Saveti stručnjaka

Savet povrtarima

 

ĐUBRENJE KROMPIRA NA OSNOVU ANALIZE ZEMLJIŠTA

Loš kvalitet krompira posledica je grešaka pri đubrenju. Prekomerno đubrenje šteti. Zašto je važno analizirati zemljište? Koja su hraniva i mikrohraniva važna za krompir?

Sa 4 t/ha suve mase u cimi, ostavljene posle vađenja gomolja, na polju ostane oko 130 kg/ha hranljivih elemenata. Sa 15 tona gomolja iznese se s polja i oko 550 kg/ha hranljivih elemenata.

Saveti stručnjaka

 

ORGANSKA PROIZVODNJA JABUKE

Novi Sad, 25. decembar 2012.

Organska proizvodnja se zasniva na veoma finim, i za prirodnu sredinu i čovekovo zdravlje veoma korisnim principima. Međutim, još uvek u organskoj proizvodnji voća, a naročito jabuke, nije moguće ispuniti neke osnovne principe organske proizvodnje. I pored toga ovakav sistem proizvodnje pruža niz prednosti u odnosu na konvencionalnu proizvodnju a to je dobijanje plodova bez primene sintetičkih hemijskih preparata, odnosno ostatka pesticida. Prilikom proizvodnje nema mogućnosti da dođe do zagađenja životne sredine usled primene fungicida ili insekticida, kao i trovanja radnika i uopšte ljudi tokom procesa proizvodnje.

Štetočine prenosioci virusa na strnim žitima

 

Savetodavac mr Gordana Forgić

Poslednjih nekoliko godina lisne vaši se redovno javljaju tokom jeseni na strnim žitima, a naročito ječmu. Loša higjena polja (zakorovljenost, nezaoravnje žetvenih ostataka...) omogućavaju ishranu vaši tokom leta i povećavaju brojnost ovih štetočina u jesen. Sušno leto i duga, topla jesen mogu uticati na intenzivniju pojavu ovih štetočina što se može očekivati i ove jeseni.

Šta ugrožava poslovanje mlečnih krava?

 

TIPOVI ILI IZVORI RIZIKA U PROIZVODNJI MLEKA

Piše: Zoran Grgić, Agronomski fakultet Zagreb

Izvori rizika na govedarskoj farmi su mnogobrojni, posebno na proizvodnom i tehničkom nivou. Samim izborom rase i proizvodnom orijentacijom farme – meso ili/i mleko usmerili smo farmu na jedan određen vid rizika. Organizacija farme, način držanja stoke, način i struktura korišćenja oranica za proizvodnju vlastite stočne hrane novi su izvor rizika. Kod držanja stoke, kao živog materijala takođe postoje rizici zdravlja, reprodukcije i prirasta koji nas mogu udaljiti od povoljnog stepena iskorištenja proizvodnog potencijala rase.

Setva pšenice po diktatu vremena

 

TANJIRAČA GLAVNI „ALAT”

Novi Sad, 26. septembar 2012.

 

Prof. dr Miroslav Malešević i prof. dr Branko Marinković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nakon detaljnog snimanja oranica koje su bile zahvaćene sušom za list „Gazdinstvo” su pripremili stručni osvrt o predstojećoj setvi pšenice i ječma. U ovoj poruci se kaže:

Novosti u svinjarstvu

 

EKOLOŠKO GAJENJE KRMAČA I PRASADI

S etološkog gledišta, krmače se same odvajaju od skupine i grade gnezdo za prasenje. Stoga im treba omogućiti slobodno prasenje i dati na raspolaganje materijal za savijanje gnezda, koje će biti u zatvorenom boksu.

Aktuelno: Gajenje uljane repice

 

Prednosti

            Proizvodnja uljane repice u svetu raste iz godine u godinu, što je posledica povećane potražnje prvenstveno prerađivačke industrije. Prerada ulja ove biljke u pogonsko gorivo - biodizel i njegova šira upotreba je do pre petnaestak godina delovala kao daleka budućnost, a danas je neizostavan deo prerađivačke industrije. Svakodnevno raste broj mašina koje koriste ovu vrstu goriva uz mešanje sa običnim dizelom. S obzirom na nestabilnost cene nafte na svetskom tržištu i njen rast, goriva dobijena iz obnovljivih izvora zauzimaće sve veći udeo.

            Danas se ova biljka gaji na oko 35 miliona hektara. Najveći proizvođači u svetu su Kina, Indija, Kanada, Australija, a u Evropi Nemačka, Francuska, Češka i u novije vreme Ukrajina. Do kraja XX veka gajenje uljane repice kod nas je bilo sporadično, ali se od 2000. godine i u Srbiji se javlja zainteresovanost proizvođača i otkupljivača. Ove promene, na žalost, ipak ne prate evropske trendove i zastupljenost ovog useva u našim atarima nije ni blizu one u nekim drugim zemljama.

Vreme sadašnje

 

BIOMASA - NEISCRPAN IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE

Novi Sad, 19. jul 2012.

Dipl.ecc. Stevan Stojanović

Na nedavno održanom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu preduzeće Agrogas iz Beograda, izložilo je postrojenje za briketiranje nadzemnih biljnih ostataka ratarske proizvodnje. Kapaciteti postrojenja su prilagođeni potrebama manjih, ali i velikih gazdinstava i kreću se od 60 kg-h ili 180 tona godišnje produkcije, do 1120 kg-h odnosno 3.360 tona briketa godišnje.

ZNAČAJ ZAORAVANJA ŽETVENIH OSTATAKA

 

Novi Sad, 19. juli 2012.

 

Prof. dr Dragiša Milošev,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i ostaci drugih biljnih vrsta ostaju kao sporedni proizvodi.

KONZERVIRANJE PO BIOLOŠKIM PRAVILIMA

 

 

 

Konzerviranje biljnih energenata treba obaviti po biološkim pravilima. Da bi uštedeli na troškovima, mnogi odustaju od pokrivanja silažnih hrpa folijom, mada se radi o samo 20-25 evra/ha.

Biološka pravila ne možemo i ne smemo zanemariti. Siliranje počiva na dva temeljna načela: hermetičnost i kiseljenje. Bez hermetičnosti na dobitku su mikroorganizmi – gljivice plesni, bakterije truljenja i klostridije, agensi stvaranja sirćetne kiseline i kvasac – koji zagrevaju silažu.