Београд, 26. мај 2020.

Извор: Политика

• У нашој земљи осигурано свега 12 одсто укупних пољопривредних површина које се обрађују, показују последњи подаци Удружења осигуравача Србије

Док комисије процењују коначну штету од последњег невремена које је задесило поједине крајеве Србије, већ сада је јасно да је за један део пољопривредника овогодишња берба већ сада завршена.

Како преносе локални медији, град величине ораха уништио је поврће, малине, купине, шљиве... Највише су страдали подручја Сјенице, Пештера, Рашке, Крушевца, Александровац, Трстеника, околина Краљева и Косовско Поморавље.

На надокнаду штете моћи ће да рачунају само они пољопривредници с полисом осигурања. А то је и даље мали број њих у односу на просек ЕУ од 50 процената.

Професор Небојша Жарковић, стручњак у области осигурања, каже за „Политику” да је, према последњим подацима, осигурано свега 12 одсто укупних пољопривредних површина које се обрађују. Ова информација потврђена нам је и у Удружењу осигуравача Србије.

„То је мало, требало би да буде више од 50 процената јер би у том случају, уз већу обухваћеност, и премије могле да буду ниже”, сматра он. Држава је прошле године подигла подстицаје, то јест учешће у осигурању у пољопривреди у најугроженијим крајевима са 40 и 45 одсто нa 70 процената. Ова мера дала је неке, али још не и значајније резултате. Већина општина из локалних буџета такође додатно подстиче пољопривреднике да се осигурају. Отпор произвођача и даље постоји иако је трошак осигурања, према анализи стручњака, минималан – од 1,5 до три одсто од укупних трошкова које произвођачи имају.

„Тај трошак је заиста безначајан у односу на оно шта се губи ако дође до града или олује. Трошак је сразмерно мали”, истиче Жарковић.

Низ је оправдања које пољопривредници наводе када говоре због чега не желе да плаћају осигурање. Неки су имали лоше искуство са осигуравајућим кућама, али је чињеница да у нашем аграру преовлађују мала газдинства са поседима до два хектара. Као таква, наводе стручњаци, она су тешко одржива и не могу да буду конкурентна са ценама, што утиче и на њихове приходе. То има и директан утицај на мању тражњу за овим видом осигурања. Шта су основни разлози?

„Најпре је то незнање, јер многи не знају шта се из осигурања може добити. Неки од почетка имају одбојан став према осигурању. Има и доста незадовољних пољопривредника када се решавају штете. Али ту не треба кривити само друштва за осигурање, јер често пољопривредници закључе полису, а не знају под којим условима”, сматра Жарковић и додаје да је трећи важан разлог то што се државни подстицаји за осигурање дају само  регистрованим пољопривредним газдинствима.

„Многи људи, уз свој посао, производе и храну, а да нису пријављени. Зашто се и њима не да помоћ. То би сигурно повећало ниво заштите”, сматра наш саговорник.

Према његовим речима, годинама се у Србији износе предлози за увођење обавезног пољопривредног осигурања, али не за мале произвођаче, већ оне који имају пријављена газдинства и који раде на велико и добијају помоћ од државе. Ако ти држава помаже, истиче, онда се мораш осигурати. Ово питање је шаролико решено у ЕУ, али у нашем окружењу има земаља где осигурање јесте услов за добијање субвенција. Различита су решења, а у Србији би, према његовом мишљењу, могло да буде уведено неко полуобавезно осигурање.

У осигуравајућим кућама које послују у Србији пољопривредници имају могућност да осигурају практично сваку врсту производње и то од готово свих најчешћих ризика. Губитак приноса може бити осигуран од више различитих ризика. Основним се сматрају – пожар, удар грома и град и за ову врсту осигурања одлучује око 95 одсто произвођача. Поплаве, јесењи и пролећни мраз или олуја су допунски ризици и за то се одлучује минималан број пољопривредника јер увећавају крајњи износ премија. Висина премија зависи од биљне врсте, локације засада, одабраног покрића, приноса и цене рода. Пољопривредници ипак често истичу да осигуравачи не дају довољно пакета осигурања.

Професор Небојша Жарковић, међутим, каже да су осигуравајуће куће последњих година дале неке новине. Рецимо, понуђено је и осигурање од суше. Према његовој оцени, понуда је у Србији доста добра.