četvrtak, april 18Agro servis

Novi problemi domaćih mlinara pri izvozu u Makedoniju, koja je uvela obavezu superanalize

 

OPET RAMPA ZA SRPSKO BRAŠNO

Beograd, 5. februar 2016.

Izvor: Večernje novosti

Srpski mlinari ponovo se suočavaju sa teškoćama pri izvozu brašna u Makedoniju. U nizu prepreka, koje naši susedi u poslednjih nekoliko godina smišljaju, poslednja je zahtev da se uradi analiza i superanaliza brašna u njihovim laboratorijama za svaki uvezeni kamion! To je trošak od po 400 evra po kamionu, što bi mlinare ostavilo bez ikakve zarade. Zato srpski mlinari traže da naša zemlja odgovori istom merom makedonskim uvoznicima.

Novouvedeni, veštački izdatak je, kako kažu domaći mlinari, izmišnjen na štetu samih izvoznika i uvoznika i on čini čak osam odsto od vrednosti isporučenog brašna, čime se gubi svaki ekonomski smisao izvoza. U "Žitovojvodini", poslovnoj zajednici koja okuplja najveće mlinove u zemlji, kažu da će ih novouvedeni nameti makedonske vlade, ukoliko potraju, koštati oko 640.000 evra.

– Nije prošlo ni tri meseca od rešavanja zadnje "rampe" za izvoz našeg brašna u Makedoniju, problem sa evidencionim markicama, a makedonska strana je već "izmislila" novu opstrukciju – kaže za "Novosti" Zdravko Šajatović, v. d. direktora "Žitovojvodine".

– Utvrdili su obavezu analiza i superanaliza za svaki kamion isporučenog brašna, koje moraju da se rade u dve privatne laboratorije, koje se nalaze u vlasništvu dva domaća privatna mlina, što je drastičan primer sukoba interesa.

Srbija je ovakve probleme rešavala preko mehanizma CEFTA sporazuma, čiji su potpisnici i Srbija i Makedonija, a taj postupak zahteva mnogo vremena. Stoga "Žitovojvodina" zahteva da makedonska strana odmah ukine propise kojima se krše načela CEFTA sporazuma, ali i sporazuma Srbije i Makedonije, koji je potpisan februara 2012. godine, o priznavanju sertifikata o kvalitetu koje izdaju ovlašćene laboratorije u državi izvoznici hrane.

– Naš predlog je da Republika Srbija odmah uvede puni reciprocitet prema uvozu prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz Makedonije, da se za svaki kamion ili hladnjaču uzimaju uzorci i šalju na analizu u našim ovlašćenim laboratorijama, po ceni od 450 evra u dinarskoj protivvrednosti – naglašavaju u "Žitovojvodini".

Upućeni tvrde da je osnovni razlog zbog koga Makedonci stopiraju srpske žitarice snažan lobi tamošnjih proizvođača pšenice, a kako saznajemo, u samom vrhu vlasti su i ljudi koji u svom vlasništvu imaju velike mlinove.

POVEĆAN UVOZ BRAŠNA

Prema podacima Privredne komisije Makedonije, u protekle četiri godine za 30 odsto je povećan uvoz brašna, najviše iz Srbije. Iz Srbije je tokom 11 meseci prošle godine uvezeno više od 40.500 tona brašna i 83.000 tona pšenice. Makedonija, inače, godišnje uveze oko 90.000 tone pšenice i 50.000 tona brašna, a mesečne potrebe za brašnom iznose oko 13.500 tona.

LjAJIĆ ZATRAŽIO UKIDANjE

Ukoliko se nastavi sa takvom praksom, Srbija razmatra mogućnost uvođenja kontramera. Ministar trgovine Rasim Ljajić je već reagovao na inicijativu "Žitovojvodine” i poslao dopis ministru ekonomije u Makedoniji Bekimu Neziriju. Zatraženo je da makedonska strana odmah ukine spornu meru, jer predstavlja kršenje CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini. 

Ostavite odgovor