Branislav Gulan

Pad cene tovljenika, pa ukoliko država ne bude reagovala proizvođači prete pokoljem stoke. Žitelji Srbije prosečno pojedu godišnje oko 43 kilograma mesa, što je upola manje od stanovnika EU. Po potrošnji mesa iza nas je samo Albanija. Poslednjih decenija broj stoke opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto, pa je proizvodnja mesa za dve decenije smanjena sa 650.000 na 440.000 tona.

Cene mesa u Srbiji za potrošače u odnosu na prosečne zarade i trenutnu kupovnu moć stanovništva kada je prosečna zarada u februaru 2010. godine bila ispod 30.000 dinara nikada nisu bile tako visoke. Istovremeno, cena žive mere tovljenika pala je ispod 100 dinara po kilogramu sa ranijih 160 dinara! Rezultat toga je i da stanovnik Srbije godišnje pojede tek oko 43 kilograma mesa, što je skoro upola manje nego žitelji zemalja Evropske unije ili pak Amerike. Po potrošnji mesa, koja je inače povećana, zauzimamo neslavno pretposlednje mesto u ovom delu sveta. Iza nas je samo Albanija! Inače, i ova potrošnja od 43 kilograma povećana je pre dve godine, kada država nije reagovala na povećanu ponudu svinja u Mačvi, pa je u zemlji došlo do opšteg pokolja svinja i veće potrošnje. Tako smo sa 800.000 krmača smanjili stočni fond, pa je u tovu ostalo samo 240.000 krmača za priplod. Ovaj pokolj je prikazan kao povećana potrošnja mesa. Međutim, ona nije bila rezultat povećane proizvodnje niti rasta standarda, već prinudnog pokolja! Sadašnje stanje u stočarstvu Srbije koje se nalazi na nivou 1910. godine rezultat je višegodišnje neadekvatne agrarne politike. To znači da nam je šnicla sve tanja zbog toga što je loša agrarna politika „pojela“ stočni fond i ispraznila obore.
Slično stanje je i sad, na početku 2010. godine, pa je zbog loše agrarne politike ponovo došlo do pada cena žive mera stoke i nastavka smanjenja godišnjeg tova za dva do tri odsto. Dok država ništa ne preduzima da se spreči novi pokolj stoke, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran je predložio da Direkcija za robne rezerve hitno otkupi do 15.000 tovljenika od proizvođača kako bi se bar malo smirilo tržište. Međutim, proizvođač stoke Draško Danilović iz sremskog sela Kuzmina ističe da bi ovakva intervencija, ako do nje i dođe, bila samo „kap vode u moru“. Jer, u odnosu na teško stanje, potez države bi bio samo prividna pomoć, pa bi to bilo „gašenje požara“ i trenutno smirivanje socijalnih nezadovoljstava kod proizvođača. Po njegovim rečima, da bi se izbegli ciklusi stalnog pada proizvodnje, potrebna su sistemska rešenja. Ona se samo obećavaju u predizbornim kampanjama, ali posle ih nema. On ističe da preprodavci koriste ovu nevolju proizvođača i da jedino oni imaju zaradu.

Lažni rast potrošnje

Saradnik u Centru za naučno-istraživački rad PKS Vojislav Stanković ističe da je prosečna potrošnja mesa u EU 86,7 kilograma sa tendencijom rasta. Gledajući zemlje s kojima smo donedavno bili ravnopravni, primera radi, potrošnja mesa u Sloveniji je 90,2 kilograma, Bugarskoj 62,3, Slovačkoj 65,7, Poljskoj 73,3, Češkoj 73,5 kilograma po stanovniku godišnje. Amerikanac u proseku, godišnje pojede više od 90 kilograma mesa. Zastupljene su gotovo sve kategorije, najčešće živinsko. U azijskim zemljama najviše se u ishrani koristi ovčetina, pa onda junetina i piletina, a na dalekom istoku mahom su zastupljeni riba i morski plodovi. U Srbiji najviše se troši svinjsko meso, blizu 18 kilograma po stanovniku godišnje. I taj rast je rezultat pokolja tovljenika, a ne veće proizvodnje! Da je stočarstvo u Srbiji zapostavljeno najbolje dokazuje podatak da po hektaru oraničnih površina imamo samo 0,30 uslovnih grla stoke, dok je taj broj u svetu znatno viši, a u EU je 0,98 po hektaru! Predsednik Grupacije klanične industrije PKS Momir Jovanović navodi da su troškovi proizvodnje tovljenika sad oko 120 dinara po kilogramu. Međutim, i pored toga što je cena žive mere tovljenika naglo pala to se nije odrazilo i na veći pad cena u maloprodaji. Doduše, zavisno od proizvođača do proizvođača, odnosno po kojoj ceni je kupljeno uvozno meso, tek ponegde u maloprodaji je došlo do snižavanja cena za 10 odsto.

