EKOLOŠKO GAJENJE KRMAČA I PRASADI
S etološkog gledišta, krmače se same odvajaju od skupine i grade gnezdo za prasenje. Stoga im treba omogućiti slobodno prasenje i dati na raspolaganje materijal za savijanje gnezda, koje će biti u zatvorenom boksu.
Boks za prasenje treba biti veličine 7,5 m2, a izlaz za slobodno kretanje 2,5 m2. Fiksiranje je dopušteno jedino kod problematičnih krmača.
Postoje tri načina držanja krmača i prasadi, a dele se na pojedinačno držanje, kombinovano i držanje u grupi. U svim navedenim načinima držanja krmače se drže slobodno i nisu fiksirane u ukleštenjima, kao što je to slučaj u konvencionalnom držanju.
Pojedinačno držanje krmača organizuje se u individualnim fiksnim boksovima. U njima ostaju zajedno s prasadi sve do njihovog prirodnog odbijanja.
Pri kombinovanom držanju krmače se prase u pojedinačnim fiksnim boksovima i nakon 14 dana puštaju u suprotni prostor za grupno držanje. Ispražnjeni prostor s fiksnim boksovima za prasenje čisti se i stavlja na raspolaganje novoj grupi krmača.
Držanje u grupi preporučuje se za krmače koje se već poznaju i prase u otprilike istom razdoblju od sedmicu dana. Krmačama je nakon prašenja omogućeno da se nalaze s drugim majkama, a prasad ostaje u mobilnom boksu za prašenje tokom prve dve sedmice. Naime, smeštaj se organizuje tako da krmača s leglom ostaje do 14 dana u boksu za prašenje s izlazom, pri čemu majke mogu izlaziti, a prasadi se sprečava napuštanje gnezda postavljanjem pragova ili valjaka. Na taj način se sprečava sisanje strane prasadi, što može izazvati nemir krmače i poremećaje u njihovu ponašanju. Nakon tog vremena zidovi prasilišnih boksova se uklanjaju i time osigurava prostraniji zajednički prostor za skupinu krmača s njihovim leglom. Područja gde su bila prethodna gnezda iskorišćavaju se kao zajedničko mesto za ležanje i dojenje.
BOKSOVI ZA PRASENJE
U cilju zadovoljavanja nagona krmača za gradnjom gnezda, treba im omogućiti suvi ležaj i dati na raspolaganje slamu. Krmače se stavljaju u boks za prašenje tek nekoliko dana pre samog prašenja i ostaju u njima sve do kraja prašenja. Držanje u skupini u toku gradnje gnezda nije se pokazalo dobrim, jer u to vreme može doći do pojačanih agresija između krmača. To se najčešće javlja među mlađim plotkinjama, pri čemu se često znaju boriti za isto mesto gnezda. Nakon prašenja krmače se mogu pustiti iz boksa, dok prasad u prvo vreme ostaje u prostoru za prašenje. Naime, u prvim danima života prasad ne treba puštati izvan boksa, jer bi se mogli prehladiti i zbog neorijentisanosti teško vratiti u svoj boks.
Postoji nekoliko vrsta boksova, a mogu se podeliti na univerzalne, FAT i Schmidt boksove.
Univezalni boksovi su srazmerno jeftini i jednostavni u načinu izrade, iz hodnika za snabdevanje životinja nude dobar pogled na gnezdo s prasadi. Sa svih strana je opremljen zaštitnim cevima za prasad, pa zato krmača leže u sredinu boksa. Međutim, prostor za ležanje i obavljanje nužde nisu podeljena, pa celi boks može biti uprljan izmetom. Osim toga, krmača ima neodgovarajući izbor mesta za prašenje, jer s obzirom na ugrađene zaštitne cevi za prasad, ne mogu koristiti stranice zidova za naslanjanje. Stoga se teške krmače jednostavno bacaju na pod boksa, čime mogu uzrokovati prignječenje prasadi.
FAT boks je razvijen u Švicarskoj, a sastoji se od gnezda za prasad, prostirka od slame za ležanje, prostora za aktivnosti i prostora za izlaz. Takođe, odlikuje ga srazmerno jeftina izgradnja i dobra preglednost nad gnezdom prasadi zaduženog osoblja.
Schmid-boks je takođe razvijen u Švicarskoj, s dve jasno odeljena prostora za aktivnosti i gnezdo. U prostoru za aktivnosti nalaze se jasle za seno, valov za krmaču, kanal za tečno đubrivo i pojilica. Prostor za gnezdo opremljen je izvorom topline i hranilicom za prasad.
