Ekonomska nauka još nije pronašla način na koji bi benzinska stanica koja kupuje dizel-gorivo po ceni od 182 dinara za litar mogla da parira takozvanom agro-dizelu i prodaje po maloprodajnoj ceni od 179 dinara, kaže Tomislav Mićović iz UNKS
(Foto D. Jevremović)
Izvor: Politika
Objavljivanjem pravilnika kojim se propisuje postupak za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na motorno gorivo (prošli petak) koje se koristi u poljoprivredne svrhe zaokružena je regulativa kojom se poljoprivrednim gazdinstvima (PG) omogućava da za obavljanje svoje delatnosti koriste gorivo sa znatno umanjenom akcizom. Distributeri će kao i do sada prilikom stavljanja goriva na tržište biti u obavezi da plate akcizu u iznosu od 64,24 dinara za litar, a nakon dostavljanja validnih dokaza o kupovini goriva na koje je plaćena akciza Uprava za agrarna plaćanja će poljoprivrednicima na račun vratiti 50 dinara za litar. U toku kalendarske godine ovo pravo će moći da bude iskorišćeno za 100 litara derivata nafte i biogoriva po svakom hektaru zasejane, odnosno zasađene površine upisane u registar, ali za površinu ne veću od 100 hektara.
Tako je jedno pitanje, kako snabdeti poljoprivrednike jeftinim gorivom rešeno, ali je zato veliki problem, posle dve godine toliko produbljen, da će dugoročno biti narušeno funkcionisanje tržišta, što će osetiti mnogi potrošači. Najpre će ruralne sredine ostati bez benzinskih stanica. Jednostavno, u atmosferi globalnog povećanja cena nafte, koja se neminovno prenela i na tržište Srbije, oni ne mogu da prodaju dizel-gorivo po ceni koja će biti konkurentna ceni koja je za potrebe poljoprivrednika i kvazipoljoprivrednika februara 2022. zakucana na tadašnji nivo od 179 dinara, kaže u razgovoru za „Politiku” Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Ekonomska nauka još nije pronašla način na koji bi benzinska stanica koja kupuje dizel-gorivo po današnjoj nabavnoj, veleprodajnoj ceni od 182 dinara za litar, mogla da parira takozvanom agro-dizelu koji se u skladu sa Uredbom o ograničenju visine cena derivata nafte prodaje po maloprodajnoj ceni od 179 dinara. Prosečna cena dizela na benzinskim stanicama je u protekle dve godine bila oko 200 dinara, ali nijednom nije bila niža od 179 dinara, koliko je u ovom periodu iznosila garantovana maksimalna cena evrodizela za poljoprivredna gazdinstva. Pored toga, uredba ne ograničava količinu evrodizela koju po ceni od 179 dinara može da kupi jedno PG, tako da od samog početka ovaj kanal prodaje značajno jeftinijeg dizela, preko benzinskih stanica NIS-a, nenamenski i u suprotnosti sa intencijom donosioca uredbe, koriste i mnoge druge kategorije kupaca, auto-prevoznici, mala i srednja preduzeća, taksisti, fizička lica… i dr. To znači da je kao rezultat administrativne mere, svim ostalim distributerima evrodizela, veliki segment tržišta praktično postao nedostupan – izričit je Mićović.
Ako pravo na povraćaj akcize može da se ostvari na svu količinu goriva koja je potrebna za obradu 100 hektara u toku jedne godine, postavlja se pitanje čemu služi svaki litar goriva preko te količine, koju poljoprivrednici mogu da kupe po ceni od 179 dinara, koja je danas za 16, a jesenas čak 35 dinara bila niža od uredbom utvrđene maksimalne i, spram troškova, realne cene dizela koju plaćaju svi ostali potrošači.
Poljoprivredi je svakako potrebna pomoć kako bi premostila težak period za nama, i odricanje od 50 dinara akcize za obradu 100 hektara zemlje je značajna državna mera, ali ne treba zaboraviti da ćemo uskoro započeti treću godinu kako se agrar i veliki broj nelegalno pridruženih potrošača štiti od visokih cena dizela isključivo na teret naftnog sektora, objašnjava Mićović.
Pročitaj više na LINKU