Siva emisija u agraru

Potpredsednik PKS i ex ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić kaže da je Srbija u stočarstvu imala zenit neposredno pre raspada SFRJ kada se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Prošle godine je proizvedeno svega 440.000 tona, a imali smo „lažni“ rast potrošnje zbog pokolja stoke. Tako da sad, zbog neadekvatne agrarne politike, u Srbiji imamo čak 40.000 praznih obora za tov svinja. Zato poslenike u ovoj oblasti i brine višedecenijski pad proizvodnje u stočarstvu. Ono danas u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede učestvuje samo sa 30,5 odsto, a samo do pre nekoliko godina to je bilo deset odsto više. Inače, to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Jer, u svetu kome teži Srbija to iznosi više od 60 odsto! Treba reći da u Srbiji danas imamo 778.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga gajenjem svinja bavi se oko 343.000 domaćinstava, govedarstvom 305.000 dok ovce gaji oko 142.000 domaćinstava. Karakteristika srpske poljoprivrede danas je da u njoj sa 50 odsto vlada siva emisija!
Proizvodnja svinjskog mesa je druga po vrednosti poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, navodi savetnik u PKS Nenad Budimović. Tradicionalno, dominira na porodičnim posedima i pretežno je usmerena na proizvodnju za sopstvene potrebe. Zbog pada cene žive mere junadi za oko 0,50 evra po kilogramu i tovljenika za 70 dinara po kilogramu, potrebne su hitne mere Vlade, kako bi se zaustavilo gašenje ove proizvodnje. U suprotnom doćićemo u situaciju da moramo uvoziti meso za ishranu sopstvenog stanovništva.
Prema mišljenju direktora PKB „Imesa“ Rajka Latinovića u vreme dok se naš stočni fond smanjuje, sve više se razvija ilegalna trgovina stoke, pa nam dobar deo grla tajno odlazi preko Drine. U Srbiji danas imamo čak 1.500 klanica, odnosno mesta na kojima se kolje stoka. Kada se uvede red u ovoj oblasti, najveći deo njih će nestati i ostaće samo desetak, a i to nam je u odnosu na veličinu zemlje i proizvodnju stoke previše!
Umesto da se bavi donošenjem sistemskih mera u poljoprivredi koje bi dugoročno rešile probleme Ministarstvo poljoprivrede u Vladi Srbije u vreme krize pokolja stoke zatražilo je od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola na tržištu u vezi sa cenom tovljenika koju klaničari isplaćuju proizvođačima tovnih svinja, navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović, koji ima i sopstveni repro centar za svinje. Eto, sad smo došli u situaciju da imamo manje od dva miliona tovljenika, a mogli bi da tovimo i po 14 miliona kada bi imali valjanu agrarnu politiku. Međutim, umesto da gradim reprocentre po Srbiji, to niko od mene ne traži, ja ih podižem po okolnim zemljama.

ROGOVI U VREĆI

U klaničnoj industriji Srbije nema monopola. Kao prvi imamo blizu 1.500 klanica, a oni veliki, koji bi se možda i mogli dogovarati o ceni, kao rogovi su u vreći i ni u čemu i ne sarađuju. Doduše, ima tu jedna istina – ako „Karneks“, „Matijević“, „Juhor“ ili „Neoplanta“ promene cenu, oni manji klaničari ih u tome prate. Međutim, to je stvar tržišta, a ne nekog dogovora o ceni, kaže Momir Jovanović. Trenutno stanje je kritično i proizvođači prete sa pokoljem stoke, kao što je to bilo pre nekoliko godina, kada je otkupna cena bila 75 dinara po kilogramu žive mere. Predsednik Udruženja stočara Srbije Ferenc Major upozorava da nam u stočarstvu preti nacionalna tragedija. Cena tova je 120 do 130 dinara po kilogramu. Kada smo poslednji put imali pokolj, u tovu je bilo 3,5 miliona tovljenika, a naredne godine 2,5 miliona. Sad je manje od dva miliona svinja u oborima. Ako opet dođe do masovnog pokolja osnovnog stada, oni koji budu prestali da gaje svinje neće se više vraćati u taj posao. Kada uništimo tov svinja onda nam sledi poskupljenje, pa uvoz mesa, a znamo da nam pada životni standard i kupovna moć stanovništva.

