Александровац, 7.октобар 2020.

РТС

• У Александровачкој Жупи завршава се берба белих сорти грожђа. Док се аутохтона "тамјаника" увелико прерађује, "прокупац" и касне црвене сорте браће се за десетак дана. У односу на прошлу, ова година је намучила виноградаре. Род, уколико га има је доброг квалитета, али су приноси упола мањи.

Година искушења за виноградаре. Посебно у рејону Три Мораве. Средином маја тукао је град, а потом су лоза и грожђе страдали од пламењаче.

Нови Сад, 06.октобар 2020.

Dnevnik.rs    

• Оптималан рок за сетву пшенице је између 10. и 20. октобра, премда ратари пшеницу сејуи пре, а и касније у односу на тај период, у зависности од временских прилика.

Очекивања су да у овој сетви неће бити значајнијих одступања у погледу површина које ће пшеница заузети ни што се тиче трошкова сејања. Лане је под пшеницом, по подацима „Жита Србије”, било 570.000 хектара, док је Републички завод за статистику сабрао да смо је имали на 595.000 хектара. У жетви смо добили два и по милиона тона хлебног зрна, а просечни принос је био 4,6 тоне по хектару.

Нови Сад, 28. септембар 2020.

Dnevnik.rs    

• Домаћи ратари увелико скидају род соје и кукуруза, а завршили су и жетву сунцокрета, и сада се полако припремају за нову сетву жита.

Овогодишњим приносима нису баш задовољни, поготово замерке на то каква је година била имају мали и средњи ратари јер због умањених приноса нису имали зараду какву су очекивали. Зато услед климатских промена вреди размишљати о томе шта сејати, ове јесени и догодине, да би због дугих сушних периода пољопривредне културе опстале, донеле очекиване приносе и више пара.

Зрењанин,28. септембар 2020.

Dnevnik.rs    

• Берба кукуруза у пуном је јеку, а у средњем Банату приноси су веома неуједначени, од атара до атара, од парцеле до парцеле, кажу у зрењанинској Пољопривредној стручној служби.

- Кукуруз је ове године заступљен на 92.000 хектара у Средњобанатском округу и он је, по површинама које код нас заузима, ратарска култура број један.

Нови Сад, 28.септембар 2020.

Извор: Dnevnik.rs    

• Употреба декларисаног семена уместо оног с тавана у сетви пшенице је инвестиција, а не трошак, поручили су стручњаци за ратарство и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Почетак сетве пшенице и јечма се препоручује за 10. октобар, а до тада пољопривредницима ће бити слате поруке струке да употребом декларисаног семена долазе до бољих приноса и квалитетније пшенице.

VIŠNJA I KUKURUZ OBORILI REKORD

Beograd, 28.septembar 2020.

Novosti

Proizvodnja pšenice, u prvih osam meseci ove godine, bila je oko 2,9 miliona tona, a to je 17,3 odsto više u odnosu na isti period u 2019.

Ova godina bila je bolja i za malinu, čija je proizvodnja veća za 7,4 odsto, ali i višnju, gde je rod bio bolji za 70 odsto.

Сомбор,24.09.2020.

Dnevnik.rs    

• Својевремено су поља око Сомбора била чувена у целој земљи по огромним површинама под шећерном репом, која је што због захтевности у производњи, што због исплативости узгоја била од миља названа „краљицом поља“.

Овдашњи пољопривредници су остваривали рекордне резултате, па није била реткост да се са једног хектара скине и 80 тона слатког корена, али је онда дошло до потреса на светском тржишту шећера, па су и површине под шећерном репом драматично смањене.

Бегеч, 22. септембар 2020.

Извор: Dnevnik.rs    

• Највећи произвођачи шаргарепе на Балкану, повртари из Бегеча, недалеко од Новог Сада, почеће за две до три седмице да ваде јесењу шаргарепу.

Година је, кажу, за шаргарепу била просечна па очекују да ће је бити 50 тона по хектару.

Београд, 22. септембар 2020.

Извор: Tanjug    

• Препоручени рок за почетак сетве пшенице и јечма у Србији је после 10. октобра, рекао је стручњак за ратаство Мирослав Малешевић.

Он је истакао да би ратари пре тога требало добро да припреме њиве и да би било добро, због бољих и уједначених приноса, да се сетва у читавој Србији заврши за три недеље до месец дана.

Суботица, 22. септембар 2020.

Политика

У протеклих годину дана само у насељу Таванкут поред Суботице, које важи за баштованско и воћарско село, искрчено је 10 одсто воћњака. Нестало је око 40 хектара стабала, претежно јабуке са песка, за коју стручњаци тврде да је без премца по квалитету.