НИКОЛИЋ: ПОЉОПРИВРЕДА И ИНВЕСТИЦИЈЕ УБЛАЖАВАЈУ КРИЗУ У СРБИЈИ

 

Београд, 15.04.2022.

РТС

  • Међународне економске прилике су све компликованије и неизвесније, сукоб у Украјини траје, санкције Русији се заоштравају и наговештавају се нове. Дошло је до високог раста спољнотрговинске размене и енормног повећања увоза. Запад је потценио ефекат увођења санкција Русији, каже Иван Николић из Европског института и истиче да кризу у Србији ублажавају пољопривреда и инвестиције.

Подаци публикације "Макроекономске анализе и трендови" илуструју да је дошло до високог раста спољнотрговинске размене и енормног повећања увоза који је двоструко премашио раст вредности извоза. Главне компоненте тог раста су увоз сирове нафте и гаса, увоз кокса и нафтних деривата, увоз хемијских производа и на крају, увоз електричне енергије.

"У овом тренутку је једино извесно да је све неизвесно", каже директор за научно истраживачки развој Европског института Иван Николић за емисију "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда.

Истиче да су Запад, пре свега Европа потценили ефекат увођења санкција Русији, што се надовезало на негативне ефекте пандемије.

"Више цене хране, поскупљење енергената и осталих берзанских производа продукују већи спољнотрговински дефицит, празне се резерве преко високих увозних цена, инфлација се шири свуда у Европи. Инфлација у Србији порасла је у марту за 0,8 одсто у односу на фебруар и износи 9,1 одсто међугодишње", каже Николић.

Ако се упореди са светским економијама, то је, истиче - добар резултат.

"У САД је инфлација 8,5 одсто, Великој Британији 9 одсто, Немачкој 7,6, Шпанији 9,8... Много земаља је већ ушло у тзв. двоцифрену зону јер се инфлација креће у оквирима двоцифрених бројева и износи 15 одсто", каже Николић.

Негативни ефекти кризе у Србији су под контролом

Фебруарски подаци за Србију приказују слику привредне активности која је врло повољна са једним изузетком. То је смањење производње у електропривреди која је у фебруару ове године продубила међугодишњи пад на више од једне четвртине.

"Пресудна компонента пада укупне индустријске производње је сектор за снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација. Због тога је увоз више него осмоструко увећан. Прерађивачка индустрија је забележила осетан пораст. Кључни допринос томе дале су прехрамбена индустрија, индустрија дувана, производња основних метала а и у сектору рударства задржан је врло висок раст", рекао је Николић.

Заштита стандарда становништва

Иван Николић подсећа да је због раста цена Народна банка Србије кренула са променом монетарне политике и ефективним заоштравањем, да би од недавно и номинално подигла референтну каматну стопу на 1,5 одсто.

"Држава је ограничила раст цена основних животних намирница које су директно везане за животни стандард, држава покушава да обузда канал ширења инфлације, избегли смо пораст цена електричне енергије, као и пораст цена гаса за домаћинства. На привредну активност у овој години дефинитивно ће утицати и даље висока инвестициона активност која потиче из пројеката који су покренути и претходних година а односе се на инфраструктурне радове и станоградњу", указује Николић.

Подсећа на значајно боље резултате које Србија има у пољопривреди.

"Без обзира на више цене енергената и ђубрива, бележимо боље резултате у пољопривреди од осталих земаља, што је можда и најзначајније јер се тиме обезбеђујемо у смислу потребне хране и значајним вишковима за извоз. Ако знамо да је цена хране и на тржишту у окружењу и глобално посматрано вишеструко виша, онда ће из тог извора бити обезбеђен већи девизни прилив, који би могао да ублажи ефекат уздржаности инвеститора", истиче Иван Николић.



---
 
Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---




---
 
Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---


--- Vaš komentar na nove cene žitarica 
---  
---> KLIKNITE OVDE! <---



--- Besplatni Agro Saveti 
---
---> KLIKNITE OVDE! <---