ČOKOTI ZAVRŠILI U ŠPORETU
Branislav Gulan

Srbija, i pored dobrih prirodnih uslova za proizvodnju vina, iz godine u godinu beleži konstantno smanjenje površina pod vinogradima i prema nekim procenama, one trenutno iznose između 15.000 i 25.000 hektara.
Rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede Darko Jakšić izjavio da, prema zvaničnim statističkim podacima, površine pod vinogradima u Srbiji iznose 57.540 hektara, ali da, prema procenama tog ministarstva, u zemlji nema više od 20.000 do 25.000 hektara pod vinogradima. On je objašnjava da krčenje tih površina ide mnogo brže nego što statistika može da isprati i ukazao da se iz godine u godinu u Srbiji beleži konstantno smanjenje površina pod vinogradima.
Srbija proizvodi između 150 i 200 miliona litara vina godišnje, a ukupan uvoz u 2009. godini iznosio je oko 25 miliona litara, odnosno oko 10 odsto od njene proizvodnje, naveo je Jakšić. On je napomenuo da je Evropska unija (EU) ostvarila svoju izvoznu kvotu od 25.000 hektolitara, jer je prošle godine u Srbiju iz Unije uvezeno oko 27.000 hektolitara vina, dok Srbija, međutim, nije ostvarila svoju izvoznu kvotu. Jakšić je ukazao da izvoz vina iz Srbije, iako se podaci još obrađuju, generalno raste, a naročito se beleži rast izvoza srpskih vina na tržište Ruske federacije, ali i napomenuo da rast ukupnog izvoza još nije dovoljan.

PODSTICAJI ZA ZASADE

Ministarstvo poljoprivrede u ovoj godini planira da nastavi podsticanje podizanja zasada na nivou kao i prošle godine, dodao je on, ocenjujući da „imamo najbolje subvencije u regionu”. Jakšić je objasnio da se to odnosi na povoljne kredite sa rokom otplate do 11 godina za podizanje zasada, izgradnju vinarija i kupovinu opreme i dodao da će ove godine biti uveden još jedan vid podrške proizvođačima koji proizvode vina sa geografskim poreklom, tako što će im država „pokriti” 50 odsto troškova proizvodnje.
Prema podacima Privredne komore Srbije, realne površine pod vinogradima u Srbiji procenjuju se na oko 20.000 hektara, ističe sekretar Udrfuženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Milan Prostran.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Slobodan Jović je ukazuje i da su domaći proizvođači izloženi velikoj konkurenciji ne samo na stranom, već i na domaćem tržištu, jer u prometu na jednu bocu vina proizvedenog u Srbiji „dolazi” dve, čak do tri flaše stranog vina iz Makedonije, Hrvatske, Italije, Francuske i drugih zemalja. Jović je ocenio da bi vinska ponuda mogla biti značajan deo turističke ponude Srbije i razvijanja takozvanih „vinskih puteva”, jer je to najbolji način prodaje, bez troškova transporta i trgovačkih rabata, a koji je već razvijen u zemljama zapadne Evrope. Potrošnja vina i svežeg grožđa u Srbiji je niska u poređenju sa drugim zemljama i iznosi svega 2,24 kilograma po glavi stanovnika, dok potrošnja vina iznosi 3,03 litra po stanovniku.
Rod grožđa u 2009. godini je iznosio 431.306 tona, sa 291 milion rodnih čokota, dok je rod grožđa u 2008. dostigao 372.967 tona. U 2009. godini je ostvaren uvoz vina u vrednosti od 38 miliona dolara, dok je vrednost izvoza vina bila 14 miliona dolara. Vino i grožđe u Srbiju se uvozilo iz 27 zemalja!
U Privrednoj komori Srbije još se navodi, mada se od 2005. godine naovamo beleži blagi rast ukupnog izvoza vina iz Srbije, kao i rast ukupnog uvoza vina u istom periodu, naša zemlja generalno ostvaruje veliki negativni bilans u spoljnotrgovinskom prometu tog proizvoda. Najveći obim trgovine vinom Srbija je proteklih godina imala u okviru regiona jugoistočne Evrope, drugo po veličini tržište vina za Srbiju je tržište EU na koje se iz Srbije izveze od 15 do 40 odsto količine ukupno izvezenog vina. Srpska vina najviše su isporučivana na tržišta zemalja ex Jugoslavije i nekadašnjeg istočnog bloka.

