REZISTENTNOST DIVLJEG SIRKA I OBIČNOG ŠTIRA

Novi Sad, 27. septembar 2018.

Izvor: Agrolist, Vladimir Trivković, dipl. inž. polj

• Širenje rezistentnih biotipova divljeg sirka i običnog štira na herbicide u Vojvodini upozorava i ukazuje da je krajnje vreme da se ovom problemu pristupi sistemski

Najjednostavnije rečeno, rezistentnost je sposobnost pojedinih biotipova korova da prežive primenu herbicida koji bi ga inače suzbio pri normalnim okolnostima i u preporučenoj količini. Korov se može označiti rezistentnim ukoliko se ranije suzbijao određenim herbicidima, ali je tokom vremena postao otporan. Ova pojava i nije tako nova. Prvi slučaj rezistentnosti korova potvrđen je u SAD 1957. godine. Danas je u svetu poznato više stotina rezistentnih biotipova korova. Ono što je loše je da ta pojava nije zaobišla ni našu zemlju.

Kako dolazi do rezistentnosti korova?

Monokultura - setva jedne kulture na istoj parceli, postala je sve češća praksa u poljoprivrednoj proizvodnji i omogućila ubrzan nastanak i razvoj pomenutih biotipova korova. Ratarski usevi koji se u Vojvodine najčešće seju na istoj parceli dve ili više godina zaredom su kukuruz i soja. Usled intenzivne primene herbicida istog mehanizma delovanja i izostanka rotacije useva, stvaraju se potrebni preduslovi za nastanak korovske rezistentnosti.

Kako prepoznati ovu pojavu?

Ključna su zapažanja u polju. Signali za uzbunu su svakako smanjena efikasnost herbicida u suzbijanju jedne vrste korova, pristustvo istih u oazama i sl. Poslednjih godina, ovaj problem se intenzivirao u Južnom Banatu i Južnoj Bačkoj.

Rezistentnost divljeg sirka

U Južnom Banatu zapažena je i potvrđena herbicidna rezistentnost divljeg sirka (Sorghum halepense) na herbicide iz grupe ALS inhibitora. Ova rezistentnost predstavlja veliki problem i izazov u proizvodnji useva kukuruza. Na tržištu Srbije je registrovan velik broj herbicida za suzbijanje divljeg sirka koji imaju upravo pomenut mehanizam delovanja. Velik broj različitih komercijalnih naziva neretko dovodi poljoprivrednike u zabludu da se herbicidi razlikuju, da jedan deluje bolje od drugog na korovsku biljku. Primena herbicida sa različitom aktivnom materijom ne znači da smo rešili problem, jer najveći deo herbicida registrovanih za suzbijanje divljeg sirka u usevu kukuruza upravo pripada sulfonilureama, koje inhibiraju acetolaktat-sintetazu.

I obični štir pokazuje rezistentnost

Pored divljeg sirka, u Južnoj Bačkoj je zapaženo i potvrđeno prisustvo običnog štira (Amaranthus retroflexus) otpornog prema delovanju određene grupe herbicida. Korovska biljka je usled intenzivne primene herbicida iz grupe ALS inhibitora pokazala otpornost na više aktivnih materija koje imaju pomenuti mehanizam delovanja. Ova rezistentnost je veliki izazov u proizvodnji soje. U suzbijanju pomenute korovske biljke, preporučuje se primena herbicida različitog mehanizma delovanja. Tu grupu čini većina zemljišnih herbicida koji se primenjuju u usevu soje.

Šta je rešenje?

Na žalost, u Srbiji ne postoji sistemsko rešenje u praćenju rezistentnosti na korove, već je sve prepušteno entuzijazmu stručnjaka koji su sakupili seme korova, potvrdili rezistentnost i izradili mape sa lokalitetima gde su detektovani rezistentni biotipovi korova. Zato bi zaštitu bilja trebalo planski i stručno sprovoditi. To uključuje smenjivanje herbicida, integralno korišćenje plodoreda, kao i sprečavanje širenja semena rezistentnih korova mehanizacijom. To je ključ efikasne borbe protiv rezistentnosti korova. Međutim, ta borba neće biti ni malo laka. U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da se godinama na svetskom tržištu ne pojavljuju herbicidi sa novim mehanizmom delovanja. Uz to, ne najavljuje se da bi takvo stanje moglo da se izmeni u bliskoj budućnosti. Bilo kako bilo, potrebno je sve učiniti što je u našoj moći kako se rezistentnost korova ne bi proširila i na druga područja.