SUNČANE STRANE
Valjevo, 18. decembar 2014.
Izvor: PSSS Valjevo
Samo močvarna ,hladna, previše plitka i zaslanjena zamljišta ne dolaze u obzir za gajenje vinove loze.
Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute prema jugu i jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnijim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima.Za gajenje vinove loze najpovoljniji su brežuljkasti tereni i blage padine okrenute prema jugu i jugoistoku, a manje povoljni su ravničarski i tereni s izraženim reljefom. Naročito su nepovoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se sakupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do zamrzavanja loze.
Po stepenu inklinacije (nagnutosti), zemljišta se svrstavaju u sledeće kategorije:
Blago nagnuta zemljišta, s padom do pet stepeni;
Nagnuta zemljišta, s padom od pet do 10 stepeni;
Strma zemljišta, s padom od 10 do 45 stepeni.
Najpovoljnija za gajenje vinove loze su blago nagnuta i nagnuta zemljišta do 10 stepeni. Pri ovakvom terenu nisu potrebne dodatne mere mere zaštite od erozije (terasiranja) koje znatno poskupljuju podizanja vinograda.
Za podizanje vinograda u našim uslovima najbolje je da se zemljišta nalaze na nadmorskoj visini koja se kreće od 100 do 400 metara.
Zemljište na kome se podiže vinograd mora da ispuni određene uslove. Pre svega, mora biti duboko, strukturno, s povoljnim vodnim, vazdušnim i toplotnim režimom. Posebno je važan mehanički sastav zemljišta, jer koren vinove loze prodire duboko u zemljište iz kog crpi hranjive materije i vodu.
Vinova loza je biljka koja može da uspeva i na nešto lošijim i siromašnijim zemljištima, uz njihovu poopravku pre sadnje. Samo močvarna, hladna, previše plitka i zaslanjena zemljišta ne dolaze u obzir za gajenje vinove loze.
Da bi se korenovom sistemu vinove loze omogućio normalan razvoj, neophodno je zemljišta namenjeno za podizanje vinograda adekvatno pripremiti. Piprema obuhvata više mera koje imaju za cilj da zemljište na određenoj dubini učine što povoljnijim za razvoj korenovog sistema. To znači da zemljište na određenoj dubini treba dovesti u stanje optimalne plodnosti i povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Za postizanje ovog cilja neophodno je preduzeti prvo regulacione radove, a zatim pripremu zemljišta za sadnju.
U regulacione radove se ubrajanju prethodno krčenje biljne vrste, terasiranje i druge mere zaštite od erozije; nivelisanje i planiranje terena; povećanje plodnosti zemljišta i rigolovanje.
Neposredna priprema zemljišta pred sadnju obuhvata duboku obradu zemljišta; plitku obradu; obeležavanje puteva i staza; obeležavanje pravaca i redova; obeležavanje mesta za sadnju i sadnju.
Krčenje se izvodi u zavisnosti od toga šta se gajilo na zemljištu koje je predviđeno za sadju. Ako je tu bio stari voćnjak, vinograd ili se koristi zemljište koje je zapušteno i na kojem ima retkog drveća i šiblja, obavezno se mora iskrčiti uz što detaljnije čišćenje od zaostalih žil, jer su one potencijalna opasnost za razvoj truležnica. Takođe, mora se ukloniti i sve veće kamenje,ako ga ima, jer će kasnije smatati u obradi.
Krčenje se može izvesti ručno ako ja mala površina, ili pomoću adekvatne mehanizacije, najčešće traktorima guseničarima snage od 130 do 150 kilovata, agregatiranim s dezerskom daskom ili hidrauličnim kleštima.
Nivelisanje i ravnanje terena obavlja se posle krčenja i odlaganja krečnog materijala, kao i na parcelama koje imaju mikrodepresije i uvale. Teren se ravna skidanjem i nasipanjem zemljišne mase. Ravnanjem se dobija ravna površina na kojoj se sve buduće radnje izvode nesmetano i pravovremeno. Ravnanje se može izvoditi ručno ili mehanizovano pomoću specijanlih mašinakao što su buldozeri, skreperi i grejderi.
POPRAVKA ZEMLJIŠNIH OSOBINA
U pripremi zemljišta za sadnju vinove loze posebna pažnja posvećuje se popravci zemjišnih osobina. S odabrane površine za sadnju uzimaju se uzorci zemljišta i posle urađene agrohemijske analize obavlja se meliorativno đubrenje kojim se plodnost zemljišta dovodi na željeni nivo.
Osim urađene zemljišne analize, meliorativnom đubrenju prethodi i vizuelna ocena, kao i ocena biljnog pokrivača, koja ukazuje na prisustvo humusa u zemljištu, kao i njegovo opšte stanje i pH reakciju.
U cilju privođenja zemljišta potrebama vinove loze moraju se obaviti humifikacija, fosfatizacija, kalizacija i kalcifikacija. Sve ove mere imaju za cilj dovođenje plodnosti zemljišta na optimalan nivo unošenjem najvažnijih elemenata koji su neophodni vinovoj lozi.