VINA SA VRŠAČKIH PLANINA

Vršac okružuju planinski predeli, a najviša tačka je Gudurički vrh, koji je visok 641 metar, što je i najviša kota u Vojvodini. Upravo je tu smešteno malo mesto Gudurica, okruženo brežuljcima zasađenim vinogradima, jer tu postoje povoljni uslovi za gajenje vinove loze. O preplitanju istorije i sadašnjosti u tom živopisnom mestu za Međunarodni radio Srbija govori Nikola Lekić, predstavnik preduzeća „Vršački vinogradi”, čija se vina čuvaju u podrumima u Gudurici. Berbga se svake godine obavlja na više od 1.800 hektara vinograda. Takve površine u okolini poseduje još jeidno Plantaže „13. jula“ u Podgorici,
Razvoj vinogradarstva na području Gudurice imao je više etapa. Prvi pisani dokumenti potiču još iz perioda Rimske vladavine, i veruje se da su tada zasađeni prvi čokoti vinove loze, istakao je Lekić. Posle toga, u vreme Otomanske imperije na tim prostorima od 1552. do 1594. godine, grožđe se uglavnom koristilo za ishranu. Konačno 1716. godine, Požarevačkim mirom, Gudurica i okolina pripale su Austro-Ugarskoj, koja je odredila grofa Klaudija Mersija da upravlja područjem. Prema rečima Lekića, tada počinje i masovnije naseljavanje i to stanovništvom iz doline Alzasa i Lorene, koji su se bavili vinogradarstvom. Oni su nastavili da se bave tim poslom i u Gudurici, i vrlo brzo je u njenoj okolini bilo oko 10 hiljada hektara pod zasadima vinove loze. U tom periodu Gudurica je imala železničku prugu, koja je povezivala sa lukom Bazijaš na Dunavu i sa ostalim putevim ka srednjoj Evropi.
Posao sa vinom značajno je uticao na povećanje životnog standarda žitelja Gudurice, grade se velike kuće, opremaju evropskim nameštajem i već se izdvajaju bogati posednici. Najpoznatije su porodice Johana Teca i Roberta Bera. One su ostavile dva najveća podruma, koji i danas postoje u Gudurici. Prvi, koji je pripadao porodici Tec, nazvan je „Podrum prijateljstva”, a ima i danas radni karakter jer se tu vrši pretakanje i čuvanje vina u velikim drvenim bačvama od preko pet hiljada litara. Bogati nemački trgovac Robert Ber stigao je u Guduricu 1885. godine i kupio 200 hektara vinograda i 500 hektara šume. On je, osim u proizvodnji bio vešt i u prodaji, a njegov podrum danas predstavlja muzej vina. Podrum se nalazi u sklopu kompleksa kuća, nekadašnjeg imanja tog veleposednika, tako da posetioce vraća u prohujalo vreme i svedoči o tadašnjem načinu života.
Posle Drugog svetskog rata Nemci su napustili Guduricu, a doseljeni su građani iz svih krajeva bivše Jugoslavije, tako da je tu živelo 26 nacija. I oni su nastavili da se bave vinogradarstvom, a 1957. godine ujedinilo se više manjih preduzeća iz Vršca i Gudurice u jednu firmu pod nazivom „Vršački vinogradi”, koja i danas uspešno posluje. To preduzeće je i dalje u vlasništvu države, iako je pre dve godine bio jedan neuspeo pokušaj privatizacije. U međuvremenu, proizvodnja vina je modernizovana, jer standardi zahtevaju podjednak kvalitet čitavih serija vina. Zbog toga u gradu Vršcu postoji savremeni proizvodni pogon i podrum u kome može da se smesti 3620 vagona sa vinom.
Na milenijumskoj izložbi u Budimpešti, u Mađarskoj, koja je održana u XVIII veku Gudurica je učestvovala sa 280 sorti grožđa. Danas se u „Vršačkim vinogradima” na oko 1700 hektara vinograda gaji 15 sorti grožđa, od kojih je najrasprostranjenija „Italijanski rizling”. Od mešavine sorti proizvodi se 7 različitih vrsta vina, a najpoznatije je „Banatski rizling”. Ljubitelji vina svakako će zapamtiti ukus i miris vina „Muskat otonel”, koje nastaje od te svetski poznate sorte grožđa, a posebno joj godi klima u okolini Vršca, zbog čega ima izuzetan miris. Naime, kvarc i silikati daju dodatnu svetlost i toplotu grožđu, a poznato je da njegov kvalitet zavisi od kretanja temperature u toku vegetacionog perioda.
Pravila u vinarstvu su stroga, zakon je prilično restriktivan, kada je u pitanju ne samo proces proizvodnje, koji zahteva tačno određenu proceduru, već i ocena kvaliteta. Tako, na primer titulu „vrhunskog vina” može da ponese samo ono, koje je pet godina za redom dobijalo tu ocenu na sajmovima, bez obzira što je kvalitetom već dostiglo zahtevani standard. U firmi „Vršački vinogradi” veruju da će uspešno proći sve te stepenike, jer imaju kvalitet, koje nosi geografsko poreklo, a to se u svetu ceni. Za njih je ipak najvažnija ocena potrošača, a ljubitelji vina, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, već su dali pozitivnu ocenu vinima sa vršačkih planina.