MALČ U RATARSKOJ PROIZVODNJI IMA VIŠESTRUKU ULOGU

 

Pančevo, 2. mart 2016.

Autor: dr Vladan Ugrenović, PSS Istitut „Tamiš“ Pančevo

Malčiranje predstavlja postupak koji se sprovodi u ekološkim sistemima biljne proizvodnje radi prekrivanja površine zemljišta, koje treba da simulira šumsku stelju.U tu svrhu koriste se slama, otkos trave, kora četinara i nekih lišćara, iglice četinara, tereset, kompost, piljevina, sintetička folija, papir, fiberglas i drugo. U ratarskoj proizvodnji malčiranje se sprovodi u okviru konzervacijskih sistema obrade zemljišta. Najčešće se bazira na upravljanju biljnim ostacima, koji mogu da budu poreklom od glavnog useva posle berbe ili uništavanjem pokrovnog useva kada se formira suvi malč. U novije vreme, primenom tehnologije višegodišnjih pokrovnih useva i združivanjem useva, u proizvodnji se sve više koristi i živi malč.

Uloga malča u ratarskoj proizvodnji je gotovo uvek višestruka, pa tako suvi malč doprinosi kontroli erozije zemljišta, zaštiti kvaliteta vode, povećanju sadržaja organske materije u zemljištu, upravljanju zemljišnom vlagom i kontroli korova. Osim povoljnih efekata koje ispoljava zasnivanje suvog malča, zasnivanje živog malča može da uključuje fiksaciju atmosferskog azota, procese fitoremedijacije zemljišta, kao i biokontrolu štetnih insekata i patogenih mikroorganizama.

Prema načinu uspostavljanja razlikuje se suvi malč koji je zasnovan od biljnih ostataka glavnog ili pokrovnog useva i živi malč koji se formira sprovođenjem gajenja višegodišnjih pokrovnih ili združenih useva. Kada su u pitanju glavni usevi u konvencionalnoj obradi zemljišta, malč se može uspostaviti raspoređivanjem biljnih ostataka po površini zemljišta, sečkom tokom kombajniranja ili sitnilicom biljnih ostataka, kada utiče na sprečavanje erozije i bolju infiltraciju vode u zemljištu od padavina. . Tako zasnovan suvi malč kasnije se zaorava prilikom obavljanja osnovne obrade, čime se utiče na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Konzervacijskom obradom biljni ostaci ostaju na površini zemljišta i pokrivaju najmanje 30 odsto površine posle setve, što je dovoljno da se zemljište efikasno zaštiti od erozije, za svaku vrstu biljnih ostataka.

Tehnologija pokrovnih useva se u velikoj meri oslanja na pozitivne efekte uspostavljanja malča. Tako se prilikom uništavanja pokrovnih useva formira sloj biljnih ostataka na površini zemljišta – suvi malč, koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina. Time se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva, koji se može obaviti direktnom setvom ili delimičnom obradom „u trake“ i setvom. Tako formirani suvi malč kasnije između redova u glavnom usevu sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.

Prilikom združivanja useva ili zasnivanjem višegodišnjih pokrovnih useva se od nadzemne biomase može formirati novi malč. Zasnivanje ovakvog malča može se izvesti naknadnim usejavanjem u glavni usev (bela detelina u ozimu pšenicu), direknom setvom ili delimičnom obradom „u trake“ i setvom glavnog useva u već postojeći živi malč. Poželjne osobine useva za formiranje živog malča su da efikasno koriste vodu, da imaju ubrzan početni porast i veliku pokrovnost. U većini slučajeva se u tu svrhu koriste bela detelina (Trifolium repens L.), crvena detelina (Trifolium pratense L.), maljava grahorica (Vicia villosa Roth), engleski ljulj (Lolium perrene L.) i žita, naročito raž (Secale cereale L.).

Od ranije su poznate mogućnosti gajenja združenih ili postrnih useva radi postizanja različitih pozitivnih efekata u plodoredu, međutim, uvođenje tehnologije malča, naročito živog, zahteva pokretanje obimnih istraživanja za iznalaženje optimalnih tehnoloških modela za različite namene i različite agroekološke uslove u Republici Srbiji.