NAŠE SVINJE IZ MAKEDONIJE!

U 2009. godini Srbija je iz sveta uvezla 4.200 tona svinjskog mesa i to je platila 13,7 miliona dolara. Ako se ovom dodaju i prerađevine od ovog mesa ukupan uvoz iznosio je 7.000 tona, pa smo za uvoz potrošili više od 20 miliona dolara. Kada je reč o izvozu, on je iznosio 581,1 tonu i za to je dobijeno samo 2,4 miliona dolara. Meso se uvozilo iz Italije, Španije, Mađarske, Grčke, Makedonije... Kada je u pitanju ova zemlja ex Jugoslavije, karakteristično je da Srbija u Makedoniju izvozi velike količine kukuruza. Tim kukuruzom u Makedoniji se hrane svinje i posle izvoze i prodaju u Srbiji.

PROTEST POLJOPRIVREDNIKA MAČVE

Više stotina nezadovoljnih mačvanskih poljoprivrednika u centru Šapca počelo je proteste zbog niskih otkupnih cena stoke i uslova za dobijanje subvencija. Po rečima vođe protesta Dragana Stankovića, poljoprivrednici su nezadovoljni jer je za dobijanje subvencija potrebno izmiriti obaveze Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
„Inicijalna kapisla za okupljanje je niska otkupna cena stoke, konkretno svinja, ali i odnos države prema seljaku. Država mora da nas zaštiti, da spreči uvoz mesa sumnjivog porekla i da obezbedi više subvencija pred setvu, inače će seljak teško moći bilo šta da poseje. Znamo da nas čeka setva na 2,8 miliona hektara od čega će kukuruz zauzeti 1,4 miliona hektara”, rekao je on.
Stanković je naveo da skoro 90 procenata poreskih obveznika ne uplaćuje doprinose za PIO i da samim tim neće dobiti subvencije za ovu godinu. Poljoprivrednici zameraju nadležnom ministarstvu da nije napravljena strategija za stočarsku proizvodnju. Mačvanski poljoprivrednici poslednji put su protestovali zbog niskih otkupnih cena svinja u februaru 2007. godine i tada su blokirali most preko reke Save i sve regionalne puteve u Mačvi i okolini. Slične akcije najavljuju i sad.

PREMIJA ZA MLEKO

Prema Uredbi o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko za 2010. godinu pravo na ovu subvenciju ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Korisnik premije ostvaruje pravo na premiju ako je predao najmanje 4.000 litara mleka po kvartalu, ali ne više od 3.000.000 litara mleka po kvartalu. Premija se isplaćuje po litru isporučenog mleka u iznosu od 1,50 dinara.

ŠTA I KOLIKO DAJE DRŽAVA

Vlada je usvojila paket stočarskih uredbi koje je pripremilo Ministarstvo. Podsticajna sredstva utvrđuju se po grlu po vrstama stoke i 50 odsto su veća nego 2009. godine. Davaće se 12.500 dinara za kvalitetne krave, 3.000 dinara za kvalitetne ovce i 3.000 dinara za kvalitetne krmače. Ukupno predviđena sredstva po osnovu ove uredbe iznose 700 miliona dinara.
Nisu zaboravljene ni investicije u proizvodnju mleka i mesa: investicije za proizvodnju mleka i mesa predviđa pomoć od dva do sedam miliona dinara za nabavku za nabavku nove mehanizacije za pripremu, rukovanje i distribuciju stočne hrane, opreme za transport mleka na farmi i za mužu i za hlađenje mleka. Zatim za kupovinu opreme i mehanizacije za silažu, za izgradnju objekata sa stajnjakom, za rekonstrukciju objekata za mužu i skladištenje mleka, za izgradnju objekata za držanje mlečnih krava i za izgradnju objekata za mužu i skladištenje.