Povrtarstvo – hidroponika (II deo)

Dr Dubravka Savić
Poljoprivredni fakultet Beograd

Mineralna vuna, kao neutralna podloga, ne sadrži vodu niti hranljive materije neophodne biljkama. Ona je suva i spremna da primi odgovarajuću količinu vode i hran¬ljivog rastvora u zavisnosti od potreba date povrtarske vrste. Sistem za hidroponiku na mineralnoj vuni, pored proizvoda od mineralne vune (kao najznačajnije komponetnte), sasto¬ji se i od sistema za navodnjavanje i đubrenje (kap po kap), sistema za odvodnja¬vanje, sistema za grejanje korena (u vidu plastičnih cevi - nije kla¬sično podno grejanje), šljunka, polietilenskih folija (belih, providnih i crnih). Proizvođač sistema za hidroponiku određuje koje će komponente činiti taj sistem u zavis¬nosti od namene i željenog obima povrtarske proizvodnje, a izbor fir¬mi od kojih će povrtar kupiti pred¬ložene sisteme proizvođač miner¬alnih podloga ostavlja samom odgajivaču.
Na podlogama od kamene vune može se izvesti kompletna povrtarska proizvodnja, od setve i gajenja rasada, do proizvodnje jes¬tivih delova povrća ili semena. Zahvaljujući izuzetnim tehničkm svojstvima koja odlikuju kamenu vunu, sve što joj se doda (voda i hranljive materije) automatski postaje potpuno dostupno-pristupačno biljka¬ma koje se na njoj gaje. Pored svake biljke injektiraju se voda i hranljivi rastvor (odvojeno ili kao vodeni rastvor vodotopivih đubri¬va) u tačno proračunatim količina¬ma za datu vrstu (ove preporuke daje firma koja proizvodi mineralnu vunu). Hemijski sastav tečnog sup¬strata određuje se za svaku vrstu ponaosob, prema njenim potrebama u svim fazama rastenja i razvića. Takođe, količina hranlji¬vog rastvora i vode, kao i hemijski sastav supstrata prate se automats¬ki, tako da biljke ni u jednom mo¬mentu tokom gajenja ne trpe zbog neodgovarajućih uslova gajenja ili propusta samog odgajivača.
Bitno je naglasiti da proizvođači sistema za hidroponiku na mineralnoj vuni, uporedo sa uvažavanjem interesa potrošača po¬vrća (kvalitetno povrće, bezbedno za upotrebu), veliku pažnju poklanja¬ju i svojim direktnim klijentima, kupcima tih sistema, odnosno odgajivačima povrća. Nai¬me, njihovi klijenti uz kupljeni sistem za hid¬roponiku dobijaju od¬govarajući softver, uputstva za pravilnu upotrebu softvera, kao i sa¬mog sistema, dragocene savete i pomoć u primeni sistema u praksi. Kontakt i razmena informacija između proizvođača sistema i kupaca se ne prekida kupovinom sistema za hidroponiku. Time se na relativno jednostavan način, bez suvišnog manuelnog rada, obezbeđuje proizvodnja kvalitetnog povrća, visok prinos, željeni profit i pri svemu tome čuva životna sredina.

Koje povrtarske vrste se najčešće gaje na kamenoj vuni i gde je ovakav vid povrtaske proizvodnje zastupljen?

Na kamenoj vuni najviše se gaje paradajz, krastavac, salata, papri¬ka, kao i ruže i gerbera (za rezani cvet). U različitim zemljama, usevi odgajeni na kamenoj vuni imaju od 20 do 100% veći prinos u poređenju sa gajenjem na zemljištu i vidno bolji kvalitet jestivih delova (npr. čvrstoća plodova, ukus, duži¬na skladištenja...). Samim tim obezbeđuje se i veća cena proizvo¬da na tržištu. Takođe, prinos date vrste prilično zavisi i od veštine i znanja proizvođača kao i od primenjene tehnologije, botaničkih osobina izabranog hibrida ili sorte i gustine useva.
Godišnji prosečan prinos/m2 pojedinih useva odgajenih na mineralnoj vuni u staklenicima u Holandiji za paradajz i krastavac iznosi 55-75 kg/m2 (u Grčkoj i Italiji 20-45 kg/m2), za papriku 20-25 kg/m2 (u Grčkoj i Italiji 12-20 kg/m²) i za salatu nema jednostavnog odgovora zbog razli¬čite težine njenog jestivog dela za¬visno od izabranog varijeteta (150-500 g/bilj.) i gustine (10 pa čak i do 30 biljaka/m2). Sa salatom proizvođač može da eksperimentiše do postizanja željenog rezultata.
Relativno visoki prinosi useva na mineralnoj vuni između ostalog rezultat su i toga što je celokupna potrebna količina hraniva i vode pristupačna biljkama u svakom momentu tokom gajenja, što nije slučaj u tradicionalnom gajenju povrća, na zemljištu. Usled toga ove biljke gotovo svu svoju energiju troše na rastenje i razviće nadzemnog dela i produktivnih (jestivih) organa, umesto na rastenje korenovog sistema. Zbog toga korenov sistem nije veliki, ali je vrlo aktivan i efikasan u usvajanju hranljivih materija koje se injektiraju u podloge od mineralne vune. Kada se biljke gaje na zemljištu, veliki korenov sistem je zaista neophodan kako bi mogle da obezbede dovoljno vode i hran¬ljivih materija za formiranje svog nadzemnog dela. Iz tih razloga biljke odgajene na zemljištu su niže rastom i daju manji prinos u odnosu na biljke odgajene hidroponikom.
Proizvodnja navedenih povrtarskih vrsta na kamenoj vuni pri¬sutna je u velikom broju zemalja u svetu, ali najraširenija je u Holan¬diji, Danskoj, Švedskoj, Francus¬koj, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Ita¬liji, Portugaliji, Poljskoj, Turskoj, Japanu, Meksiku, SAD, Australiji, Južnoafričkoj Republici. U navede¬nim zemljama hidroponika na kamenoj vuni se primenjuje već više od trideset godina.
Svetska zdravstvena organizaci¬ja (WHO) je objavila da će najz¬načajniji predmet proučavanja i primene u praksi u ovom milenijumu biti hidroponika (posebno na mineralnoj vuni), zato što je to jedini način biljne proizvodnje koji gotovo ne zagađuje okolinu u kojoj živimo, a dobijeni proizvodi su bezbedni za ishranu ljudi.
Zbog svega toga, za unapređenje naše povrtarske proizvodnje veo¬ma je važno proširivanje i prenoše¬nje saznanja o hidroponici, poseb¬no na kamenoj vuni (kao najboljem obliku hidroponike), kao i nje¬na postepena realizacija.
Hidroponika na kamenoj vuni bi trebalo da zaživi i postane stvar¬nost i u našoj povrtarskoj praksi u zaštićenom prostoru kao i glavno opredeljenje naših povrtara. Ujedno, ovakav način proizvodnje je i jedan korak bliže uvođenju standarda GLOBALG.A.P.