Pojedini proizvođači iz zapadne Srbije protestovali, ne slažu se sa otkupnom cenom od 250 dinara, i traže 350
Protestnom vožnjom na dan glasanja, od Arilja do Požege, kako lokalni mediji prenose, oko 200 nezadovoljnih proizvođača, jedan deo malinara iskazao je neslaganje sa predloženom početnom otkupnom cenom od 250 dinara za ovogodišnji rod. Mediji su takođe izvestili da je protest protekao mirno i bez incidenata, a malinari su sa ovog skupa poručili da čekaju novi potez Ministarstva poljoprivrede i hladnjačara.
Predsednik Udruženja malinara „Vilamet” Mileta Pilčević izjavio je da su oni tražili da cena bude 350 dinara plus PDV i da se kasnije formira na tržištu zavisno od ponude i potražnje.
Samo dva dana ranije Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je, posle sastanka u vladi, da je usaglašena preporučena početna cena otkupa maline u ovoj sezoni 250 dinara po kilogramu. Kao i da bi razmer dobiti proizvođača i hladnjačara trebalo da bude u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene u korist proizvođača.
Tom sastanku sa predstavnicima udruženja proizvođača i hladnjačara prisustvovali su predstavnici države svih resora značajnih za ovaj sektor. Sa sastanka je takođe poručeno i da će država proces otkupa maline pratiti dvosmerno i ukoliko bude bilo neophodno, a u cilju da nijedna strana ne bude oštećena, intervenisati u skladu sa zakonom, a u vezi sa postignutim dogovorom biće potpisan i sporazum.
U svakom slučaju, ponavlja se isti scenario od prošle godine, krajem jula, kada su zbog tada aktuelne cene od 240 dinara (koja je bila dvostruko niža nego u sezoni 2022) proizvođači, takođe, pravdu potražili na ulici. I tada se se proizvođači žalili da takva otkupna cena ne pokriva ni troškove proizvodnje, dok su vlasnici hladnjača uzvratili tvrdnjama da imaju ogromne neprodate zalihe. Stav države bio je da ne može da se meša u otkupnu vrednost, jer ona zavisi od tržišta – koje je slobodno.
Kako je zvanično objavljeno u martu ove godine, u novu otkupnu sezonu maline ulazi se sa ne više od 20.000 tona zalihe, dok je u isto vreme prošle godine na lageru bilo više od 40.000 tona.
Institut za voćarstvo u Čačku izašao je tada sa podatkom da je ovogodišnja proizvođačka cena od 160 do 240 dinara u zavisnosti od prinosa koji se ostvaruju. Što bi značilo da nije ista računica troškova proizvodnje u svim malinjacima i da je isplativost, kao i u drugim sektorima poljoprivrede, u direktnoj vezi za ostvarenim prinosima.
Darko Jevremović, direktor ovog instituta, pojasnio je tada za „Ozon pres” da tržište svakako diktira cenu, ali da je ona proizvođačka povezana sa rodom na jedinici površine. Kalkulacija je, kako je rekao, rađena po svim agroekonomskim pravilima, gde su uzeti u obzir svi troškovi materijala, radne snage koji se utroši za proizvodnju jednog kilograma maline, uzeti su u obzir i cene đubriva, pesticida, veziva. Kada su u pitanju troškovi radne snage, tu je reč o radnoj snazi za sve one operacije koje se sprovode u malinjaku – od vezivanja, uklanjanje korova, freziranja, tarupiranja, berbe, transporta plodova, đubriva. Jevremović je istakao da cena varira i da nije isto da li se ostvari prinos od 10, 12 ili 15 tona.
– Za prinos od 10 tona proizvođačka cena iznosi 240 dinara. U svakoj literaturi lepo piše da je 10 tona granična proizvodnja rentabilnosti. Prinosi od 3,5 do pet tona po hektaru su jako niski pa se mora raditi na primeni svih mera – rekao je tada Jevremović.
Poljoprivrednici čekaju poziv ministra
Predstavnici nekoliko udruženja poljoprivrednika Srbije saopštili su juče da još nisu dobili poziv od novog resornog ministra Aleksandra Martinovića za razgovor zbog ranije datih, a neispunjenih obećanja zvaničnika, nakon protesta održanih prošle godine, iako je obećao da će ih primiti posle 27. maja. Za agenciju Beta, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković rekao je da su poziv za razgovor poslali Udruženje poljoprivrednika Subotice, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Savez udruženja Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac. Pitanje ovih poljoprivrednika jeste kada će biti isplaćen drugi deo subvencija za seme i podsticaj za domaće junice od 100.000 dinara po grlu. On je rekao da kasni i povraćaj akcize od 50 dinara po litru dizela, jer se ne isplaćuje u roku od 14 dana, kako je dogovoreno.
„Nije rešen ni problem unosa parcela u registar e-agrara za zakupljenu zemlju, a direkcija Republičkih robnih rezervi još ne objavljuje otkupnu cenu pšenice i količine koje su joj potrebne, iako će žetva početi za nekoliko dana”, rekao je Matković. Dodao je da poljoprivrednici, kada počne žetva, nemaju vremena da sede pored računara i prate javne pozive i šalju odgovarajuću dokumentaciju.