NOSILAC RAZVOJA SELA ILI BEZ ŠANSI?

Srpska industrija jagodičastog voća je godinama nosilac razvoja ruralne Srbije. Međutim, kako bi ostala konkurentna sa zemljama kojima težimo, došlo je i vreme za promene u proizvodnji i preradi ove značajne industrijske grane. Ovo je bila tema na konferenciji koju su organizovali Agrobiznis projekat Američke agencije za međunarodni razvoj, Udruženje hladnjača Srbije i Privredna komora Srbije (PKS), na kojoj je zaključeno da se u Srbiji može značajno povećati proizvodnja ovog voća, a samim tim i povećati njegov izvoz.

Govoreći na skupu, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran je naglasio da se u Srbiji godišnje proizvede između 1,1 i 1,3 miliona tona ovog voća, a da je vrednost njegovog izvoza u prošloj godini bila oko 520 miliona dolara. Da bi se povećao taj izvoz, potrebna je veća proizvodnja, drugačiji marketing... Po njegovim rečima, za izvoz je potrebno i da imamo proizvode iz viših faza prerade.

Direktor USAID Agrobiznis projekta Luis Faoro je istakao dobru saradnju ove institucije sa PKS. Ukazujući na put kako da se iz Srbije ostvari veći izvoz ovih proizvoda, količinski, ali i vrednosno, on je istakao da je potrebno da se obezbedi intenzivna proizvodnja, veći kvalitet i bolja konkuretnost. Uz to, sa proizvodima se stalno mora biti prisutno na tržištu, a ne od slučaja do slučaja, odnosno samo sa pojavom tržišnih viškova. Strateški cilj Srbije mora biti da se poveća kvalitetna proizvodnja za prodaju svežeg voća. To znači pronalazak novih sorti koje bi davale rod u proširenoj sezoni, bolji kvalitet, što će da stvori i jaču konkurentnost Srbije.

Savetnik za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije Kolinda Hrehorović je naglasila da se se ovo voće u Srbiji gaji na 242.000 hektara, što predstavlja 5,6 odsto obradivih površina, odnosno 4,7 odsto poljoprivrednog zemljišta. Ona je istakla da se na tim površinama svake godine u Srbiji proizvede više od milion tona voća. Po njenim rečima, značajan devizni prihod donose maline koje se gaje na 15.400 hektara, a na tim površinama lane je rodilo 83.870 tona ovog voća. Ona je dodala da se u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine podstiče povećanje površina pod zasadima voća koje je traženo na domaćem i stranom tržištu.

Predsednik Udruženja hladnjača Srbije Slobodan Žunjić je ukazao na tehničku zaostalost u preradi ovog voća u zemlji, nedostatak novca za unapređenje proizvodnje i prerade, visoke kamate za kredite koje su čak za pet odsto više nego u zemljama EU.

Konsultant u firmi SEEDEV Goran Živkov je analizao stanje u proizvodnji i prodaji ovog voća u svetu, ukazujući na puteve kako da se u Srbiji poveća proizvodnja i izvoz. On je podvukao da svi proizvođači u Srbiji od 2014. godine moraju imati integralni koncept zaštite proizvodnje jer, bez toga, neće biti moguć izvoz u zemlje EU.

Direktor marketinga i prodaje USAID Agrobiznis projekta Jovana Dučić Savić je posebno analizirala proizvodnju i prodaju maline, i istakla da ovaj proizvod karakteriše pad cena i rast tražnje, uz naglasak da je vrhunac dostignut 2008. godine, uz zaključak da nema blistave budućnosti kada je ovaj proizvod u pitanju. Ona je još dodala da je vrhunac u rastu cena malina dostignut 2008. godine kada se iz Srbije izvozila po 2,1 evra po kilogramu.