Novi Sad, 31. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Navodnjavanje bez đubrenja stajnjakom će nam se "obiti o glavu", jer je zemlja ispošćena i nema humusa, a stočni fond je "smešan i neozbiljan", smatraju stručnjaci.

Pošto se samo oko 3% srpskih oranica nalazi pod sistemima za navodnjavanje, država je konačno odlučila da to počine da menja i to novcem iz takozvanog Abu Dabi fonda. Prema planu bi trebalo da bude izgrađeno 14 irigacionih sistema, od kojih će 11 biti u Vojvodini. Međutim, stručnjaci za oblast poljoprivrede upozoravaju, da će navodnjavanje bez stajnjaka, plodnu zemlju samo upropastiti.

Beograd, 30. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Gajenje ozimog belog luka je u porastu, jer proizvodnja nije previše zahtevna, a prinosi su veći neko kod jarog belog luka.

Oktobar je idealno vreme za sadnju ozimog belog luka, pa ako to niste obavili u prvoj polovini meseca, požurite. Gajenje ove kulture je u porastu, jer proizvodnja nije previše zahtevna, a prinosi su veći neko kod jarog, odnosno prolećnog belog luka.

Novi Sad, 25. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Setvu ozime pšenice treba obaviti u optimalnom roku da bi se izbegle anomalije u početnim fazama rasta i razvoja biljke. Izlazak iz optimalnog roka zapravo za posledicu ima narušavanje strukture ćelije i može trajno da naruši strukturu ćelija zbog formiranja leda unutar ćelije, što zatim dovodi do sprečavanja sintetskih procesa i na kraju do uvenuća biljke.

Kada govorimo o jesenjoj setvi strnina moramo kazati da uoči same setve ratari moraju dobro da se pripreme kako bi setvu obavili u optimalnom roku da ne bi došlo do anomalija u rastu i razvoju u početnim fazama. Međutim, kako kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Darko Simić važno je napomenuti da je izlazak iz optimalnog roka zapravo za posledicu ima narušavanja strukture ćelije i dodaje da trajno narušavanje strukture ćelija nastaje zbog formiranja leda unutar ćelije.

Kraljevo, 22. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Diplomirani inženjer Jelena Grbić iz PSSS Kraljevo predstavlja najčešće patogene gljive na zrnu kukuruza.

Diplomirani inženjer Jelena Grbić iz PSSS Kraljevo predstavlja najčešće patogene gljive na zrnu kukuruza. To su: plesnivost klipa, fuzariozna trulež klipa, ružičasta plesnivost klipa, peniciliozna plesnivost klipa, aspergilozna plesnivost klipa. Jedna vrsta gljiva može sintetizovati više mikotoksina, ali od značaja su samo oni koji mogu biti rizični za ljude i životinje (zearalenoni, trihoteceni i fumonizini).

Novi Sad, 19. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Ovakav vid proizvodnje, uz korišćenje vegetativnih podloga slabije bujnosti, može se primenjivati u proizvodnji jabuke, kruške, šljive i drugih vrsta voća.

Voćari koji podižu nove zasade, sve su zainteresovaniji za gustu sadnju sa sa velikim brojem sadnica po jedinici površine. Ta stabla bi trebalo da budu niža, odnosno da je sistem gajenja voćaka na dohvat ruke. Plodovi stižu već u drugoj godini nakon sadnje, a kasnije se prinosi po površini povećavaju.

Novi Sad, 19. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Osim što ne podnosi monokulturu, suncokret ne podnosi ni brzo vraćanje na istu površinu. Ranije se preporučivalo da se plodored postavi tako da se suncokret vraća na istu površinu tek posle 3-4 godine. Međutim, u savremenoj proizvodnji ta kultura ne bi smela da se vrati na istu površinu pre nego što prođe 6-7 godina.

Suncokret uopšte ne podnosi monokulturu. Pri takvom načinu gajenja, ta uljarica podbacuje u prinosu, a podbačaj je utoliko veći ukoliko je monokultura dugotrajnija. Ipak, kako naglašava savetodavka za ratarstvo - Milica Popadić, i pri jednogodišnjem uzastopnom gajenju na istoj parceli smanjenje prinosa je veliko. Nepovoljan uticaj monokulture je u najvećem stepenu posledica napada bolesti i štetočina. Zato se ni pojačanim đubrenjem ne može ublažiti nepovoljan uticaj monokulture.

Novi Sad, 17. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke je ekonomski najznačajnija bolest tog voća koja ako se ne sprečava i ne leči može da prouzrokuje velika oštećenja zasada i ekonomske gubitke. Uzročnik je gljiva Venturia inaequalis, a evo nekoliko saveta stručnjaka kako se boriti protiv te bolesti jabuke.

Čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, prouzrokovana gljivom Venturia inaequalis je ekonomski najznačajnija bolest jabuke s obzirom na učestalost pojave i stepena oštećenja lista i ploda. Stepen oštećenja uveliko zavisi od područja na kojem se zasad nalazi.

Padinska Skela, 16. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Poljoprivredni savetodavac Dragoljub Krajnović napominje da je najteže obezbediti kvalitetnu kabastu masu u zimskom periodu, bez pašne sezone. Zato on preporučuje upotrebu silaže od kukuruza, višegodišnjih trava i legumunoza kao dodatak uobičajenoj ishrani ovaca tokom zime.

Ovčarstvo se kod nas i dalje uglavnom bazira na ekstenzivnoj proizvodnji. Kako tvrdi savetodavac u PSSS "Padinska Skela" Dragoljub Krajnović, to nažalost podrazumeva nedovoljnu i nekvalitetnu ishranu, naročito u pasivnom periodu sezone, toku kasne jeseni i zime.

Padinska Skela, 16. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Kao i prethodnih godina i ove godine obaveza vinogradara je da se upišu u Vinogradarski registar tj. da prijave sve površine pod vinovom lozom. Na koji način to najlakše mogu učiniti, i koje su sve obaveze vinogradara po novom zakonu, objašnjava Dejan Marinković iz Savetodavno stručne službe Padinska Skela.

Nova zakonska regulativa koja se odnosi na proizvodnju grožđa i vina, aktuelna je u prvim jesenjim danima. Potreba naše zemlje sa usaglašavanjem sa Evropskom unijom nametnula je i izradu određenih pravilnika i baze podataka, kojom se evidentira proizvodnja grožđa i vina.

KADA JE NAJBOLJE VREME ZA IZVOŽENJE I RASTURANJE STAJNJAKA?

Novi Sad, 9. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

• Klimatski uslovi i tekstura zemljišta itekako utiču na vreme i brzinu razlaganja stajnjaka. Svako godišnje doba ima svoje prednosti i mane. Razlaganje je brže u lakšem zemljištu i u humidnoj-vlažnijoj klimi, ali zbog brzih procesa razlaganja preti opasnost od ispiranja hraniva.

Izvoženje i zaoravanje stajnjaka može se obavljati u toku cele godine, s tim, da kako tvrdi diplomirani inženjer poljoprivrede Srđan Cvetković, svako godišnje doba ima svoje prednosti i mane. Iznošenje stajnjaka nakon žetve strnina pogodno je sa stanovišta organizacije rada. Međutim, zbog visokih temperatura mogu da nastanu veliki gubici, ne samo zbog isparavanja vode i gubitka amonijaka, nego i zbog brze mineralizacije, koja uzrokuje isparenja nitratnog azota u jesenje-zimskom periodu.