BIOMASA NAJVEĆA REZERVA

Srbija ima potencijal da 55 odsto ukupne energije, koju sama proizvodi dobija iz obnovljivih izvora. Međutim, Srbija koristi svega 18 odsto svojih potencijala i to su samo velike hidroelektrane. Najveći potencijali obnovljivih izvora energije su u biomasi oko 49 odsto, dok velike hidroelektrane zauzimaju 27 odsto, solarna energija 13 odsto, vetar i geotermalna energija po četiri odsto, a male hidroelektrane tri odsto.
Iz energije vetra Srbija ima potencijala da godišnje proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije od koje bi mogla da zaradi oko 120 miliona evra ukoliko bi je prodavala po ceni od pet evrocenti.
Da bi proizvodnja električne energije vetrogeneratorima bila ekonomična, potrebna je minimalna srednja godišnja brzina vetra od pet metara u sekundi na visini od 50 metara iznad tla.
Lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su: Midžor (7,66 metara u sekundi), Suva planina (6,46 metara u sekundi), Vršački breg i Tupižnica (6,27), Krepoljani (6,18) i Deli Jovan (6,13).
Trenutno aktuelne lokacije u Srbiji na kojim bi mogli biti izgrađeni vetrogeneratori su Dolovo kod Pančeva i Inđija koji bi imali po 20 megavata snage, kao i Bela Crkva i Kovin sa po 100 megavata snage, ali te lokacije se još analiziraju.
U Srbiji trenutno postoji 60 malih hidroelektrana od kojih je samo polovina u funkciji a postoji još oko 900 potencijalnih lokacija za gradnju malih hidroelektrana čiji bi ukupni kapacitet bio 500 megavata.