Iskustva u držanju krmača u FAT i Schmidt boksovima u pogledu higijene i proizvodnje bolja su nego u univerzalnim boksovima. Tako je utvrđeno da se krmače zbog podele funkcionalnih prostora u FAT i Schmidt boksovima stvarno prase u prostoru za gnezdo, dok u prostoru za
aktivnosti obavljaju nuždu i uriniraju. U univerzalnim boksovima to nije slučaj, pa će zbog neodeljivanja prostora za ležanje i aktivnosti krmače obavljati nuždu po celom boksu. Osim toga, gubici prasadi od prignječenja u FAT i Schmidt boksovima manji su nego u univerzalnim boksovima. Stoga se univerzalni boksovi sve manje primenjuju i zamenjuju opisanim boksovima.
DRŽANJE NA OTVORENOM
Boravak životinja na otvorenom prostoru tokom cele godine praktičan je način držanja svinja u ekološkoj proizvodnji, a naročito je raširen u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Prednost držanja na otvorenom prostoru odražava se pozitivno na kondiciju krmača, pa su smanjeni troškovi lečenja i uopšte veterinarske usluge. Osim toga, krmače držane na ovaj način lakše se i brže oprase, ali imaju i više mleka, što se pozitivno odražava na vitalnost i zdravstveno stanje prasadi. Zbog toga je broj uzgojene prasadi nešto veći od prosečnog broja dobijenih od krmača držanih u zatvorenom prostoru. Dalje, prednosti ovakvog načina uzgoja su manji troškovi, jer nije potrebno ulaganje u izgradnju objekata. Međutim, potrošnja je hrane, zavisno od metode hranjenja, od 10 do 20 posto veća od one pri držanju životinja u staji. Trošak u radu kod držanja na otvorenom je gotovo jednak kao i pri držanju u staji, ali se može znatno sniziti dobrom organizacijom i odgovarajućom gustinom životinja po jedinici slobodnog prostora.
Za slobodno držanje nisu prikladna sva područja. Idealne su velike i povezane površine kako bi se olakšala izmena parcela ili realizovao radijalni sistem držanja. Korisno je da površina raspolaže i s priključkom za vodu i struju.
Držanje životinja na laganim zemljištima treba više uvažavati od držanja na ilovači, odnosno nepropusnom zemljištu, pogotovo u područjima s više kišnih dana u godini, što se negativno odražava na zdravstveno stanje životinja (učestala pojava parazitnih bolesti, probavne tegobe, bolesti papaka i sl).
Pri držanju krmača na otvorenom treba uzeti u obzir maksimalno dopuštene količine azota koji se može proizvesti tokom godine dana po grlu i hektaru poljoprivredne površine. Prema nekim propisima, dozvoljeno je godišnje proizvesti do 170 kg N/ha, što odgovara držanju 6,5 krmača/ha.
Za držanje krmača na otvorenom treba osigurati dovoljan broj kućica u koje se životinje samostalno sklanjaju tokom vrućih dana i vremenskih neprilika. Takva skloništa se izgrađuju od drveta ili lima i prostiru slamom. Tokom lepšeg dela godine otvorena je prednja i stražnja strana, a nastupom hladnijih dana stražnji otvor se zatvara balama slame zbog sprečavanja promaje. Obično se u blizini tako postavljene kućice nalazi mesto za hranjenje i pojenje.
Postoji još jedna jeftina forma za držanje svinja na otvorenom, a sprovodi se u Engleskoj i Danskoj. Izgrađuje se od metalnog okvira i bala slame uz krov od plastične folije ili limenih ploča. Unutrašnje strane zidova od slame zaštićene su od svinja mrežom. U jednoj takvoj smeštajnoj jedinici drži se 25 krmača ili do 100 svinja u tovu. Prednost u poređenju s kućicama je u tome da pružaju više zaštite, bolje radne uslove i manje troškove u proizvodnji.
Pri organizaciji držanja krmača na otvorenom treba uzeti u obzir postojeće propise o suzbijanju i sprečavanju pojedinih zaraznih bolesti. Te odredbe mogu delimično ili u celosti zabraniti držanje svinja na otvorenom (pr. opasnost prenošenja klasične svinjske kuge), čega se svakako treba pridržavati. (Gospodarski list)