ŽETVA PŠENICE PRED ZAMAHOM – CENA NA ČEKANJU
Beograd, 23.06.2022.
Žetva ječma u Srbiji je privedena kraju, a pšenice je pred punim zamahom, iako su pojedini ratari već požnjeli rane sorte. Mali proizvođači su ječam, uglavnom, uskladištili u domaćinstvu, a oni veći su rod ostavili u svojim silosima ili je prodat fabrikama stočne hrane. Ratari očekuju da će cena od 33-36 din/kg biti povećana kada se pojavi otkupna cena pšenice.
Prvi otkosi pšenice, kao i svake godine, pokazuju različite prinose, ali ove godine raspon u rodu je mnogo veći nego lane i kreće se od 3.500 kg/ha do 6.800 kg/ha. Ako bi se potvrdilo pravilo da je slabiji rod pšenice na manjim gazdinstvima zbog redukovane prihrane, onda se topi prognoza o rodu ovogodišnjeg roda pšenice od oko tri miliona tona. U našoj zemlji najbrojniji su ratari koji pšenicu seju na parcelama manjim od 2 ha, a nešto manje je onih koji za pšenicu odvajaju do 10 ha svojih oranica.
Ratari sa prvim otkosima nisu saznali prvu cenu. Pojedina udruženja poljoprivrednika očekuju da bude oko 50 din/kg, a neki od države zahtevaju da utvrdi zaštitnu cenu. Izuzev za kupovinu pšenice za Državne robne rezerve, ako do toga dođe, nijedan deo državne administracije niti Vlada neće određivati otkupnu cenu.
Cena pšenice na svetskim berzama juče je bila: u Čikagu 39,85 din/kg, Mineapolisu 40,48 din/kg, Parizu 43,50 din/kg…, dok je kod nas, na Produktnoj berzi u Novom Sadu, prodavana po 38,00 din/kg bez PDV-a.
Prema istraživanju „AgroServis plus”, cene u otkupu ovogodišnjeg roda pšenice u EU su veće od terminske robe na berzama, pogotovo je skuplja durum pšenica za testeninu.
Slaviša Dabižljević, urednik emisije Otkos i Zdravko Šajatović
Gostujući u emisiji „Otkos” Novosadske televizije Zdravko Šajatović, predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija”, je bio neodređen oko prognoze za novu cenu pšenice, a kao argumente je naveo sledeće:
- Nije poznato šta će se dogoditi sa zalihama pšenice u Ukrajini i Ruskoj federaciji. Ako krene izvoz, sadašnja cena na svetskim berzama može biti i manja. Osim toga, nije jasno ko i na koju inflaciju računa u ovom poslu. Ipak, najveća dilema jeste koliko će biti manji rod pšenice u svetu u odnosu na potrebe tržišta. Zbog svega ovoga je i razumljivo što ratari žele da rod uskladište i da odlučuju o prodaji prema njihovom izboru – kaže Šajatović.
U našoj zemlji proizvođači pšenice su već navikli da mlinari ne kupuju u žetvi sve količine za potrebe godišnje proizvodnje.
- Mlinari pšenicu kupuju tokom cele godine, jer malo njih ima novac za nabavku i tako je u celom svetu. Ako se otvori izvoz brašna, moguće je i da kupovina pšenice bude veća. Ratari, uglavnom, zrno daju na čuvanje u odabrane silose – kaže Šajatović.
Potrebe za hlebnim zrnom u Srbiji, prema podacima tehnologa, se kreću od 860.000-1.100.000 tona, a prelazne zalihe iznose oko 400.000 tona.
— Subvencije —
—
Pregled Cena Žitarica —
— Vaš komentar na nove cene žitarica —
—> KLIKNITE OVDE! <—
— Besplatni Agro Saveti
—
—> KLIKNITE OVDE! <—