nedelja, april 14Agro servis

MOTIKA I ORGANSKI PLODOVI ŠANSA ZA SRPSKU POLjOPRIVREDU

 

Ub, 19. novembar 2015.

Izvor: RTS

U Srbiji na oko 10.000 hektara organsku hranu proizvodi 1.866 proizvođača. To je malo, tvrde stručnjaci, jer oko 70 odsto poljoprivrednih površina ima odličan potencijal za takav uzgoj. Smatraju da se njive, koje se godinama ne obrađuju, moraju iskoristiti za proizvodnju organske hrane. U Evropi nema dovoljno organskih proizvoda, što u resornom ministarstvu vide kao dobru šansu za njihov izvoz.

Sela oko Uba poznata su po gajenju povrća, ali samo domaćinstvo porodice Grujičić organski proizvodi hranu. Za proizvodnju na 18 hektara poseduju sertifikat, a vode i dnevnik o radovima na njivi. Na prvoj strani piše: "Zaklinjem se, zemljo moja, da te više neću trovati.

–         Pre pet godina sam video i osetio da je moje imanje i ovde gde živim da sam izolovan od izvora zagađenja velikih fabrika, gde je uslov da uspešno mogu da se bavim organskom proizvodnjom – kaže Radoslav Lale Grujičić iz sela Pambukovica u opštini Ub.

Rešili su i problem vode i na dubini od 94 metra iznad kuće pronašli izvor vode za piće. Zalivaju njive i ne strahuju od suše. A u dom im je stiglo i milion dinara od banke za projekat sušare za voće i povrće.

–         Posebnim konkursom nagrađujemo najbolje proizvođače na području organske proizvodnje. Ove godine se prijavilo više od 40 proizvođača i mislim da pobednici na konkursu dokazuju da ta proizvodnja ima budućnost – kaže Branko Greranović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke.

Kod organske proizvodnje najvažnije je da zemlja od poslednjeg tretiranja mora biti na takozvanom oporavku, odnosno trogodišnjem čišćenju.

–         Od tog momenta, proizvođač je u obavezi da svoju proizvodnju obavlja u skladu sa propisima o organskoj proizvodnji. Podsticaji za organske proizvođače i organsku proizvodnju su 40 odsto veći u odnosu na podsticaje koje mogu da ostvare proizvođači koji imaju konvencionalnu proizvodnju – objašnjava Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede.

Osim toga, zahvaljujući plodnoj zemlji, u Srbiji se može znatno doprineti razvoju sela, i ostanku mladih u porodičnim domaćinstvima.

–         Ovom proizvodnjom mogu da počnu da se bave prevashodno mladi proizvođači koji su spremni na rizik, koji žele da ostvare uspeh na poljoprivrednom gazdinstvu – poručuje profesor agronomije Milan Adamović.

Kroz stroga pravila proizvodnje organske hrane neophodno je što pre se vratiti gotovo zaboravljenim načinima obrade zemlje.

I u ovoj našoj priči važi pravilo da nema ništa bez prvog komšije. Jer da bi vaša njiva i proizvodi bili organski, ni vlasnik prve njive do vas ne sme da koristi nikakvu hemijsku zaštitu. I još nešto – umesto traktora i priključaka na teškom putu do stola sa organskom hranom dolazi se isključivo motikom.

Ostavite odgovor