Novi Sad, 19 februar 2016.
Izvor: RTV
I pored toga što prema mlečnom govedarstvu država u probnoj uredbi o raspodeli podsticaja nije bila restriktivna, pa su ostale subvencije po grlu od 25.000 dinara i 7 dinara premije za litar mleka, domaći farmeri smatraju to nedovoljnim stimulansom za nastavak i očuvanje proizvodnje mleka.
U selu Kumane u Banatu gde postoji viševekovna tradicija bavljenja stočarstvom sve je manje farmera. Porodica Kaluđerski jedna je od retkih koja je nastavila tradiciju. Imaju oko 30 grla na muži i muzni prosek od 20 litara po kravi. Mukotrpan posao stočara od 365 dana u godini mnogo im lakše pada od neizvesnosti u bavljenju mlečnim govedarstvom. U ovom delu Banata menjaju se od prilike do prilike otkupljivači. Često je neizvesno i kada će doći da preuzmu mleko. Glava porodice Vladimir Kaluđerski smatra da je otkupna cena od 33 dinara bez premije za nekog ko isporučuje oko 400 litara mleka dnevno niska.
– Sa premijom mleko košta 40 dinara. Ali, kada pogledamo da kod nas trenutno u Kumanovu bala dateline košta 500 dinara i 100 kg kukuruza košta 2.500, ta je cena skroz na minimum – kaže Vladimir Kaluđerski i dodaje. – Kukuruz je u suštini skup što ga nema. Znate kako u Banatu, suša je bila, kukuruza nema. Ovde ne možete da nađete da neko ima nekakvih viškova, ni deteline ni kukuruza. To je to. Pa sada ko može da opstane taj opstaje, ko ne može taj…
No dobro je što je država podsticaje od 25.000 po mlečnom grlu i 7 dinara premije za mleko zadržala i za ovu proizvodnu godinu.
– Što se tiče 25.000 premije koje su ostale to je po meni uredu. Ali puno mi imamo troškova koji se odnose na matičnu službu koja vodi to. Tu imamo puno troškova. U suštini, ne ostaje 25.000, ostaje manje. Ali premija za mleko, po meni, je dobro što su odradili. Inače u suštini mi za mleko ne bi se pokupili sa cenom mleka nikako. Otkupljivači, oni gledaju koliko god mogu manje da plate. Tu tih 7 dinara nikada ne bi vratili nazad – rekao je Kaluđerski.
Iako je država reagovala i prelamanima da bi odbranila domaću proizvodnju, ovi vredni domaćini ne vide budućnost mlečnog govedarstva u Banatu blistavu. Nikako im nije jasno zašto otkupljivači ne vide prednosti mleka iz banatskih sela, gde preovlađuje ispaša i stoka se hrani zdravom hemijom, nezagađenom travom i senom. Tako i farmeri iz Kumana, koji tvrde da proizvode kvalitetnije mleko od uvoznog evropskog, nisu sigurni da će opstati. I naslednik porodičnog biznisa Nebojša Kaluđerski, koji je završio poljoprivrednu školu, ima po evropskim standardima sve reference da se uspešno bavi tim poslom, ne vidi svoju budućnost u mlečnom govedarstvu.