potrošačke navike i sastav čovečanstva na planeti neostvarljiva.
Mehaničkim putem nije moguće proizvesti goveđe meso identično kvalitetu, sastavu i ukusu postojećeg goveđeg mesa, kažu nutricionisti, i šta god da sadrži to novo meso neće biti slično ovom iz prirode. Sa ostvarivanjem ove ideje došlo bi pre do ekonomskih promena nego klimatskih i sasvim je izvesno da ova proizvodnja, iako već postoji, neće dobiti očekivan broj potrošača.
U svetu se danas gaji oko 1,4 milijarde goveda i tu se otvaruje zaposlenost i dohodak. Najviše farmi je u Americi i Aziji, a među artiklima sa kojima se najviše trguje visoko mesto zauzima upravo promet mesa.
Zamislite da se ugasi prodaja i proizvodnja goveđeg mesa u SAD, Brazilu, Argentini, Australiji, Francuskoj, Nemačkoj... i da nestane ponuda ove robe. Prvo, gubi ekonomija tih zemalja, a uz to potrošači dolaze „pred zid” da menjaju navike i potrebe.
Korišćenje i cena goveđeg mesa za ishranu je prilagođena standardima stanovništva, tradiciji i veri. Ne može se zaobići ni činjenica da je za mnoge narode ovo meso najveći izvor proteina životinjskog porekla.
Kvalitet i cena junećeg mesa su odavno prilagođeni kupovnoj moći porodica. Potrošnja varira, ali se koristi gotovo u svim zemljama. Danas najskuplju junetinu jedu u Japanu i Australiji, a i u Kini u visokorangiranim restoranima.
Potrošnja junećeg mesa po stanovniku je različita. Jedan od razloga što se u svetu ne koristi više junećeg mesa su troškovi transporta i ekstremni uslovi za uzgoj goveda u pojedinim regionima Afrike i Azije. Primera radi, troškovi prevoza smrznutog mesa iz Srbije u Kinu (22.000 kg) košta oko 5.000 evra, uz prethodne troškove zamrzavanja, što je ozbiljan izdatak za kupca. Razvijene zemlje, uz neke izuzetke (Italija, Nemačka, Engleska), imaju dovoljnu proizvodnju za svoje potrebe, a tome se približava i Ruska federacija.
Ponuda goveđeg mesa varira i nešto je smanjena u godinama kada se pojavila bolest ludih krava, slinavka i šarp, ali je među najvećim potrošačima u islamskim zemljama ima dovoljno. U trgovačkim lancima i mesarama u cenama junećeg mesa postoji značajno velika razlika. U Švajcarskoj, u maloprodaji, cena je 47,77 evra/kg, a u Norveškoj je skoro upola jeftinije, dok u Francuskoj, gde je razvijeno govedarstvo, potrošači kvalitetnog junećeg mesa plaćaju 16 evra/kg. U siromašnim zemljama govedina košta od 3,00 - 4,5 evra/kg (Nigerija, Pakistan, Kolumbija, Gana, Kenija).
Realno je očekivati da će se ponuda kvalitetne junetine u svetu smanjiti, a da će potražnja porasti u Kini, Egiptu, Alžiru, Libanu...
Osim što je gajenje goveda dobar izvor zarade za farmere, ova grana stočarstva sve više ulazi u zonu zelene ekonomije i zdravstveno bezbedne hrane.
U stočarsko razvijenim zemljama, a sve više i kod nas, goveda se gaje i drže na otvorenom u ispaši, pa čak i borave u prirodi, što smanjuje zagađenost. Savremene štale su povezane sa bioelektranama gde se koristi stajnjak za energiju. Takvih objekata je sve više.
Mnogi potrošači opredeljuju se za junetinu sa pašnjaka i „zrelo meso”. I mi u Srbiji počinjemo sa programom ponude – „junetina iz prirode”.
Opredeljenje kupaca za zdravu hranu iz prirode ostavlja šansu da proizvodnja junećeg mesa bude unosan i siguran posao, bez GMO.
Dakle, sintetička govedina je priča za daleku budućnost ili je već danas realna kao obrok za putnike na Mesec.
--- Pregled Cena Žitarica ---
---> KLIKNITE OVDE! <---