Humifikacija je mera kojom se pre podizanja vinograda nadoknađuje količina organske materije koja nedostaje u zemljištu. Sprovodi se unošenjem organskih đubriva koja se dodaju u različitim količinama. Humifikacijom se sadržaj organske materije u zemljištu dovodi na nivo od oko 3 odsto, optimalan za vinovu lozu. To se postiže unošenjem dobro zgorelog stajnjaka, treseta, komposta, glistenjaka ili drugih organskih đubriva. Ako se ne raspolaže dovoljnim količinama ovih đubriva, moguće je koristiti i zelenišno đubrivo. Za popravku sadržaja humusa za jedan odsto na dubini od jednog centimetra neophodno je uneti 40 do 60 tona stajnjaka po hektaru. Rasturanje organskog đubriva obavlja se rasturanjem po čitavoj površini pre rigolovanja.
Fosfatizacija je mera kojom se nadoknađuje količina fosfora koja nedostaje u zemljištu. Ako se agrohemijskom analizom utvrdi nedostatak fosofra, on se nadoknađuje tako što se količina koja nedostaje unosi iz odgovarajućeg fosfornog đubriva. U zemljištima bi trebalo da se nalazi 15 do 20 miligrama fosfora (P2O5) na 100 grama vazdušno suvog zemljišta. Obično u zemljištu nedostaje oko 10 miligrama fosfora. Potrebna količina pristupačnog fosfora izračunava se tako što se ovih 10 miligrama fosfora množi sa faktorom 30 i dobija se 300 kilogram čistog fosfora koji treba po jednom hektaru dodati zemljištu. Ako se koristi superfosfat koji sadrži šesnaestoprocentni fosfor, onda se 300 podeli sa 16 i dobije krajnji rezultat 18,75, što je ustvari 1.875 kilograma superfosfata koji je potrebno uneti po jednom hektaru, tj. razbacati pre rigolovanja.
Kalizacija je mera nadoknađivanja količine lako pristupačnog kalijuma (K2O) koji nedostaje. Izvodi se nakon urađene agrohemijske analize zemljišta. Optimalna količina kalijuma u zemljištu za uspevanje vinove loze kreće se od 40 do 50 miligrama kalijum na 100 grama vazdušno suvog zemljišta. Količina koja nedostaje množi se sa faktorom 20 i tako se dobija vrednost od 400 kilograma po hektaru. Ako može da se nabavi kalijumova so sa četrdesetoprocentnom koncentracijom kalijuma, onda se potrebna količina tog đubriva dobija tako što 400 podeli sa 40 i dobijena vrednost 100 govori da je potrebno u zemljište uneti 1.000 kilograma kalijumove soli po hektaru.
S obzirom na to da se čisto kalijumovo đubrivo teško nalazi u slobodnoj prodaji, neophodno je izabrati odgovarajuću PK kombinaciju, kako bi se kroz jedno đubrivo nadoknadile količine fosfora i kalijuma koje nedostaju.
Kalcifikacija zemljišta se izvodi u slučaju da se utvrdi da je zemljište kisele reakcije tj. je pH manja od 6. Kalcifikacijom se unose krečna đubriva, i to pečeni krečnjak (CaO), ako su više kisela zemljišta ili mleveni krečnjak tj. kalcijum – karbonat (CaCO3). Količina krečnog đubriva kreće se od jedne do nekoliko tona što zavisi od pH reakcije.
Meliorativno đubrenje izvodi se sedam do 10 dana pre rigolovanja i to tako što se celokupna količina potrebnog đubriva rasturi po parceli.
RIGOLOVANJE ZEMLJIŠTA
Duboko rastresanje, drobljenje i premeštanje zemljišnih horizonata naziva se rigolovanje. Ono predstavlja obaveznu meru kojom se stvaraju povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema u prvim godinama nakon sadnje. Plodniji slojevi zemljišta se promešaju dublje u zonu gde se nalazi najveća masa korenovog sistema, provetrava se zemljište i povećava se nejgova sposobnost za upijanje vode.
Rigolovanje se obavlja najmanje tri meseca pre sadnj, u našim krajevima obično krajem leta, s prvim obilnijim padavinama.
Dubina rigolovanja kreće se od 60 do 100 centimetara i zavisi od klimatskih uslova, tipa zemljišta, dužine sadnig materijala i dostupnosti odgovarajućeg pluga. Danas se rigolovanje obavlja isključivo mehanizovano i za njegovo izvođenje neophodan je traktor snage 75 do 90 kilovata i adekvatan plug rigoler.
Ako je zemljište dosta kamenito, onda se ono ne ore, već se podriva podrivačima koji zemljište samo rastresaju na većoj dubini i izbacuju krupniji kamen. (Dipl. inž. Jovan Milinković i dipl. inž. Srđan Stanojlović)